• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Prvomajski uranak na Gučevu i poseta Spomen kosturnici bio je uvertira novog dana. Slike strahota Velikog rata praćene ogromnim žrtvama iz redova malobrojne srpske vojske na ovom terenu i njihovog junačkog otpora, nikako nisu bile u skladu sa veličanstvenom stoletnom šumom, divnim vremenom i pogledom na grad, Banju i okolni predeo.

            Poseta Etno kući u nastajanju, koji smo radno nazvali - Kod Daliborke, pružila je nesvakidašnji doživljaj isprovociran energijom domaćice i njenih prijatelja, domaćim proizvodima, gljivarima, trubačima Vranjancima, koji su „svratili“ da pozdrave Daliborku, ženu zmaja. U planu velikih ambicija koji će se ostvarivati bez pritiska, opušteno, je podizanje nekoliko brvnara, restorana sa proizvodima iz njene bašte i njenog tora. Da će biti tako potvrdilo je i prisustvo članova Gljivarskog društva „Ljubomir Vuksanović Barle“ i Dragice Zarić, predsednice istog, koja je održala kratak kurs o gljivama vešto nas uključujući u proces pripreme specijaliteta od gljiva ovog društva - barleta.
            Poseta Loznici poemtirana je u Tršiću, predavanjem mr Snežane Nešković Simić, direktora Centra za kulturu „Vuk Karadžić“ i Biljane Radičević, o kulturnom predelu Tršić -Tronoša na Saborištu, potom i posetom Vukovoj spomen kući. Pitku priču, nalik monodromi dostojnu proverenih glumačkih talenata, podario nam je Miroslav Terzić, kustos i istoričar, pravi domaćin Vukovog ognjišta.
            Na Saborištu je, uz prisustvo trošlane komisije,održano i svečano proglašenje najuspešnije statue, tj. svih učesnika Mđunarodnog festivala STATUA FEST. Vidimo se dogodine u novim i još maštovitijim kostimima, pručili su čovek-knjiga, rudar, baka i deka, lutka, Euridika...
            I da bi sve zaokružili, poseta manastiru Tronoši i Muzeju, izložbenom prostoru sa postavkom koja pokriva rano školovanje Vuka Karadžića, u okviru manastirskog konaka, kroz koje nas je vodila Nadežda Stefanović, stanovnik Tršića, knjigovođa u penziji, jedna od žena koja rado dolazi da pomogne malobrojnim manastirskom sestrinstvu, upotpunilo je našu sliku uslova u kojima je sticao znanje najpoznatiji Vuk iz ovog kraja, po mnogima i srpskog naroda.
            Kraj puta bio je početak novog užitka koje smo osetili u restoranu „Azbuka“, u Tršiću. Teško za ispričati, divno za doživeti, zato je najbolje probati i sam se uveriti.
            Ovo je samo kroki mogućeg puta obilaska lozničkog kraja. A tu je još mnogo puteva koji vode u drugim pravcima, koje ćemo „ostaviti“ za neki drugi put.