Kragujevac ni izbliza nije iscrpio svoje turističke potencijale, dok neki realizovani doživljavaju svojevrsan preporod. Usvajanjem strateškog dokumenta - Plana razvoja grada 2021-2031., od strane Skupštine grada, u Kragujevcu su stvoreni uslovi za njegov razvoj i razvoj cele opštine. Planom predviđenih činilaca, u kategoriji direktinih turističkih proizvoda, obuhvaćena je i polako se privodi nameni, parkovska površina oko jezera Bubanj, na površini od 12,81 ha, koja podrazumeva revitalizaciju parka, ekološko-biološku sanaciju jezera, uređenje pešačke i trim staze oko jezera sa pratećim mobilijarom, te sportsko-rekreativnih sadržaja na površini od 1,12 ha, poput multifukcionalnog sportskog terena, terena za male sportove uz sportsku halu „Jezero“. U toku je i obnova Stare tržnice na Miloševom vencu, po projektu arhitekte Georgija Pavloviča Kovaljevskog iz Jelisavetgrada, iz 1929. godine, jedne od prvih te namene u Evropi; u toku je rekonstukcija jednog od centralnih gradskih trgova, Trga Radomira Putnika, te fasada s kraja XIX i početka XX veka, kako bi se sačuvala patina prostora u kojem je započela obnova Srbije. Rekonstruisan će biti, i za posetioce pristupačan, istorijsko-kulturni dvorski kompleks iz XIX veka, izgrađen sa obe strane reke Lepenice, kojeg čine Milošev, Šareni, Mihailov i Amidžin konak, sa jedne, i Stara crkva i Skupština sa druge strane reke Lepenice, u blizini samog centra grada.

            Bojan Pavlović, direktor Gradske turističke organizacije Kragujevca, u fokus obnove grada stavio je činjenicu da je Kragujevac kolevka srpske i jugoslovenske industrije, a da je industrijski turizam iza kojeg stoji prebogato industrijsko nasleđe, biser ovog dela Evrope. Kragujevac ima tradiciju industrijskog grada. Poseban značaj imao je Vojno-tehnički zavod, tada Topolivnica izgrađena 1851-53., gde su izliveni prvi topovi u Srbiji, u okviru koje je prvi upravnik, Francuz Šarl Lubri, 1854. otvorio Prvu zanatlijsku školu. Grad postaje i značajan centar nauke. U pogonu tadašnje Čaurnice 1884. je zasijala prva električna sijalica u Srbiji, proradila prva električna mašina. Fabrički proizvodi našli su se na velikim sajmovima diljem Evrope i postali konkurentni na svetskom tržištu. Tokom Prvog svetskog rata Vojno-tehnički zavod pretrpeo je velika oštećenja, obnovljen od 1962. godine radio je pod imenom „Zavod Crvena Zastava“.
            - GTO nema dovoljno snage, a ni kapaciteta da iznese transformaciju industrijskog nasleđa u turistički proizvod. Iza toga mora stati grad i država, kako bi se razrešili pravno-imovinski odnosi, te podigao potpuno novi „grad“ sa celokupnom kulturnom ponudom, restoranima, kreativnim industrijama, različitim sadržajima koji će moći da privuku posetioce. Nečim unikatnim, svojstvenim Kragujevcu. Uvereni smo da će to jednog dana zaživeti i da ćemo moći da dovedemo turiste i kažemo da je ovde tačka početka industrije ove zemlje. Neosporno je i da to zahteva ogromna ulaganja - objašnjava gospodin Pavlović.
            Današnji prostor „industrijskog grada“ obuhvata veliki broj objekata: upravne zgrade, čaurnicu, radionice, škole, stare ambulante, proizvodne hale, magacine, Veliki dimnjak..., od kojih je jedan deo promenio nekadašnju namenu. U okviru ove celine nalazi se muzej „Stara livnica“, prvi muzej oružarstva u Srbiji, čija stalna postavka prati istoriju kragujevačke vojne fabrike od njenog osnivanja, sa oko 5.800 predmeta.
            Akcenat delovanja GTO je usmeren i na okolinu, jer Kragujevac, kao city break destinacija, privlači turiste raznim manifestacijama, dešavanjima, povoljnim poslovnim ambijentom, dok je turistička ponuda sela sasvim drugačija.
            - Trenutno Kragujevac ima veliki ciklus investicija, pa samim tim, veći priliv poslovnih ljudi koji borave u gradu. Svima njima treba ponuditi sadržaje. Sve naše ustanove kulture se trude, kao i grad, na čelu sa GTO, da unapređuju kvalitet turističke ponude, ali nikako ne treba da zaboravimo selo, i naša je obaveza da goste iz svih delova sveta pozovemo u valovitu Šumadiju zbog njenih prirodnih lepota, živopisnih sela u kojima je još uvek sve prirodno i u skladu sa njom. Učestalošću dolazaka turista raste i turistička ponuda ruralnih krajeva. Podatak da su ¾  turističkih seoskih domaćinstava koncentrisani u Šumadiji i zapadnoj Srbiji, dovoljno govori o bogatstvu ponude i našem minulom radu. U tom smislu dosta radimo na promociji vinskih puteva i našeg unikatnog proizvoda - Šumadijskih rakijskih tura. U Kragujevcu je prvog vikenda aprila Salon vina, jedna je od najrespektabilnijih vinskih manifestacija u zemlji, koja je ove godine okupila preko 100 izlagača i sve se veći broj vinarija otvara na ovom području. Destilerije su takođe „uhvatile“ ritam. RPK Kragujevac je saopštila da je u protekloj 2021., preko milion evra jakih alkoholnih pića izveženo, uglavnom iz srca Šumadije. Proizvođači rakije su jako važni privrednici jer predstavljaju našu tradiciju, naš rakijski raj. Udruženje „Šumadijska rakija“ je prva asocijacija koja je dobila oznaku geografskog porekla za šumadijsku šljivovicu i to vodi ka brendiranju šumadijske šljivovice i celog našeg kraja. Organizuju se polako i kraft pivari, još jedan bitan segment turističke ponude koji pomaže da prikažemo potpuniju ponudu, gde god predstavljali grad Kragujevac - objasnio je direktor.