• Prethodna
• 1 of 15
• Sledeća

            Biti slobodan, biti nezavisan od spoljnog uticaja, izboriti se za slobodu mišljenja, govora, kretanja, slobodu na izbor sopstvenog puta. Takvu slobodu je 90-tih godina, nakon srednje škole, izabrao Kristian Al Droubi, performer, istraživač prostora i sopstvenih mogućnosti, ljubitelj dece i umetnosti.

            Tragajući za svojim unutrašnjim ja, slučaj je hteo da sretne Jelenu Inđić, multimedijalnu umetnicu, koja mu je predložila uključenje u humaniratni projekat na kojem su bili angaživani volenteri i radili predstave za decu sa posebnim potrebama. Prihvatio je izazov i neko vreme išao iz jednog projekta u drugi. Od 1999. do 2004. bio je deo koncepta Brod teatar, i predstava koje pripadaju teatru pokreta ili neverbalnom pozorištu. Sa predstavom „Kraj 20. veka“, Ratka Radovanovića, u kojoj ima glavnu ulogu (mada za njega podela na glavne i sporedne ne postoji), potpuno slobodan (oslobođen i od odeće), učestvuje na festivalu „East goes west“ u Londonu. Ista predstava nagrađena je u Mostaru. Kao slobodnjak odlazi u Francusku, 10 godina član je „Via Negativa“, međunarodne platforme za istraživanje, razvoj i produkciju savremenih izvođačkih umetnosti, Bojana Jablanovića, Ljubljana, do tada njegov najozbiljniji projekat sa kojim je obišao festivale u Evropi, među kojima i „Biennale di Venezia“, uspešno napravivši iskorak u profesionalne glumačke vode.
            Godine 2010. u želji da se sretne sa ocem koji živi u Dubaiu, Kristian nalazi projekat „Dubai Shopping Festival“ gde su tražili žive statue, o kojima ništa nije znao, što ga nije sprečilo da se za kratko vreme upozna i sa 12 ljudi iz Srbije zaroni u ovu avanturu. Tu počinje njegovo zanimanje za street art, a statue, koje je prvi počeo da radi u Srbiji, tokom narednih 15 godina postaju njegova preokupacija.
            - Nimalo lak posao: imati ideju, osmisliti kostim, napraviti ga i stajati nepomično satima po svim vremenskim uslovima. Ako ostvarite emotivnu vezu, koja se reflektuju na licima publike, posebno dece, znak je da ste uspeli. To sam nastavio da radim i u Indiji. U slobodno vreme, u jednoj privatnoj školi, započeo sam projekat sa decom sa posebnim potrebama. Razvio sam originalan pristupa sa autističnom decom, na više nivoa, ubacivši borilačke veštine, jogu, meditaciju, shvatajući da je pozorište moćan alat za postizanje cilja. Pravio sam sa decom i predstavu prilagodivši kratke naučno-fanstastične priče Ursule le Gvin, ali usled nesuglasica sa školskim menadžerom, projekat nije dovršen. Svestan kvaliteta koji sam stvorio i ostvarenim kontaktom sa decom, želja mi je da projekat dovršim u Srbiji, gde trenutno radim kao pratilac dece - kaže Kristian Al Droubi.
            Još od dvadesetih godina prošlog veka avangardni umetnici su insistirali na tome da umetnost treba da bude dostupna na svakom koraku i svima, u svakom trenutku. Street art je kompleksna forma izražavanja, gde umetnici prilaze publici, a ne obratno. Ona je interaktivna i zahtevna, i podrazumeva ne mali rizik rada na ulici.
            - Za razliku od pozorišta, kao dogovorene forme, gde publika zna šta može da očekuje, na ulici je sve moguće, od dobacivanja, mešanja, prijatnog i neprijatnog. Prijatnog je mnogo više, ali kada je neprijatno, može da bude gadno. Performing arts pretpostavlja fizički jake i psihički stabilne ličnosti. Za mene je to stvar navike - objašnjava naš sagovornik.
            Prešavši veliku kilometražu u potazi za slobodom, kada bi mogao ponovo da bira, Kristian bi bio građevinski preduzimač. Prvo bi se materijalno obezbedio, a onda bi se posvetio umetnosti. 
            Od ateljea do uličnih performansi u turističkim gradovima, Njujorku, Londonu, Edinburgu..., do korporacijskih zabava kao „wow“ faktor, žive statue su prošle dug put. Javljaju se u renesansi, kao žive slike na slavljima i velikim događajima na dvorovima, gde su se izvođači oblačili, slikali i ostajali mirni satima. Iako stalno prisutne, tek od 1960. taj trend preko bioskopskih platna osvaja ulice.
            Festivali živih statua sreću se širom sveta, od Svetskog festivala statua u Nemačkoj (od 1996.) do Međunarodnog festivala živih statua u Rumuniji (od 2011.), pa sve do Internacionalnog festivala živih statua Loznica - Statue Fest-a, u vreme prvomajskih praznika 2022. i 2023. u Loznici, Banji Koviljači i Tršiću, u organizaciji TOG Loznica. Za kompletnu logistiku bio je odgovoran Kristian Al Droubi.