• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

             Zdrave životne energije, pun entuzijazma, nalazio je svrhu svog života u poslovnim krugovima, paralelno podizao mostove i predano radio na povezivanju dva naroda, dve kulture, čime je stekao  renome „ambasadora“ i epitet viteza - čuvara tradicionalnih vrednosti, kako sa rumunske tako i srpske strane granice.

            Svim srcem za povezivanje Srba i Rumuna
            Javor Radovanković, inženjer elektrotehnike, vlasnik ekskluzivnog restorana „Lloyd“ u istoimenoj palati, na najprometnijem od tri trga u Temišvaru - Trgu pobede, podstaknut rečima Vladislava Jovanovića, bivšeg ministra spoljnih poslova da: „Svi Srbi u svetu imaju dobre kafane, ali ni jedna nije na nultom mestu u jednom gradu“, ubrzo odlučuje da to i ostvari.
            Vlasnik je i RBM Company, brendirane pod imenom „Grill Sârbesc“, koji se nalazi u tržnim centrima Temišvara, i restorana „Balkan Bistro“ na Trgu ujedinjenja, u društvu Srpske saborne crkve, jedne od tri pravoslavne crkve u gradu i Doma srpske zajednice, u kome je ranije radila i pravoslavna škola.
            I dok je vođenje grill-a i restorana sa kvalitetnom srpskom hranom prepustio sinu Branimiru, školovanom u SAD, Javor Radovanković iz „Lloyd-a“, u kojem se pripremaju i srpski, ali i rumunski specijaliteti, svim srcem, radi na povezivanju Srba i Rumuna.
            Brojni projekti u koje je lično bio uključen su dovršeni, poput graničnog prelaza Usije - Nova Moldava, obnove Ramske i Golubačke tvrđave. Trenutno je angažovan na završnoj fazi plovnog puta između Srbije i Rumunije i biciklističke staze Zrenjanin - Temišvar. Zamisao je bila obnavljanje vodenog puta Begejom, od Temišvara, najvećeg grada na ovoj reci, do Zrenjanina, Novog Sada..., kao u vreme Austrougarske monarhije, što će ubrzo biti i ostvareno.
            - Za tu namenu Begej je proširen i produbljeno njegovo korito, urađene dve prevodnice, jedino je ostao granični prelaz, jer niko nije verovao da Srbija za petnaest godina, od kada je projekat napisan, neće biti deo EU. Vremenom ćemo se prilagoditi - objašnjava gospodin Radovanković, podsećajući da najveći broj graničnih prelaza ova susedna zemlja ima sa Srbijom, čak osam drumskih, dva za železnički transport, pet za rečni saobraćaj i to ne slučajno, jer „Rumunija je kroz istoriju imala samo dva prijatelja: Crno more i Srbiju“.
            Saradnja daje rezultate
            Od krucijanog značaja smatra praksu promocije Srbije u Rumuniji, koja se sprovodi poslednjih godina, gde je jedan od glavnih promotera. Uspešna saradnja sa Turističkom organizacijom Vojvodine i opštinskim TO, u prethodnom periodu rezultirala je dolaskom i do 40.000 turista iz Rumunije, na „Vršačku berbu grožđa“ i „Dane ludaje“ u Kikindi. Sve je počelo obilaskom sedme sile i turističkih poslenika iz Rumunije ski centra Kopaonik, pre nekoliko godina, danas omiljene destinacije ljubitelja zimskih sportova iz ove zemlje.
            Javor Radovanković za sebe kaže da je Srbin, rođen u Belobreški (Belobreșca) u rumunskom delu Dunavske klisure (Banatska klisura), maloj srpskoj zajednici u kojoj postoji 245 godina stara osnovna škola, biblioteka, čitaonica, „Srpski kulturni centar", manastiri Bazjaš, Kusić, Zlatica, koji je po predanju 1225. osnovao Sveti Sava.
            - Manastir Tumane jedna je od najvećih atrakcija koju je posetilo milion tri stotine hiljada vernika prošle godine. Frušku goru takođe vidim kao „srpski Atos“ i smatram da verski turizam zaslužuje veći prostor u turističkoj ponudi Srbije. Rumuni su veliki vernici i verski objekti i sadržaji sigurno bi privukli pažnju mnogih - smatra naš domaćin, vredni prikupljač srpskih relikvija, jedan od 300 vlasnika fototipskog izdanja Miroslavljevog jevanđelja, najznačajnijeg ćiriličnog dokumenta srpske pismenosti iz XII veka, sa nedavno pristiglom kopijom stranice 166, koja je nedostajala.
            Srpska zajednica u Rumuniji broji oko 18.000 duša, u Temišvaru do 7.000, što je svega 3% stanovništva petog po veličini rumunskog grada. Uprkos tome, temišvarski Srbi imaju svoje novine:„Temišvarski vesnik“, glasilo aktuelnih društveno-političkih kretanja i nedeljnik „Našu reč“. „Dani srpske kulture“, najznačajnija je manifestacija Srba u Rumuniji koju organizuje Savez Srba u Rumuniji uz podršku Ministarstva kulture Vlade Rumunije u trajanju od mesec dana, a kulturno-umetnička društva prisutna su u svim mestima gde žive Srbi. Najpoznatije je AKUD „Mladost“ iz Temišvara, osnovano 1969., koje neguje srpske igre, pesme i običaje; pri školama rade „školice srpskog folklora“, pri hramovima deluju crkveni horovi, neguje se srpski jezik u Savezu Srba, a Srpska gimnazija „Dositej Obradović“ jedna je od najvažnijih institucija, mesto gde deca uče ćirilično pismo, maternji jezik, uče ko su i šta su, o tradiciji i običajima i „Dok ima škole biće i Srba u Rumuniji“.
            Nepresušna energija Javora Radovankovića
            - Kulturna tradicija Srba neguje se u Staroj Moldavi, završavaju se novi kulturno umetnički centri u Sent Miklošu, Bazjašu i Belobrešci, gde smo ove godine započeli tradiciju grožđebala koja je okupila sve Srbe iz ovog dela klisure - objasnio je naš sagovornik.
            Gospodin Radovanković se često može sresti u njegovom „Lloyd-u“, mestu donošenja odluke o napuštanju srpske vojske Temišvara u julu 1919. da se grad preda Rumuniji, što je potvrđeno Sporazumom u Trijanonu 1920. To je mesto u kojem Rumuni traže srpske specijalitete: roštilj, srpsku sarmu, Karađorđevu..., dok srpski turisti obavezno naručuju Papanasi, omiljeni rumunski desert.
            Gospodin Radovanković je čovek velikih odluka i spreman da iskorači koliko god je potrebno da bi postigao cilj. Ambiciozni planovi i odlučnost njihovog sprovođenja nagrađeni su brojnim priznanjima, među kojima su povelja „Dolina kraljeva“ Udruženja „Etno centar Gegula“ iz Kraljeva, priznanje „Zlatni most“ za povezivanje ljudi, ideja i tržišta aprila ove godine na Dunavskom biznis forumu u Banja Luci, povelja „Kapetan Miša Anastasijević“, nagrada „Dunavski cvet“ za međunarodnu saradnju, priznanje „Lider održivog razvoja“ i mnoga druga.
            „Lično ne verujem u slučajnosti. Uspešni ljudi su oni koji sami stvaraju svoje šanse“, rekao je jednom prilikom G. B. Šo. Za Javora Radovankovića su bitni takvi ljudi i prepoznao je tu svoju šansu, ali i snagu u rešavanju njihovih problema, ispunjenju njihovih potreba, na dobro svih.