Wed08172022

Poslednja izmena:07:35:00 AM

Back HRANA I PIĆE HRANA Medonosni suncokret

Medonosni suncokret

  • PDF

            U mnogim kulturama suncokret je smatran simbolom Boga Sunca. Čitav milenijum pre nove ere američki Indijanci su ga koristili u ishrani, mleli njegove semenke u brašno, dodavali u hleb i pravili ulje. Za njih je suncokret bio simbol svetlosti i plodnosti, a njegova boja oličenje vitalnosti i energije. Početkom XVI veka suncokret su iz Perua i Meksika u Evropu doneli španski misionari, a prvi cvetovi suncokreta su procvetali u madridskim botaničkim baštama kao ukrasne biljke. Godine 1830. u južnom delu Rusije, u Saratovu prvi put je u ovom delu sveta iz semena suncokreta isceđeno ulje.

            Suncokret je uz budnevu, simbol Vojvodine. Kada govorimo o suncokretu, u većini slučajeva mislimo na biljku uljaricu, daleko ređe kao o medonosnoj biljci. Kao takvoj, neopravdano zapostavljenoj, jer daje jedan od najkvalitetnijih medova.
            Mirko Gvojić, pčelar iz Kljajićeva, koji je svoju proizvodnju bazirao na proizvodnji meda od suncokreta i uljane repice, smatra da se ta nepravda može objasniti sa više razloga. Jedan je industrija suncokretovog ulja, jednog od esencijalnih proizvoda koje se najviše koristi za kuvanje. Sa ovim je povezan interes države da subvencijama stimuliše poljoprivredne proizvođače da što više seju ovu kulturu.
            - Da bi pospešili rod, paori neretko pribegavaju korišćenju nedozvoljenih sredstava, kao što je insekticid, neonikotinoid. Ovom supstancom se tretira seme, te kada stabiljka izraste, otrov se „diže“ u cvet biljke, koji ga štiti od insekata. Pošto je pčela insekt, pčelari moraju imati što više pčela u košnicama kada kreće suncokretova paša, iz razloga što pčela sleće na cvet, usisa nektar, pokupi polen i najčešće tu i ostane, ili se vraća do košnice pred kojom ugiba, jer joj pčele stražarice, zbog toga što nosi otrovanu supstancu, ne dozvoljavaju ulaz - objašnjava gospodin Gvojić, koji jedino rešenje vidi u dogovoru sa državom i organizovanom uzimanju uzorka sa parcele na kojoj je primećena neregularnost, da se uradi kontrola u institutu za zaštitu, i ako se potvrdi sumnja, da se podnese prijava nadležnoj službi.
            Pčelari iz Kljajićeva su iskusni, i znaju gde je sigurna paša. Na prvom mestu su parcele ZZ „Kljajićevo“ gde nikada nije bilo uginuća pčela, zato što zadrugari dobro rade svoj posao. Osim lokalnih pčelara, ovde dolaze i pčelari iz Apatina, Sivca, Užica i drugih mesta.      Lisabonskom konvencijom Homoljski med, Fruškogorski lipov med, Kačarski med, Đerdapski med i Vlasinski med su zaštićeni na međunarodnom tržištu na osnovu svog geografskog porekla. Nezdrava konkurencija, neobaveštenost o njegovim svojstvima kod korisnika neki su od razloga što suncokretov med još uvek nema zaštitu.
            Suncokretov med se, možda i najviše od strane lekara, preporučuje deci i starijoj populaciji, zbog njihovih energetskih potreba, kao i snažnog imunomodulatornog i imunostimulišućeg dejstva. Obilje enzima iz polena i nizak procenat saharoze, čine ga blagotvornim za digestivni trakt, kod problema sa lošim varenjem, gasovima i nadutošću, te kod inflamatornih bolesti creva (Kronova bolest i ulcerozni kolitis).
            Ako zalutate na polje suncokreta diveći se velikim zlatno-žutim cvetovima primetićete da nema insekata, pa ni pčela. Njihovo odsustvo, kažu stučnjaci, umanjuje rod za 40%. Polja suncokreta su lepa i nečujna. Ali, koga to interesuje?

 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com