• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednica ZSV, pozdravila je sve zadrugare i drage goste, poželela dobrodošlicu na ovaj lep Žetveni dan 2023. Posebno je pozdravila Janka Nikolića, direktora ZZ „Graničar“ iz Šida, kao domaćina i zahvalila se njemu i zadrugarima na izuzetnom doprinosu u organizaciji ove manifestacije. Pozdravila je i državnog sekretara Ministarstva za brigu o selu, Snežanu Petrović, Ivana Popović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Petra Samulovca, pomoćnika pokrajisnkog sekretara za poljoprivredu, Boška Vučurevića, predsednika Privredne komore Vojvodine, uvažene partnere iz kompanije „KITE“ d.o.o. i Đorđa Miškovića, izvršnog direktora, Zorana Semjenovića, predsednika opštine Šid, i sve zadruge prisutne. Pozdravila je i predstavnike DDOR-a, Garancijskog fonda Vojvodine, Razvojnog fonda Vojvodine, i sve druge sa kojima ZSV intenzivno sarađuje i izrazila nadu da će saradnja biti nastavljena. Pozdravila je i brojne predstavnike akademske zajednice, posebno akademika prof. dr Dragana Škorića, prof. dr Zorana Keserovića, prof. dr Slobodana Sedlara, te predstavnike medija koji prate ovaj Dan, i sve aktivnosti Saveza, i prenose poruke u javnost.

            - Kada dođemo na prag žetve kao ove godine, imamo već iskustvo, da je svaka godina u proizvodnji različita, da se nikada ne može unapred znati šta će biti, ali jedna konstanta  postoji - nikada se ne zna koja je tržišna cena pšenice u vreme kada su prvi otkosi već pali. Tako je i ove godine. Međutim, znamo koliko je koštala proizvodna cena pšenice na jednom hektaru. Svake godine ZSV tradicionalno napravi ovu kalkulaciju sa ciljem upoznavanja javnosti koliko košta proizvodnja hlebnog žita i koja je to cena kojom bi proizvođač mogao da pokrije troškove proizvodnje kada bi je prodao tik nakon žetve. U 2023. proizvodnoj godini cena koštanja pšenice na jednom hektaru iznosila je 166.498dinara uz projektovani prosečni prinos na parcelama od 5.000kg po ha proizvodna cena iznosi 33,3 din. po kg. Ova cena deluje visoko u odnosu na neke tržišne cene koje su trenutno na tržištu za staru pšenicu, međutim ovo jeste cena proizvodnje. Prošle godine je situacija bila slična kao ove, što se tiče troškova proizvodnje, s tim što je struktura bila nešto drugačija, međutim, ono što je bilo različito, jeste cena stare pšenice. Svesni smo da je ona sada daleko ispod onog nivoa koji je bila 2022. Uz to imamo visoke zalihe prelazne pšenice, imamo rekordne površine zasejane pšenicom na vojvođanskim njivama, tako da ćemo imati više proizvoda, čak šta više možemo reći da će nakon žetve postojati prezasićenost tržišta pšenicom. U ovakvim uslovima teško je očekivati da će se formirati tržišna cena koja pokriva troškove proizvodnje, i koja bi bila na nivou od 33,3 din. ili više i u tom kontekstu pozivam sve državne organine da učine maksimalne napore da zaštite proizvođače pšenice, da zaštite njihove zadruge koje su organizatori proizvodnje i same zadruge kao proizvođače, da se na svaki način obezbedi da proizvođači ne ostvare gubitak prodajom po cenama ispod cene proizvodnje. UO ZSV svake godine pored kalkulacije cene troškova proizvodnje  daje određene predloge državi. I ove godine je bilo tako i kao jedan od glavnih se izdvojio zahtev za obezbeđenje dugoročnog subvencionisanja kamata na kredite kod poslovnih banaka na način da se svedu na minimalne iznose od 1-2% maksimalno. Zato što bi to bio način da se kroz kreditiranje prevaziđe ova nepovoljna situacija na tržištu u kojoj se proizvođači nalaze. Troškove proizvodnje treba pokriti. Sama žetve je takođe trošak i svi naredni radovi u poljoprivredi, a prodati robu po ovim cenama i iz toga isfinansirati ove troškove je u ovom momentu ekonomski neracionalno. Sa  druge strane sopstvenih sredstava u zadrugama kod proizvođaća je sve manje tako da su kreditna sredstva sve potrebnija, a kamate su nam sve više. Tako da je ovaj zahtev za subvencionisanje kamata uperen u pravcu nalaženja načina koji će pomoći proizvođačima i celom tržištu da se stabilizuje, da se stvarno proizvođači ostvare radnu cenu za svoj rad.
            Obratili smo pažnju i na rad Republičke direkcije za robne rezerve za koju ne možemo da kažemo da je bio dobar niti dovoljno transparentan u prethodnim godinama. Tu bi takođe uputili apel prema državi da učini sve napore da Direkciju za robne rezerve stavi u funkciju, da radi svoj posao, a to je da otklanja poremećaje u ponudi i tražnji cenama koje nastaju  na tržištu. Ovo je dugoročni problem, ali kada sagledavamo problem da će pšenica biti nikada više na tržištu, nije dovoljno preko Direkcije reagovati na tržištu sa nekim malim količinama, sa ogromnim zalihama male količinama u toj intervenciji ne menjaju ništa u ponudi ni traženim cenama.
            Ponovili smo jedan od zahteva koji smo i u vreme prolećne setve dostavili državi a to je da se sve površine koje obrađuju zadruge i zadrugari, odnosno svi proizvodi sa tih površina, subvencionišu, odnosno da se ne ograničava dalje subvencionisanje na 20ha kako je to bilo do sada. Svi proizvodi zadruga i zadrugara su u legalnom prometu, zadruge plaćaju sve zadružne namete, zapošljavaju ljude, vrše sve usluge sa porezom na promet i u svakom smislu doprinose državnom budžetu, međutim, imaju podsticaje samo za 20ha, a većina ih ima mnogo više od toga. Što više hektara zadruge obrađuju, isto tako i njihovi zadrugari, oni više doprinose budžetu, a manje dobijaju tako da je srazmera njihovog utiacaja u proizvodnji sve manja. Oslonac proizvođačima u zadrugama je potrebno da bude sve veći posebno u aktuelnim uslovima proizvodnje. U skladu sa navedenim smatamo da bismo na neki način napravili ravnotežu na tržštu, trenutno ne postoji i za koju se bojim da će tek da eskalira nakon što se žetva završi.
            Posebno bih obratila pažnju na aspekt investicija u zadrugarstvu. Bili smo u ZZ “Zrenjanin“ gde je otvoreno podno skladište, gde će zadrugari ove zadruge prvi put imati priliku da skladište svoju pšenicu, iako zadruga decenijama postoji. S druge strane kod zadruge u kojoj se sada nalazimo videli smo impozantne skladišne kapacitete. Svi oni bili mali, ili veliki, doprinose povećanju vrednosti proizvoda zadrugara. Kroz njih se čuva vrednost proizvoda, imajući mogućnost da svoju robu skladiše u skladištima zadruga zadrugari mogu prodati pšenicu, kao i sve druge robe, kasnije, kada cena na tržištu za njih bude povoljna i u tom kontekstu pozivam i državu da podrži ove investicije.
            Ovde bih se zahvalila Minstarstvu za brigu o selu i ministru Krkobabiću koji je prvi prepoznao koliko značaj investiranja u zadruge, kroz čiji program „500 zadruga u 500 sela“se kroz bespovratnu podršku investicionim projektima zadruga realizovalo mnogo investicija koje danas predstavljaju zadrugarima i zadrugama mnogo bolji oslonac  u njihovoj proizvodnji i prometu nego ranije. Moram reći i da se iz agrarnog budžeta, pokrajisnkog i republičkog, takođe mogu obezbediti sredstva za određene investicione projekte zadruga, pri čemu pozivam Ministarstvo poljoprivrede i Pokrajinski sekreatijat da učine napore da se u zadruge investira više nego do sada. I da se jedno ograničenje koje smo do sada ima,li a koje se odnosi na broj hektara i broj stoke i sl, do kojih se može aplicirati za bilo kakve podsticaje, investicije, za zadruge ukinu. Jer to su orgnizicije malih proizvođača. Treba imati u vidu da su investicije koje postoje u zadrugama, zajedničke investicije proizvođača sa malim posedima. Proizvođačima bih ove godine poželela da imaju uspešnu žetvu, da ih vreme posluži, da kiše bude što manje, a državi i javnosti poručila da učine sve da proizvodnja pšenice kod proizvođača ne bude razlog za brigu, već razlog za slavlje  izjavila je mr Jelena Nestorov Bizonj.