Sa tezom da su sva vojvođanska sela nalik jedno na drugo, a da su stara gradska jezgra autentične, jedinstvene celine, mnogi se neće složiti, ali je činjenica da na vojvođanskom prostoru nema dva ista, čak ni slična grada. Sombor je zadržao identitet gospodskog grada stvaran vekovima kako u arhitekturi, odnosu prema prirodi, tako i poštovanju svojih sugrađana. Turistička organizacija Grada od svog osnivanja 2004. godine, podržava, obogaćuje i širi ovaj imidž, što je na 53. Sajmu turizma u Novom Sadu (17 - 19. novembar) rezultiralo dodelom prestižnog priznanja - Zlatnim peharom za kvalitet. Tome su prethodila ne manje značajna priznanja, zlatne medalje u šest kategorija za: unapređenje eko turizma, organizaciju turističkih manifestacija, ponudu autentičnih suvenira, saradnju sa gradskim ustanovama kulture, organizaciju fijakerske službe, za organizaciju vodičke službe i za dizajn i vizuelno predstavljanje.
- Ovo je prvi put da je Sombor, grad duge i slavne kulturne tradicije, najzeleniji grad u Srbiji, koji je u okviru SRP „Gornje Podunavlje“ proglašen za Rezervat biosfere „Bačko Podunavlje“ i upisan na Svetsku listu rezervata biosfere Međunarodnog koodincionog saveta UNESCO programa „Čovek i biosfera“ i UNESCO Rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav, jednog od najvećih vlažnih staništa na svetu - Evropski Amazon, od strane Svetske organizacije za zaštitu prirode (WWF), najzad dobio i priznanje Novosadskog sajma, na koje sam, zajedno sa svojim timom, izuzetno ponosna - izjavila je tim povodom Zdenka Mitić, direktor Turističke organizacije grada Sombora.
Da se ne zaboravi, a vezano je za ovaj grad, da se u Velikoj sali Skupštine opštine Sombor (bivše Žušanije) nalazi „Bitka kod Sente“, Ferenca Ajzenhuta, najveća slika u Srbiji. Sombor je i „najveća trpeza na Balkanu“ u vreme Somborskog kotlića na Ćelavom trgu. Jedini grad u Srbiji u kojem zvanično postoji fijakerska služba. On je i rodno mesto fijakera i tamburaške muzike, mnogih umetnika, sportista... Sombor je i grad manifestacija. Ukupno 90, što jednodnevnih, što višednevnih događaja održava se godišnje u gradu. Kao podsetnik, po završetku Sajma turizma, počinje finiš priprema za XIII Međunarodni festival vina i hrane „Ravangrad Wine Fest“ (03 decembar), u Sokolskom domu, koji će okupiti vinare, rakijaše, proizvođače sira i suvomesnatih proizvoda i „sve to začiniti somborskim štihom, tamburašima i somborskom opuštenošću“.
- Pokrenuta je inicijativa, podržana od gospodina Antonia Ratkovića, gradonačelnika Sombora, da se u svakom od 15 somborskih sela i sedam gradskih MZ, ustali po jedna manifestacija koja će biti karakteristična za tu MZ ili selo, po principu reprezentovanja specifičnosti sredine, kako u velikim tako i manjim mestima. U Bačkom Monoštoru je to „Bodrog fest“ za koji će, u svrhu daljeg razvoja manifestacije, biti određena dodatna sredstva. Neka sela/MZ će osmisliti neku novu svetkovinu, ili će unaprediti npr. seosku slavu, koja će biti podržana od lokalne samouprave. Sombor ima puno kulturno-umetničkiih društava, udruženja građana i udruženja žena, gradskih ustanova kulture, ali treba mnogo toga da se uradi na unapređenju poslovanja, infrastrukture, uslova rada. Nedavo smo radili obnovu Albuma fotografija i uvećali ga sa fotografijama zanačajnih turističkih mesta u gradu. Sombor je sačuvao staro gradsko jezgro oivičeno „vencima“, atraktivnih starih fasada iza kojih su ispredane mnoge priče, koje vodiči prenose turistima, a govore o zgradi Županije, Lazi Kostiću i Lenki Dunađerski, kojima je čuveno Narodno pozorište Sombor na daske postavilo ljubavnu dramu „Od raja do beznjenice” i monodramu „Lenka Dunđerski - kobni čas“... Mnogi turisti koriste pogodnost boravka u gradu da pogledaju predstavu, obavezno posete Galeriju „Milan Konjović“. Muzeji su takođe mesta u koje se rado ide: Gradski muzej sa depadansima, Muzej Podunavskih Švaba, Muzej Batinske bitke..., interaktivni su i prilagođeni današnjim zahtevima turista. Manifestacije služe da se sve te priče upakuju i ispičaju na pravi način - kaže direktor.
Grehota je doći u Sombor i ne uživati u niski somborskih gastro đakonija. Salaši, oaze heodnizma, prednjače u toj ponudi, uživanju na lagan i miran način u odličnoj hrani. Na teritoriji somborske opštine, na salašima: „Dida Hornjakov salaš“, „Naš salaš“ (bivši Art salaš Višinka) u salašarskom naselju Gradina, i salaš „Sedam dudova“ u Bukovici, turisti su rado viđeni. Svaki sa posebnom, karakterističnom, drugačijom ponudom. U okolini Sombora se i danas nalazi stotinak salaša koncentrisanih u salašarska naselja, u kojima se vodi aktivan salašarski život, kao nekad.
Ono što posebno raduje turističke radnike je oko 20.000 ležaja u privatnom smeštaju, od soba do kuća, u samom gradu. Još je znatan broj zainteresovanih za registraciju i kategorizaciju, u poslednje vreme posebno vikendica, na atraktivnim lokacijama van grada, u prirodi.
Zbir svih napred navedenih činilaca upakovanih od strane turističkih radnika u turističke proizvode, prepoznat je od strane komisije za nagradu. Sa njom ili bez nje, Sombor je grad koji je umeo da odneguje svoju prošlost, kreira svoju sadašnjost i priprema se da i u budućnosti bude jedinstven, na diku svojih građana.
