• Prethodna
• 1 of 4
• Sledeća

            O situacji na terenu, na Konferenciji za medije povodom privremene zabrane izvoza osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, govorio je Miloš Vuković, predsednik UO Zadružnog saveza Vojvodine i direktor Zemljoradničke zadruge „Zadrugar“ u Baču, ističući da su razlozi organizovanja ovog skupa egzistencijalni.

            - Ovim merama smo svi ugroženi, od poljoprivrednih proizvođača do zadruga. Svedoci smo četiri teških godina za poljoprivredu. Prošle godine zadesila nas je velika suša, koja je nanela ogromne štete, izuzimajući par zapadno-podunavskih opština u Vojvodini. Suša je obeležila i godinu ranije, 2017. ogromne štete izazvao je led, ali su prinosi tada mogli da se nadomeste dobrom cenom. Međutim, šta se dešava sa cenama danas? Sa pšenicom se još malo trguje na domaćem tržištu po cenama koje su bile i pre uvođenja ove mere, ali kukuruzom poslednjih pet dana nije istrgovan ni jedan kilogram, a cena mu je pala četiri dinara. Istovremeno, cena mineralnih đubriva porasla je za 300%, goriva za 100%, semena 50%, da ne pričamo o rezervnim delovima i drugim potrebama koje imaju poljoprivredni proizvođači.  S toga, ograničavati naše cene u ovom slučaju je nešto što će imati nemerljive posledice - konstatovao je gospodin Vuković.
            Postavlja se takođe pitanje o signalu koji se šalje poljoprivrednicima pred setvu kukuruza i soje. Po njegovoj proceni, zbog cena veštačkog đubriva, površina zasejane kukuruzom će biti manje 20 - 30%, jer se sa ovim cenama i cenom kukuruza od 27 dinara, setva ne isplati, dok je sa cenom od 35 dinara, koja se može dobiti ako se oslobodi izvoz, situacija povoljnija.
            - Cenom od 35 dinara seljaku će biti poslata poruka da je isplativo i u ovim uslovima sejati kukuruz, a na jesen pšenicu. Ukoliko se to ne desi bojim se da će mnogi odustati ili redukovati setvu i prihranu. To znači ako na kukuruz i pšenicu ne bacite mineralno đubrivo koje treba, neće biti nikakvog prinosa, niti kvaliteta i umesto 6 tona imaćemo prinos 2 - 3 tone nekvalitetnog zrna pčenice, dok je za kukuruz situacija još drastičnija - tvrdi direktor ZZ iz Bača, podsetivši na podatak Ministarstva poljoprivrede, da je prethodne godine, Srbija prihodovala od izvoza poljoprivrednih proizvoda 5 milijaradi evra što je ogroman skok u odnosu na izvoz od milijardu-dve od pre 10-tak godina, kojem se ovim merama vraćamo, uz opasku da retko dopre glas poljoprivrednika do ljudi koji odučuju.
            Demantovao je uvreženo mišljenje da se sva merkantilna roba nalazi u rukama četvorice ljudi u našoj zemlji ili konglomerata. Osvrnuo se na praksu seljaka koji ne prodaje svu robu u otkupu, već čuva kod sebe ili u skladištu, iz iskustva više verujući robi nego novcu, „puštajući“ je malo po malo, po potrebi, za đubrivo, seme, naftu... Gospodin Vuković je podsetio i na osiguranje, jer 2017. kada je led desetkovao rod, seljaku niko nije došao da pomogne, već se ponavljalo pitanje: - Zašto nisi osigurao usev?
            Direktor je naveo i problem izostanka socijalnih kategorija i jeftinog hleba za sve, čime je direktno urušena pozicija seljaka.
            Na kraju, gospodin Miloš Vuković je uputio apel nadležnima da preispitaju prerano donešenu odluku uvođenja mera zabrane izvoza.