Sun04142024

Poslednja izmena:12:44:10 PM

Back HRANA I PIĆE HRANA Niste posetili Niš ako niste probali gradski brend - burek

Niste posetili Niš ako niste probali gradski brend - burek

  • PDF

            Niški region, koji obuhvata Nišavski, Pirotski i Toplički okrug, slovi za mesto gde se jedu najbolji hleb i peciva. Niški burek pak nosi epitet veličanstvenog i ukusom neprevaziđenog. Majstorstvo niških pekara je sigurno jedan od bitnih faktora za tu odrednicu, kao i mesto grada na raskrsnici puteva i uticaja. Jedan od najvažnijih je sirovina, zapravo sir sa kojeg se ne „skida“ kajmak, po čemu su poznati proizvođači iz užičkog, rudničkog, kruševačkog i čačanskog kraja, ali ne i Niša.

            Unija pekara Niškog regiona, obuhvata preko 350 pekara i stožer je pekarske proizvodnje ovog kraja. Neke od najpoznatijih, koje snabdevaju grad su „Žitopek“ (Don Don grupa), PR NIPEK, obe iz Niša, PR„Paša“ iz Prokuplja, Samostalna pekarska radnja „Đukić“ iz Blaca, „As” iz Merošine, „Rastavnica” iz Vlasotinca...
            Šta pekari dobijaju članstvom u Uniji, objašnjava Bratislav Vukadinović, njen predsednik:
            - Članovi Unije pekara su još početkom 2000 godine dobijali besplatno brašno, u količinama zavisnim od toga koliko proizvode, uz obavezu prodaje po određenoj ceni. Cilj je bio da se uslovi proizvodnje i prodaje izjednače sa industrijskim, državnim pekarama, koje su takođe brašno dobijale džabe, da bi se sačuvao socijalni mir, što važi i danas. Sve pekare koje su potpisale Uredbu Vlade Republike Srbije obavezale su se na proizvodnju tzv. „južnog hleba“ (poznatog i kao narodni), propisanog oblika, težine, ukusa, recepta, koji se proizvodi mašinski. Tim potpisom svaki pekar ima obavezu u preuzimanju brašna iz Republičke drekcije robnih rezervi Tip 500.
            Drugi pekarski proizvodi, koje zovemo „hleb sa dušom“ su proizvod ljubavi, mašte i umeća pekarskih majstora. Kvalitet takvog hleba zavisi od materijala za proizvodnju - brašna i od majstora, obučenih i dobrih poznavalaca svog zanata, da osete kvalitet brašna već prilikom prvog zamesa. Kvalitet zanatskog hleba za koje kupci, a i oni koji ga prave, kažu da ima dušu, mesi se manuelno i svaki pekar mu daje deo sebe da bi bio tako dobar. Tu su u opticaju razne vrste integralnog brašna, njegove mešavine..., peciva različitog oblika, sastava, koji puštaju mašti na volju.
            Svaka pekara koja drži do svog rejtinga, periodično „izbaci“ neki novi proizvod, koji postaje hit pekare i te sezone. Proizvod koji se zasluženo nalazi na vrhu liste pekarskog umeća ovog kraja, ali i mnogo šire, bez konkurencije je burek. Važi pravilo da je burek burek, a da je pecivo sve drugo. I da niko nije zapravo posetio Niš ako nije probao burek, gradski brend, jedan od brojnih kulturno-istorijskih tekovina i identiteta grada.
            - I danas, kao i nekada, u Niš se dolazilo specijalno na burek. Svi ga hvale, pogotovo stranci koji se prvi put susretnu sa niškim burekom. A onda i posle burne noći i niške rakije, opet se preporučuje niški burek. Zato je burek među pekarskim proizvodima zavredio posebnu kategoriju, a od 2003. i svoju manifestaciju - objašnjava gospodin Vukadinović, prisećajući se prvog, pionirskog pokušaja Buregdžijade i štandova postavljenih u parku Sveti Sava, gde su pekari besplatno delili burek i bili „pregaženi“ od strane svih koji su želeli da ga probaju.„Greška“ je ponovljena i sledeće godine, da bi od 2005. Buregdžijada bila organizovana po principu velikog izbora različitih vrsta bureka za koje su posetioci stojali u redu i kupovali ih. Red je bio dugačak ali kada nešto vredi ima svoju cenu. Poslednjih pet godina manifestacija je našla mesto ispred Oficirskog doma, ima prateći program. Gužve su ogromne za sve bogatiji izbor bureka: sa sirom, mesom, piletinom, spanaćem, prazilukom, duvan čvarcima, kulenom i kačkavaljem, te slatkih bureka sa bananom, eurokremom, plaznom..., jer mašta buregdžija ne miruje.
            - Na prvoj manifestaciji imali smo desetak buregdžija koliko imamo i danas, jer smatramo da je to dovoljno. Želja nam je da ugostimo Bugare, Turke, buregdžjije iz Severne Makedonije i uporedimo naše proizvode. Za to nam nedostaju sredstva mada su jedno vreme dolazili Grci, mi odlazili kod njih, u Seres gde su prepisali našu manifesaciju, ali nakon desetak godina su prestali. Ove godine, krajem avgusta, voleli bi da imamo goste iz Bugarske i Severne Makedonije. Naša želja je da iznesemo i pokažemo sve ono što je najbolje što se nudi u gradu Nišu i okolini. Nekada je burek uz kiselo mleko i jogurt, bio omiljeni doručak Nišlija. Danas se burek pravi od tananih kora, sa raznoraznim filovima, obavezno na svinjskoj masti, a jede se i za ručak i večeru. Uvek svež i vreo. Voleli bi da zadržimo tu tradiciju - objašnjava naš sagovornik.
            Nekada je Unija pomagala mladim pekarima povodom studijskih putovanja, obuka... Danas aktivno radi na organizaciji podele brašna iz Direkcije, gastro-turističkim manifestacijama - Dana bureka u Nišu i Doljevcu, drugim manjim događajima i pratećim nastupima, kao što je Međunarodi sajam turizma u Nišu. I gde god da se pojave burek plane. Zato što od ovog nema dalje.
            I mada je rano za brigu, jer je Niš zvanično grad sa najvećim brojem pekarskih radnji, Prehrambeno-hemijska škola svake godine regrutuje 10-15 mladih spremnih da se uključe u ovaj posao, što je po mišljenju Bratislava Vukadinovića malo za ovoliko tržište.

 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com