• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Radule Bošković je nakon 45 godina profesionalnog umetničkog rada, u svom rodnom Novom Sadu, zavredio status novosadskog slikara. Kao odrednicu, mesta stvaranja, a ne ograničavanja. Naprotiv, taj spokoj egzistiranja u poznatom, lišen spoljašnjih izazova, dazvolio mu je da se potpuno okrene ka polju svojih interesovanja.

             Obeležavanje ove godišnjice, u Galeriji StuartS na Ribarskom ostrvu, Odma’ iza rampe, ispratilo je preko 200 zvanica, prijatelja, vernih pratilaca, iskazujući na taj način lični stav prema umetniku i njegovom radu. A on, Radule Bošković, odužio se, kao što radi bezmalo pola veka, umetničkim delima kojima je zaokružio svoju misao sabranu u Misterije univerzuma, koju čine radovi skorašnjeg datuma (akril na platnu, kombinovana tehnika), sa boginjom Niktom (lat. Nox) u centru. Crteži, skice, slike (akril na platnu) rezultat su prethodnih studija, kojima je autor, na nenametljiv i sebi svojstven način, uputio, pre podsetio publiku ua pozamašan opus iskazujući snagu i raznovrsnost svog talenta.
            Originalan, već prepoznatljiv umetnički izraz kista Radula Boškovića i bez signature u desnom uglu slike, uvek iznova otvara pitanje granica ljudske misli i postojanja. Sa osloncem na grčku mitologiju, nama, sa ovih prostora, vrlo razumljivu, kao da smo je odživeli, duboko je utisnuta u genetski kod autora, daje mu pravo da se njome, kao veliki majstor, poigrava. Otkivajući drugu stranu svega. Očovečenih bogova i oboženih ljudskih bića. Simbola izmenjenih značenja.
            Misterije univerzuma i razobličavanje istog. Iz njegovog ugla, bez primetne sugestije. Samo pažljivo poređane metafore koje dozvoljavaju svakom posmatraču da ih tumači po sopstvenom osećanju shodno datom trenutku otkrivajući uvek nove detalje i poruke, tek putokaza za razotkrivanje skrivenog „šta je umetnik hteo da kaže“. Kao poziv tragačima za istinom da urone u njegov svet intelektualne igre. On to zna jer poseduje deskriptivne moći, što ga čini jednim od najvećih literata u slikarstvu i jednim od najvećih slikara među stvarocima pisane reči.
            Svojim radovima, umetnik vešto inicira proces oživljavanja mitova koji su vremenu prošlom predstavljali sadašnjost. Istovremeno isčitavajući makro i mikro kosmosa stopljenih u jednom. Mada su im zakone, makrokosmosa (Ajnštajn) i mikrokosmosa (Frojd) namerno ili ne, razdvojili, dok umetnik uporno radi na iznalaženju tanke linije koja deli unutrašnje biće i Univerzum, uporno dokazujući njeno nepostojanje.
            Neuhvatljive poruke i poduke oslonjene su na vrednosti, da li grčke ili neke druge mitologije, nije važno. Važno je ono što se prenosi, ali ne kao datost, već materijal za promišljanje, lukavo nametnuta tema, i u obrisima naznačen pravac toka razmišljanja.
            Složena jer je slojevita, čak nedostižna da se uokviri, vireći iz rama novim zapažajima i idejama. O postojanju, o odnosu bogova i ljudi, o dvorskim ludama sa nepogrešivim smislom uočavanje svega i sa maskom iza koje slobodni mogu da kažu sve. Nekada. Sa zalepljenom maskom za lice, nemoćni da vide, čuju, osete svet unutar i oko sebe. Danas.
            Ovu godišnjicu i izložbu propratila je Monografija „Radule Bošković - Misterije univerzuma“, izdavača i galeriste Nebojše Bošnjaka, u digitalnoj formi dostupna svim zainteresovanima, u štampanoj verziji ograničena na tiraž od 100 primeraka, za profesionalnu upotrebu, poklon prijateljima koji to izuzetno cene i kupcima slika.
            - Ovaj neformalni prostor imao je promociju prošlog leta, održano je par izložbi, koje medijski nisu bile posebno ispraćene. „Misterije univerzuma“ su imale pozitivan odjek, što me raduje. Po meni, večita ideja naše egzistencije u Univerzumu je njegova neuhvatljivost i uspešno izmicanje našem spoznanju. To je razlog što sam naslovnu sliku nazvao Misterija univerzima, koja je opšte mesto, a mi smo svi ovde neke dvorske lude, metafora koja me, budući da sam se bavio teatrom, prati godinama. Ta dvorska luda je i jedna alegorija koja prenosi informacije i vlada njima upravljajući situacijama. Akcenat ove izložbe posvećene jednoj mitološkoj genezi potiče od primordijalne boginje noći - Nikte (lat. Nox), ćerke Haosa, žene i sestre Ereba, sestre Geje, Tartara i Erosa, majke preko 20 božanstava: Mojri, pletilja toka života, Hipnosa večitog spavača, Atlasa, koji na svojim plećima nosi nebeski svod i dr., ne manje bitni kreatori  - objašnjava Radule Bošković, dodajući da ovo nije „božanska priča“, ali njemu, tragaocu smisla Univerzuma bliska, nalik Ikaru, koji je želeo da leti do božanskih visina, napravio krila od guščijih i labudovih pera i vezao ih voskom. Kada je dosegao visinu Sunca, vosak se istopio, a on skončao. Pogrešna predikcija Ikara neće osujetiti jednog drugog hodočasnika na putu saznanja.