• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

            Tradicionalno, četvrtog vikenda u oktobru, Gljivarsko društvo Novi Sad je organizovalo manifestaciju pod nazivom Susreti gljivara na Fruškoj gori. Ovu godinu je obeležio strah od toga da neće biti dovoljno gljiva za izložbu kao posledica uporne suše, ali i preseljenje manifestacije sa Iriškog venca na Letenku. Takođe, ovo su bili osamnaesti Susreti pa smo, proslavili i punoletstvo.

            Izložba je postavljena u nedelju, ali je za nas, članove, počela mnogo ranije. Intenzivno su se obilazili tereni, privodili kraju planovi, vršene nabavke a svi oni točkići mehanizma, koji su potrebni da legnu kako bi manifestacija ličila na nešto, pušteni u pogon. Kako bi Stevan rekao; kreativni haos.
            Letenka se pokazala kao izuzetno povoljno mesto za preseljenje manifestacije. Po prvi put smo mogli da na jednom mestu obezbedimo smeštaj za goste, dobre uslove za determinaciju gljiva, prostor za predavanje i, što je najvažnije, prostor za izložbu. Gosti su pristigli već u petak a u subotu smo se rastrčali po terenu. Obišli smo nekoliko ključnih terena poput Crvenog čota, Klačine i Šuljamske glavice. Pronašli smo taman toliko gljiva da postavimo uspešnu izložbu i dopunimo gljivarski kotlić. Ostatak dana smo proveli determinišući pronađene vrste i privodeći kraju pripreme. Uprkos svim crnim slutnjama uspeli smo da determinišemo 195 vrsta gljiva. Bilo bi ih i više ali je umor ipak učinio svoje.
​Sama izložba je protekla mnogo bolje nego što smo očekivali. Ceo petak je lila kiša a u subotu divljala košava. Napokon je u nedelju osvanuo sunčan dan te smo mogli da zahvalimo onome odozgore i završimo sezonu kako dolikuje. Uspešno.    
            Naravno, ništa ovo ne bi bilo moguće bez naših dragih gostiju iz cele Srbije i nesebičnog zalaganja članova GD Novi Sad kojima se ovom prlikom zahvaljujem.
            Kuvarska ekipa je dosta toga iznela na svojim leđima. Na kraju, cela oranija nije bila dovoljna da se izađe u susret svi posetiocima. Moraće više da se kuva dogodine
            Vidimo se dogodine, na istom mestu u isto vreme

Tekst: Momčilo Daljev         
FOTO: Goran Mulić iMihailo Berček