Wed08172022

Poslednja izmena:07:35:00 AM

Back REPORTAŽE PREDSTAVLJAMO Karin salaš - mesto okruženo srećnim, toplim i iskrenim ljudima

Karin salaš - mesto okruženo srećnim, toplim i iskrenim ljudima

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 7
  • Sledeća

            Salaši su paorske kuće molovanih zidova išaranih raznim mustrama, o koje su okačeni oslikani tanjiri i „kuvarice“ sa obaveznim porukama. Uske staze od pažljivo poslaganih ciglica vode do ambara, staja, čardaka. I đerma u sred dvorišta. Šarovi laju na sve i svašta, najviše na mačiće koje se lenjo šunjaju dvorištem. A oko svega zemlja, rodna i plodna.

            Na produčju Panonske nizije pominju se od srednjeg veka. U Vojvodini, najveći broj salaša podignut je sredinom XIX, oko Subotice i Sombora, Srbobrana, Bečeja i Čeneja. Sto godina kasnije, nakon Drugog svetskog rata, porušeno ih je na hiljade. Ono što je od njih ostalo je onoliko da pokažu život od nekad. Kuće i pomoćni objekti uz minimalne korekcije nalikuju ondašnjim, oslikavaju jedno vreme na poseban i zanimljiv način. Njihova unutrašnjost je modernizovana i za razliku od nekad, kada se na njima proizvodilo svakojako biljno blago, gajila stoka, vlasnici ih koriste u turističke svrhe. A njihova današnja lepota je u maštovitosti modernih salašara da ih predstave na jedinstven način.
            Priča o Karinom salašu
            Priča o Karinom salašu je atipična, uspešno prilagođena životnim normama i ritmovima porodice Radivoja Raleta Nićina. Jednog od onih derana koji je praveći društvo dedi, na salašu provodio najlepše trenutke svoga detinjstva, posle čega se odmetnuo na neke škole i poslove, da bi se postepeno, sa suprugom i ćerkama polako vraćao. Ne potpuno i do kraja, već koliko njemu i njegovoj porodici odgovara.
            - Nekada Salaš Rade Kare, danas je preimenovan u jednostavniji oblik porodičnog špic-namena Karin salaš. Još u detinjstvu se kod mene razvila ljubav prema salašu, ravničarskoj priči, paoršagu. Onda sam otišao na drugu stranu: 15 godina sam bio direktor jedne banke, bavio se finansijama u poljoprivredi, trenutno sam deo tima konsultantske kuće specijalizovane za pružanje savetodavnih usluga u oblasti finansiranja u poljoprivredi - kaže gospodin Nićin, koji se i dalje bavi paoršagom, obrađuje 100-tinak jutara zemlje. A oko dvorišta, 10 ha planirano je za intenzivnu proizvodnju. Za sada hektar vinograda, zasađen pre dve godine, naredne će doneti i prvi rod, da se napravi i „koja litra vina“. Pilot projekat je prošle godine, proizvodnjom vina od kupljenog grožđa od prijatelja iz Sremskih Karlovaca, pokazao da za to ima uslova. Tu je hektar jabuke sorte za sajder i organska bašta, prskana samo plavim kamenom. I dalje se traže kulture koje će garantovati samoodrživost sistema.
            Salaš je postao interesantno mesto kada je porodica osetila potrebu da nađe utičište van grada, gde će nesmetano moći da se posveti jedno drugom. Neprilagođenost saobraćajne komunikacije, roditelji radno aktivni, deca sa brojnim vannastavnim obavezama, za sada zajedničke trenutke svode uglavnom na kvalitetno provedene vikende.
            Nićini su mladi, urbani, viskoobrazovani ljudi. Supruga Marija je profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, deca na putu da to budu, a srce na dve strane. Svake godine se nešto na salašu dotera, doradi, a ćerke, jedna 15, druga 13 godina, sve svoje slobodno vreme provode u prirodi, jedu ekološku hranu, imaju radne navike, telefon koriste samo iz preke potrebe, žive realan život. Ali, zarad mira na jednom salašu, žrtvovan je socijalni život. Uprkos tome, za pet-deset godina supružnici sebe vide na salašu, a u grad će dolaziti samo u pozorište.
            Životni fakultet na salašu
            - U razvijenim zemljama, onima kojima to finansije dozvoljavaju, žive na imanjima van grada, a ljudi slabijih primanja žive u gradu, jer je jeftinije. Mi smo zainteresovani za način života van grada, kao i mnogi drugi. Naklonost prema ovakvom načinu života prepoznali smo pre 14 godina i napravili iskorak u kojem su se smenjivala razočaranja, padovi sa mnogim lepim stvarima. Jedno vreme smo eksperimentisali, a onda smo odlučili da salaš uredimo spram naših potreba. Na prvom mestu su nam bila deca. One provode vreme na salašu i same, kada im nedostaje društvo, dovedu ga. Imaju hobi - konjarstvo, u kojem neizmerno uživaju. U tom pravcu smo orijentisali i naš salaš. Imamo ljude koji drže konje kod nas, adekvatne terene i sve uslove da im izađemo u susret, a ćerke su u potpunosti uključene u to. Ako je benefit celog salaša da će imati dodatni fakultet, već smo uradili pravu stvar. One su kroz životne situacije sa kojima smo se susretali, od osmišljavanja do realizacije ovog prostora, preko kredita, radnika, svega onoga bez čega se poslovanje ne može zamisliti, stekle neka životna iskustva, što nam daje određenu sigurnost u pogledu njihove budućnosti. Imaju predstavu o poslu, preživaljavanju, i ako budu super đaci, kao što jesu, ako budu pohađale super škole, kao što pohađaju, ako upišu fakultete struke kojom će se u budućnosti baviti, onda za njih nema problema. Ali, ako zbog nekih okolnosti budu sprečene da to urade, sigurni smo da će umeti da se snađu - kaže gospodin Nićin.
            Porodica Nićin uživa u salašarkom životu, a ponekad ga i podeli.
            - Tražili smo nišu, jedan dodatni, prepoznatljiv proizvod i odlučili da nam aktivnosti team building-a firmi iz nama bliskih poslovnih krugova, i ljudi zainteresovanih za konje, najviše odgovaraju. Sve više njih dolazi da jaše, neki drže konje kod nas i u sklopu dolaska na salaš imaju mogućnost da se odmore, ručaju. Kroz naše decenijsko iskustvo smo definisali te dve niše i zadovoljni smo kako funkcionišu. Da ne remetimo komoditet, ali svakako otvoreni prema ljudima sa razmišljanjima sličnim našim - objašnjava gospodin Nićin.
            Poveznica sa poslovnim svetom, kao i onima koji vole konje, prepoznatljiv ambijent, osmišljena perfekcija svakog kutka salašarskog prostranstva, koji neki nazivaju dvorištem, donosi 15 - 20 događaja godišnje u prihvaljivim mesecima, što je trenutna mera vlasnika, da domaćinski i onako kako to oni znaju, pokažu svoje gostoprimstvo, i da im prija.
            Karin salaš se nalazi na izlazu iz Srbobrana prema Bečeju. Prednost blizine magistralnog puta i autoputa, kao i biciklističke rute povezane sa Beljanskom barom, te razvoj rute „EuroVelo11“ otvara brojne mogućnosti dolaska i boravka na salašu.
            - Važno je da ovakvih primera kao što je naš i sličnih bude što više, jer na taj način turisti će imati sadržajniju ponudu i mogućnost da izaberu od svakog od nas šta ima paše. Konkurentnost je dobra jer podiže kvalitet. Neko ima dobru supu, neko hlad, neko mogućnost jahanja, ali svako treba da ima nešto što je top, drugačije, nešto što će makrektinški dobro upakovano ponuditi tržištu - zaključuje domaćin uz poziv: Najavite se: www.karinsalas.rs.  Čekamo vas.

Autor fotografija: Andrej Antić

 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com