Vojvođanski salaši, inspirativne, romantične, tradicionalne slike nekadašnjeg života paora iz sredine XIX veka, idelizovani u očima turista, otrežnjujuće su realne iz vizure njihovih vlasnika koji su ih u vremenu sadašnjem priveli (ili ih privode) turističkoj nameni.
- Suština je da na tim našim salašima moramo da zadržimo goste bar tri dana ili produžen vikend, kako bi turistička priča imala smisla. Da bi to ostvarili moramo ponuditi neki sadržaj van salaških međa. U Austriji npr. radijus kretanja turiste smeštenog u privatnom smeštaju je 80, kod nas 35 - 40 km, da bi mu pokazali deo kulturno-istorijske tradicije kraja. Zbog putne infrastrukture, nedostatka ležaja, te programa namenjenih turistima uglavnom izostaju ovakvi „izleti“, zbog čega je i njihov broj manji od očekivanog. Kada je moj kolega iz Francuske poželeo da odemo na ručak u Srbobran, gde je situiran Karin salaš, shvatio sam da nemam gde da ga odvedem, ni na ručak. Nema čarobnog štapića da nam rešava probleme. Treba krenuti od sebe. Dovoljno je da se nas petoro u Srbobranu udružimo i napravimo pet rezervata. U tome će nam pomoći subvencije. Suština je međutim, da samo razvojem lokalnih samouprava mogu da se razvijaju i salaši i drugi akteri u turističkoj ponudi - objasnio je Radivoj Nićin, vlasnik Karinog salaša, bivši bankar, danas konsultant.
Karin salaš kod Srbobrana, otvoren je 2015. godine, zamišljen kao porodična priča Marije i Radivoja Nićina i njihove dve ćerke, koja je na platformi poljoprivrede definisala turističku ponudu. Ali, nije sve teklo glatko. Obrise današnjeg, poprimio je 2007. godine, kada je i rođena ideja da se seosko domaćinstvo, nasleđeno od bake i dede gospodina Nićina, sa kućom i okućnicom iz druge polovine XIX veka, autentičnog, originalnog izgleda, bez intervencija, i dogradnjom par pomoćnih prostorija, na imanju površine od 10 hektara, stavi u funkciju salaša sa turističkom namenom. Bazično renoviranje je završeno 2011/12., kada su počela razmišljanja o njegovoj orijentaciji i potencijalnim korisnicima. Tri godine kasnije određen je konačni pravac - seoskog turističkog domaćinstva sa primarnom proizvodnjom i preradom, i da se finalni proizvod ponudi gostima salaša. Danas Karin salaš završava tehnološki projekat otvaranja vinarije sa softverom za upravljanje proizvodnjom vina i destilerijom. Po planu do 2025., njihove poluproizvode i finalne proizvode moći će da koriste i Novosađani, otvaranjem corner shop-a, koji će osim proizvoda sa Karinog salaša imati i prozvode njihovih poznanika, prijatelja, kako bi se upotpunila ponuda.
- Završavamo komoru za zrenje, jer smo shvatili da je šunka tipičan vojvođanski proizvod, za čiju proizvodnju očekujemo sertifikaciju, kako bismo zaokružili ponudu sa degustacijom i konzumiranjem domaćih proizvoda i hrane sa našeg salaša. Razvoj ovakve koncepcije doveo nas je da od situacije kada smo se nudili, dođemo u situaciju da nas više traže nego što bi mogli da ponudimo - kaže Rade Nićin, dodajući da je salaš na idealnoj poziciji van grada i kraj puta Srbobran - Bečej, mesto pogodno za manja druženja, rođendane, Team Building-e i poslovne ručkove.
Ljubav prema konjima i deset konja, učinila je ovaj salaš specifičnim. Ćerke su kompletno preuzele školu jahanja. Uzgred je vlasnicima grla ostavljena mogućnost da ih ostave na panisionu. Isti su otvorili i mogućnost da na salašu i prespavaju, pa je pored kategorizovanog apartmana sa 4*, napravljen dodatni prostor za njihov boravak. Inoviranom stambenom prostoru pridodata je degustaciona sala za Nićin vina, uz meze šunke, sireva sa salaša.
- Jedno je uslovljavalo drugim i teralo nas na nova ulaganja. Generalno, ovo je grana koja je sporooplodiva. Mnogo više moraš da uložiš od onoga što možeš da vratiš nazad. Kao dobri domaćini želimo da se naši gosti osećaju dobro i da sve imaju. Ne možemo da ponudimo neku šupicu, već komforan prostor, lepo opremljen i sadržajan. Salaš nije dud ili orah, naherena taraba i probušen ćup, nego kulturno sređen prostor gde će svaki turista koji dođe, moći lepo da se oseća - zaključio je gospodin Nićin.
