• Prethodna
• 1 of 4
• Sledeća

            Poslednja faza kompleksnog projekta Turističke organizacije opštine Inđija „Srpska Kapadokija“ je pri kraju. Turisti će već od juna imati priliku da iz ptičje perspektive, na jedinstven, ujedno i najefektniji način sagledaju veličanstvenu panoramu Krčedinske ade i njenog okruženja.

            U realizaciju projekta uključeni su partneri iz Turske koji se bave letenjem balonima u Kapadokiji već 27 godina. Ideja „Srpske Kapadokije“ je da se na Krčedinskoj adi, biseru turističke ponude opštine Inđija i čitave Srbije, postavi sedam balona koji će od 1. juna do kraja avgusta turistima nuditi doživljaj letenja balonom. Dva balona mogu da prime po 20 putnika, ostalih pet po četiri, pa se u jednom danu tokom jutra ili večeri, može prevesti do 400 putnika. Dok su veći baloni pogodni za organizovane grupe, manji su namenjeni porodicama i parovima. Kupole balona su visoke 45 metara i podižu se na 70 metara iznad Krčedinske ade, predela netaknute prirode i najvećeg ostrva na toku Dunava kroz Srbiju (9km2), na kojem su brojne domaće životinje na slobodnoj ispaši.
            Jedinstveni doživljaj na Krčedinskoj adi
            - Radi se o panoramskom vezanom letu u trajanju od desetak minuta, po ceni od 6.000 dinara po osobi, četiri puta nižoj nego što bi bila za slobodan let. Slobodan let omogućava duži boravak u vazduhu, ali bismo u tom slučaju u jednom danu mogli da prevezemo samo 40 turista i ne bismo imali tako dobru scenografiju za fotografisanje balona „razbežanih“ po nebu. Iako srpskim nebom nikada nije letelo više balona, to je nedovoljno za impresiju koju želimo da podarimo turistima. Primera radi, u Kapadokiji je broj balona ograničen na 168 koji mogu da lete istovremeno i gde god okrenete objektiv, nebo ih je puno - objašnjava Milan Bogojević, direktor TOO Inđija, idejni tvorac novog, jedinstvenog turističkog proizvoda Srbije.
            Po njegovim rečima, ova vrsta turizma vezana je za društvene mreže i fotografiju. Primer Kapadokije, regije poznate po „vilinskim dimnjacima“, kamenim strukturama od belog vulkanskog pepela sa kamenim glavama nalik pečurkama, 38 otkrivenih podzemnih gradova i više od 600 ranohrišćanskih crkava i manastira, kao i Muzeju „Goreme“, koji je uvršten na UNESCO listu svetske baštine 1985. godine, pokazuje da sve turističke vrednosti koje regija ima nisu bile dovoljne da privuku veliki broj turista kao što su to učinili baloni. Prva dva balona podignuta su 1989. godine, a pojavom društvenih mreža baloni dobijaju mnogo veći publicitet i finansijsku opravdanost.
            - U septembru, kada smo bili u poseti Kapadokoji, preko 500.000 ljudi je tog trenutka letelo ili čekalo na svoj let, a naspram jednog turiste koji leti tu je još dvoje – troje koji su došli radi fotografisanja. Turisti za taj let moraju da izdvoje 350, za razliku od naših 50 evra. „Problem“ Kapadokije je što su kapaciteti rasprodati do oktobra a liste čekanja duge, pa se preporučuje booking letova preko neke od turističkih agencija - kaže Milan Bogojević, koji se od 25. maja prošle godine „nosi“ sa ovom idejom. Koincidencija vezana za ova dva lokaliteta je u tome što je Krčedinska ada prepoznatljiva po brojnim konjima a naziv Kapadokija u prevodu sa hetitskog znači „predeo lepih konja“.
            Nakon nekoliko poseta Turskoj i uzvratnih poseta turske delegacije opštini Inđija, zahvaljujući posredovanju Nj.E. Ambasadora Srbije u Turskoj, mr Zorana Markovića i Nj.E. ambasadora Turske u Beogradu, gospodina Hami Aksoya pregovori su uspešno privedeni kraju.
            - Zahvalan sam Nj.E. mr Zoranu Markoviću koji je pomogao da dođemo do pravog kontakta i puta do konačne realizacije. Takođe sam zahvalan Ministarstvu turizma i omladine koje je prepoznalo i podržava naš projekat - istakao je gospodin Bogojević.
            Nove novine u inđijskoj opštini
            Do prvog leta balonima, TOO Inđija je u obavezi da organizuje formiranje dva pristana na Dunavu, kod Beške i Krčedinske ade, a u toku je kupovina spratnog katamarana za prevoz putnika. Tako će Krčedinska ada, koju u sezoni dnevno poseti oko 500 turista, po prvi put biti povezana sa kopnom redovnim linijama. U očekivanju daleko većeg broja posetilaca, kreatori ovog poduhvata, od početka su pitanje zaštite životne sredine stavili na prvo mesto. Projekat će se odvijati u trećoj zoni zaštite i u najvećem obimu zauzimati svega 2% površine ade. Događaj vredan pomena je da su se i životinje, već kod probnog leta, ponašale pitomo i znatiželjno, gurajući se u kadar da se slikaju. Projekat je dobio podršku Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine a saglasnost da je ova priča ekološki održiva dobijena je i od strane JP „Vojvodinašume“, kao upravljača prostora. Još se čeka potpis Ministarstva zaštite životne sredine, čime će biti ispoštovane sve zakonske regulative „čak i više nego što je potrebno za ovu vrstu leta“.
            Izgradnja šetališta na vodi u Starom Slankamenu, nekada najposećenijem mestu između Beograda i Novog Sada i sa brodovima punim turista koji su pristajali tri puta dnevno, izgradnjom SB ,,Dr Borivoje Gnjatić” u Velikom parku, nestalo je sa turističke mape.
            - Naša ideja je bila da od mane napravimo prednost i izgradimo šetalište širine pet metara, izvučeno 30m na tok Dunava koje će pratiti konfiguraciju obale u dužini od 620 m, sa četiri pristupne rampe sa obale, sa prodajno-izložbenim pokrivenim prostorom veličine 100m2, informativnim delom sa dva info totema sa turističkom ponudom Starog Slankamena i opštine Inđija, vidikovcem visine pet metara sa pogledom na ušće Tise u Dunav, dečjim igralištem i solarnim panelima na krovu za napajanje rasvete na šetalištu. Ovim će centar mesta sa prostora specijalne bolnice biti izmešten ka Zagradu (nekadašnjem ribarskom selu), gde će nakon 620m šetalište biti nastavljeno narednih 600m na kopnu, do granice netaknute prirode. Ovim se potencijalnim hotelijerima otvara mogućnost da u jednom delu Zagrada, tamo gde je gradnja dozvoljena, podignu ugostiteljske objekte - dodaje direktor.
            Novi sadržaji i u Keltskom selu
            Kako bi svoje turiste privoleli da ponovo dođu, a nove zainteresovali TOO Inđija je u pauzi između dve turističke sezone u Keltskom selu obogatila postojeću ponudu. Na dodatnoj parceli podignut je Avantura park za decu uzrasta od 5-15 godina. Unutar zidina turističkog kompleksa napravljena su dva nova objekta, grnčarska radionica i biletarnica prilagođena savremenim trendovima, koje uz pekaru, kuću vođe, kuću druida, suvenirnicu, čine pravo malo selo, koje će za razliku od prethodne godine, i 30.000 turista, privući 20.000 više. Muzej u Keltskom selu je oplemenjen dodatnim eksponatima, na centralnom trgu podignuta je statua Brenosa, vođe Keltskog plemana Skordisci. Nakon pokušaja da se i keltskom kuhinjom, jelima od divljači i ribe, približi život Kelta, deca, kojima je ovaj prostor prvenstveno namenjen, prednost su dala sendvičima, salatama, pomfritu, kokicama.. koji se takođe pripremaju „keltskoj kuhinji“.
            - Cilj nam je da ovaj, kao i drugi projekti TOO Inđije, budu samoodrživi. Keltsko selo će taj cilj dostići već ove godine, a isti princip rada će biti preslikan i na „Srpsku Kapadokiju“ - istakao je dr Bogojević, koji je sa svojim timom sve bogatiju ponudu opštine Inđija predstavio na Sajmu turizma u Štutgartu (zbog povezanosti Beške sa podunavskim Švabama iz bavarskog grada Karshulda), na Sajmu turizma u Beogradu i Nišu, jer je pretpostavka da će ovaj projekat u najvećem broju okupiti domaće goste.
            TOO Inđija je krajem minule godine, postavljanjem prve nautičke turističke signalizacije za kanuiste, kajakaše, dokazala da u Srbiji stvari mogu da se menjaju. Informativne table sa direkcijama vezanim za naselje, plažu, nacionalni park i dr., postavljene su u dužini od 27 km toka Dunava kroz ovu opštinu - u Čortanovcima, Beški, Krčedinu i Starom Slankamenu, i pored Nemačke to je jedina signalizacija te vrste na celom toku reke.

Foto: Dejan Valek