Wed11302022

Poslednja izmena:11:36:59 AM

Back HRANA I PIĆE HRANA Gastro ponuda poslednje evropske peščare

Gastro ponuda poslednje evropske peščare

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 2
  • Sledeća

            „Pre i posle jela, treba dobro jesti“ poruka je jedinstvenog svojezičnog (srp.-engl,) kuvara: „Ukusi Deliblatske peščare - Gastronomsko nasleđe“ (Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd, 2022). Sve što jedan turista iz Vojvodine i Srbije, treba da zna, vidi, doživi, a vezano je za Deliblatsku peščaru, nalazi se na 130 bogato ilustrovanih strana, i sa tekstom koji podstiče na pakovanje i kretanje na put ka ovoj destinaciji.

            Jedinstven biodiverzitet, veštačka jezera na njenom obodu, među kojima Kraljevica, sa plutajućim tresetnim ostrvima na kojima se gnezde ptice i raste jedinstvena paprat, reka Dunav sa prirodnim fenomenima poput „Labudovog okna“, uvale Đurica, Dubrovačkog rita, ada Čibuklija i Žilova, stvorili su uslove za potpuno uživanje, pristupačno ljubiteljima prirode i pešačenja, lova i ribolova. Vina Udruženja „Sveti Trifun“ Dolovo i Vinarija „Đorđe“ Banatski Karlovac, destilerija „Rajin“ Banatsko Novo Selo, „Deliblatska čarda“ Deliblat, „Salaš kod Đoke“ u naselju Lenarka, šumska kuća „Bubamara“ posebno će prijati ljubiteljima vina, jakih alkoholnih pića, uz poslovično ukusnu banatsku hranu, koja ovde ima poseban šmek. Kao da nije dosta magije, peščaru su nestvarnom učinila Zagajička brda, o kojima se ništa ne može reći, koja se moraju doživeti.
            Poznata kao „srpska Sahara”, Deliblatska peščara se prostire na teritoriji opština Kovin, Alibunar, Bela Crkva i Vršac u kojima živi više od 20 nacija, svaka sa svojim kulturno-običajnim nasleđem.
            Prirodni i kulturološki fenomeni uticali su na gastronomiju nekada i sad ispunjavajući stranice drugog dela knjige.
            - Višenacionalni sastav stanovništva u samom okruženju Deliblatske peščare doneo je izuzetnu gastro ponudu kao deo nematerijalnog nasleđa o kojem svi rado pričaju i kome se još radije vraćaju - piše Petar Stamenović (str. 123), direktor Klastera „Deliblatska peščara“, ujedno i dizajner menija restorana „Deliblatska čarda“, odmila nazvana „boemskim sidrom peščare“, koja u ambijentu klasičnog seoskog domaćinstva, sa domaćim životinjama, ima i smeštajne jedinice.
            Najpouzdaniji čuvari neizmernog blaga tradicionalne kulture, običaja i gastronomije svake sredine su udruženja žena. Uključivanje UŽ „Veliko hrabro srce“ Malo Bavanište, AŽ „Gaj“, UŽ „Šumarak 2“, UŽ „Vredne ruke žena Kovina“ i AŽ „Prve mesne zajednice“ Kovin,  u projekat, jedan je od najvećih doprinosa kvalitetu ovog izdanja, od strane urednika, Dejana Zagorca, koji je prepoznao njihov potencijal i sakupio „punu trpezu“ na kojoj su se, između ostalog našli tašci i đevreci sa sirom, vlaški plašinci, borindau i krompirača, pileći paprikaš sa noklicama, knedle sa šljivama, rezanci sa makom... Tu su u recepti iz Skorenovca, naselja u kojem se seoski turizam duboko ukorenio zahvaljujući vizionaru i domaćinu Dani Erneu, koji je gastronomiji dao važno mesto u svojoj šarenolikoj turističkoj ponudi. Ne manjeg značaja su recepati iz projekta Gastro Banat Klastera „Deliblatske peščare“ i Zavoda za zaštitu spomenika iz Pančeva, dajući im oficijelnu ravan istraživanjem food scene Deliblatske peščare, koju su oblikovali Srbi, ništa manje Mađari, Rumuni, Slovaci, Vlasi, Česi. Poručujući da je gastronomija jednog područja saznatljiva i razumljiva, sagledljiva i verodostojna jedino u preplitanju prirodnih uslova i društvenih kretanja.

 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com