Mon10252021

Poslednja izmena:08:53:33 AM

Back REPORTAŽE PREDSTAVLJAMO Sunčica Jović: Živeti prirodno

Sunčica Jović: Živeti prirodno

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 2
  • Sledeća

           Koliko god da je trajalo školovanje, svako od nas se seća svojeg učitelja/učiteljice, a mudre reči, da su „najbolji učitelji ujedno i najzahtevniji, oni koji od učenika zahtevaju razmišljanje“, potvrđuju razloge tragova tog sećanja.

           Sunčica Jović je učiteljica iz Vlasotinca, predsednik GD „Rujnica“ i potpredsednik Mikološko-gljivarskog saveza Srbije (MGSS). Pre pet godina svoju ljubav prema gljivama koju je počela intenzivno da neguje od 2010., proverila je na testu za zvanje gljivar. Ove godine sa sertifikatom determinatora i zvanično je ušla u najuži krug vrsnih poznavalaca gljiva sa licencom obučavanja drugih, postavljanja izložbi i sl.
           Sunčica Jović, iako nije usamljen primer dobre prakse u radu sa najmlađima, na tom polju uradila je najviše. Od osnivanja GD „Rujnica“ 2017., sprovodi sa decom program upoznavanja, očuvanja i zaštite prirode. Organizovala je polaganje ispita za decu osnovnoškolskog uzrasta za zvanje čuvara prirode - volontera, kao prvom sertifikovanom stepenu njihovog znanja. Organizovala je i kvizove - „Priroda i mi, najbolji drugari“, na međuškolskom, opštinskom i republičkom nivou, sa ciljem približavanja raznovrsnosti, lepote i prirodnih bogatstava deci, prvog uslova pokretanja trajnog procesa očuvanja i ljubavi prema njoj od strane najmlađih. Deci iz odeljenja koje ona vodi to ne nedostaje, ali vizija ovog poklonika i poštovaoca prirode je da to podeli sa decom iz cele Srbije.
           - Potreba da se deci usadi ljubav prema prirodi uopšte, je nešto logično, što će u pravom smeru trasirati njihov put, bilo šta da izaberu. Da li će se kasnije opredeliti za svet gljiva, zavisi od ličnog afiniteta svakog deteta, i na to se ne može uticati. Naše je da ponudimo mogućnost, njihovo da to prihvate ili ne prihvate - objašnjava Sunčica Jović, čije ju je i ime i prezime (SUNCE i drvo JOVA), vođeno izrekom: Nomen est omen - ime je znak, predodredilo za ono čime se u životu bavi.
           - Sve je počelo od radoznalosti i avantuizma, branja nekoliko vrsta pečuraka sa bakom i dekom, u obližnjem gaju, za vreme letnjih raspusta. Danas je to ozbiljan zadatak, odgovoran posao koji isključuje grešku. Dužni ste da svakom ko to od vas traži date odgovor na svako pitanje o bilo kojoj gljivi. Ako pogrešite možete nekome naudite, biti uzrok nekog trovanja i onaj ko nije siguran ne bi trebao da se upušta u ovo - kaže ova gljivarka i misionar, koja uživa u raznolikosti. Uživa u hrastovim, donekle i bukovim šumama u okolini Vasotinca, u šumama smrče i jele na Kopaoniku, i potrazi za gljivama koje rastu uz njih. Njoj lično, nainteresantnije su gljive iz porodice Russula, zbog variranja oblika njihovog šešira, boja, staništa.
           GD „Rujnica“ osnovano je 2017. i od početka je akcenat stavljen na edukaciji članova. Od 2018. godine Društvo je počelo sa saradnjom sa osnovnim školama i uključivanjem dece. U početku je bilo 38, sada ima 79-toro dece od 3.5 do 13 godina. Od njih 40-toro je aktivno, učestvuje na takmičenjima, i u NP „Kopaonik“ položilo je test za zvanje - čuvara prirode. Deca insistiraju da što više vremena provode na terenima, da pronalaze gljive i da ih prepoznaju i, po mišljenju Sunčice Jović, takva deca su ispunjenje sna svakog pedagoga.
           GD „Rujnica“ predano radi i na obuci berača u seoskim sredinama, opština Vlasotince. Nemogućnost sprovođenja plana u potpunosti je zbog ne manjeg broja berača koji se odazivaju pozivu, suviše oslonjenih na svoja 30-togodišnja iskustva i mišljenje da sve o gljivama znaju, iako su i tu napravljeni izvesni pomaci, kada su u pitanju branje gljiva za kućnu upotrebu.
           Ove godine društvo je ušlo u realizaciju projekata u okviru konkursa „Solidarnost pre svega“ Fondacije Ana i Vlade Divac, za realizaciju aktivnosti „Afirmacija žena ruralnih sredina“, u cilju poboljšanja njihovog ekonomskog statusa, a odnosi se na preradu, plasiranje proizvoda od gljiva i drugih šumskih plodova. Nakon prve faze, koja je podrazumevala podelu flajera, obilazak ruralnih područja, tokom jula sprovedena je i druga faza, u okviru koje su održane tri radionice o pravilnom ubiranju plodova, nabavci ambalaže i pravilnom sušenju gljiva i drugih šumskih plodova. Za avgust je planirana obuka koja će obuhvatiti preradu, konzerviranje, pravljenje slatka, sirupa i tinktura od gljiva i obuku na temu plasiranja proizvoda putem interneta.
           Sve ovo Sunčicu Jović ispunjava, kao osobu, profesionalca i zavisnika od prirode, posebno gljiva. Zadovoljna je radom na mnogim poljima svoga Društva, kao i funkcionisanjem MGSS koji trenutno broji 24 udruženja, i planira skorije proširenje za još dva. Komunikacija između gljivara je na visokom nivou, a izložbe gljiva povodom gljivarskih manifestacija sve posećenije.
           Na kraju, kao kuriozitet, GD „Rujnica“ je u okviru  manifestacije „Dana gljiva“, u junu ove godine, predstavio prvu u Srbiji Gljivarsku kuću u selu Komarica. Zoran Jelenković, predsednik MGSS je povodom otvaranja Gljivarske kuće izjavio:
           - Moram da pohvalim rad Sunčice Jović, koja je mnogo uradila na popularizaciji gljiva među najmlađima. Njen način rada sa decom služi kao model i drugim društvima u Srbiji. Gljivarska kuća je nešto jedinstveno u našoj državi i dokaz da nije sve u novcu nego u i volji.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com