Sun05192024

Poslednja izmena:09:10:28 AM

Back KULTURA KULTURNA BAŠTINA Arheologija i istorija u funkciji razvoja turizma

Arheologija i istorija u funkciji razvoja turizma

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 5
  • Sledeća

            Stvaranje zajedničkog brenda radi zajedničke koristi na relaciji Hrvatska - Srbija, kao i razvoj i unapređenje kulturnog turizma, pre svega u Vojvodini, u žiži su interesovanja i aktivnosti Dražena Deranje, predsednika Skupštine Evropskog klastera „Alpe Adria Pannonia“ (osnovanog 2014).

            - Vino zauzima značajan deo kulture jednog prostora kao što je Fruška gora i u tom smislu opravdanost zajedničkih projekata prekogranične saradnje Hrvatska - Srbija se ne dovodi u pitanje. Tema projekta definisana kao „Priče vinske, priče rimske, priče fruškogorske“ samo je još jedna ideja promocije nekadašnje rimske provincije Panonnia, sa sedištem u Sirmiumu, čime bi bila stimulisana saradnja Srema s jedne strane granice i Srema sa druge strane, i Fruške gore kao zajedničkog brenda, koji bi mogao da donese dobrobiti, posebno vinarima - istakao je gospodin Deranja.
            Prva od tih priča bila bi „rimska“, zamišljena izgradnjom vinskom brenda na vinskim temeljima, sa početkom u Banoštoru, i sa nigde pomenutim, nigde publikovnim nalazima o Baništoru -  Bononia Malata u rimsko doba, kao luci koja je opskrbljivala Sirmium.
            Iako stalno teče, priča o Banoštoru, najvećem vinskom selu u Srbiji, sa 30-tak vinarija od kojih 10 registrovanih, još uvek je nedopričana. Ovde nije reč o vinu, mada je vino kroz celo trajanje nekadašnje Bononije, bilo prisutno i uticalo na njen razvoj, već o novim saznanjima iz oblasti arheologije, koja bi sa novim dokazima iz antičkog doba, podigla ovu destinaciju na svetski nivo.
            Momčilo Bikicki, General Manager u EHTIN preduzeću za projektovanje, inženjering i konsalting u hidrotehnici i građevinarstvu, Beograd, suvlasnik vinarije „Vinarijum“ iz Banoštora, trenutno angažovan na projektu međunarodnog turističkog pristaništa u Banoštoru, bavi se i arheologijom, i član je grupe entuzijasta koja pomaže Arheološkom instittutu SANU u realizaciji međunarodnog projekta „Granice rimskog carstva - dunavski limes u Srbiji“, kojim je obuhvaćeno 18 država. Grupa je radila i u Đerdapskoj klisuri na pronalaženju tabli, osim Trajanove, za koje se zna da postoje u klisuri, kroz određene podvodne aktivnosti snimila i ostatke nekih utvrđenja.
            - Zbog vinarije i mog osnovnog posla zainteresovali smo se i za rimski put koji je povezivao Bononiu i Sirmium, jednu od prestonicu Rimskog carstva. Poznato je u arheologiji, o čemu je u stručnim časopisima pisao i Vladimir Crkvenjakov, arheolog, taj put je bio dug oko 19 rimskih milja (27 km) i na južnoj strani Fruške gore, pored Sirmiuma poznata je bila trasa koja je i određenim sondažnim jamama i presecima utvrđena zajedno sa konstrukcijom rimskog puta. On je pratio akvadukt koji je od izvora Vraneša, na južnoj padini Fruške gore snabdevao vodom Sirmium. Na drugoj strani Fruške gore, trasa puta je bila nepoznata, tako da smo uvažavajući određene postupke pri trasiranju puteva koji se nisu promenili do danas, osim brzine i sredstava koja su se koristila za kretanje, postavili određenu trasu. Grupa od nas četvorice obilazeći teren uspela je da pronađe ostatke tog rimskog puta - nekoliko kamenih ploča, na oko 2 km od Banoštora - rekao je gospodin Bikicki.
            Na osnovu toga napravljena je prezentacija kojoj je prisustvovao i dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta u Beogradu, kao i predstavnici važnih pokrajinskih i republičkih institucija povezanih sa ovom tematikom. Nakon obilaska pronađenog materijala, dobijena je potvrda da se radi o artefaktima i da je reč o ostacima rimskog puta. Danas se ploče čuvaju u vinariji „Vinarijum“, gde je i održana prezentacija, koja je bila podsticaj daljeg rada na ovom otkrića, sada uz pomoć stručnjaka, profesionalnih arheologa i ljudi specijalizovanih za određenu vrstu istraživanja u cilju pronalaženja još nekih ostataka rimskog pristaništa i drugih tragova, jer do sada pronađeno nije dovoljno za formiranje nominacionog dosijea, koji je po pravilima UNESCO-a neophodno uraditi, a koji je strogo propisan dokazima da je tu bilo pristanište i da je bio rimski put.
            Kompletiranje dosijea omogućilo bi dalji korak - dobijanje UNESCO „Blue Flag” (Plave zastavice), kojom se potvrđuje da je to kulturno dobro i na taj način bilo zaštićeno od strane ove svetske organizacije. Nalazi i dokazi da se zaista radi o limesu i rimskom pristaništu, imali bi ogroman značaj za Banoštor, Srem i Vojvodinu, jer je poznato da oko 300.000 turista u svetu obilaze isključivo lokacije sa Plavom zastavicom. Veza planiranog međunarodnog putničkog pristaništa i pristaništa iz rimskog perioda, bila bi izuzetno podsticaj za turizam, jer bi se na osnovu toga mogao realizovati čitav niz kulturnih događaja na svetskom nivou.

Više fotografija na: https://www.facebook.com/topserbia

 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com