• Prethodna
• 1 of 2
• Sledeća

            Blagodet je roditi se u vinorodnom kraju i baviti se vinarstvom. Sa vinogradima u Fruškogorskom vinogorju, jednom od najstarijih i najvećih, sigurno najpoznatijem u Srbiji.
            Aleksandar Savić je šesta generacija vinara Podruma „Šukac“ iz Sremske Kamenice, nadomak Novog Sada, a pobrinuo se da bude i nasledne, sedme generacije, koju polako pelcuje za buduće vinare.

            Za sebe kaže da je sin vlasnika, radnik za sve, kao i svaki drugi vlasnik/suvlasnik/naslednik „male“ vinarije. Njegov otac uradio je puno, odnegovao vinograd i radio na kvalitetu vina. Aleksandar sa suprugom Indirom, pridružio se roditeljima nastavljajući da implemenira nove trendove u isprobanu priču, za koju kaže i da je dobra, ali i da ima mane.
            - Blizina grada je s jedne strane prednost jer možemo da ponudimo naša vina kupcima, da ih pozovemo u vinariju, smeštenu na glavnom putu, da probaju vina, a kad probaju, najčešće (gotovo uvek) i kupe. Danas imamo zavidan broj kupaca kojima je Pordum „Šukac“ obavezna usputna stanica na ruti grad - Fruška gora. Dobro je što se Novi Sad iz godine u godinu sve više pozicionira kao poželjna turistička destinacija, i na svakih par dana nam neko pokuca na vrata u želji da degustira vina Šukac. Dolaze i stranci koji žele da probaju nešto lokalno, vina od sorti karakterističnih za Frušku goru i mogu da se pohvalim da odlaze zadovoljni - objašnjava mladi gospodin, donekle nezadovoljan razvojem vinarstva u mestu Jovana Jovanovića Zmaja, autora čuvenih stihova: Bilo jutro, podne, veče - vino veli: sada je doba. Jedan pije jer ga znade, dugi pije da ga proba (Pesma o piću).
            Prošle godine Podrum „Šukac“ otvorio je degustacionu salu, sa jedinstvenim pogledom na Petrovaradinsku tvrđavu i grad, što ga je stavilo visoko na listu „Novosadskog vinskog puta“.
            Najveću zaslugu za poziciju na toj listi ipak ima kvalitet vina. U ponudi su Grašac beli, Sauvignon blanc, Rose (Muscat Hambrurg, Cabernet Sauvignon), Merlot (inox i barrique - trenutno na tržištu 2017/2019) i Frankovka.
            - Grašac je „vino kuće“ na koje smo posebno ponosni, koje sigurno nalazi put na vinskoj ruti Srbije i sveta. Dočekali smo da Grašac 2020 Vinarije „Vinčić“ sa Fruške gore, ove godine dobije titulu „Best of Show“, najvišu nagradu takmičenja Decanter u Londonu, što je inspirativno za sve nas koji u svojoj ponudi imamo ovo vino - kaže naš sagovornik.
            Nekada je bilo dovoljno praviti dobro vino, jer su kupci dolazili na kućni prag, što je i danas najbolji način za ostvarivanje kontakta vinar-vinoljubac.
            - Degustacija i prodaja vina i promocija vinarije najbolja je najefikasnija i najdelotvornija na kućnom pragu, jer turisti vole, posebno strani, da probaju vina od lokalnih sorti i da se upoznaju preko vina i vinske kulture sa kulturom kraja - objašnjava Aleksandar Savić.
            Nova generacija generisala je i nove navike, posete vinskim festivalima na kojima vinari ostvaruju komunikaciju sa konzumentima. Za sada se vina Podruma „Šukac“ mogu probati na festivalima Interfest, Ukusi Vojvodine..., gradskim manifestacijama visoke reputacije, kojima se postiže zadovoljavajući efekat: da se krug poštovalaca njihovih vina širi i da publika iz drugih regiona čuje za njih. Sa većim količinama verovatno će se i koncept prisustva na vinskim smotrama dalje razvijati.
            Porodična tradicija Podruma „Šukac“ datira iz 1864., kada se prvi Šukac odlučio za poziv vinogradara/vinara. Nije fikcija, već vremenska podudarnost, u kojem je živeo, radio i vinom se bavio, zajedno sa predstavnicima bogate grofovske porodice Karačonji, naslednice isto tako bogate porodice Marcibanji, sa posedima po Vojvodini i Ugarskoj, koji su u drugoj polovini XVIII veka, došli u Kamenicu da unaprede vinogradarstvo u tek oslobođeni Srem, od davnina poznat vinski region, gotovo potpuno isčezao pod Osmanlijama. Sa novim iskustvima iz Ugarske i svog imanja u Čoki, za kratko vreme Marcibanji su do te mere razvili vinogradarstvo i vinarstvo da su vina prodavali u Pešti i Beču. Sredinom XIX veka, grof Gvido Karačonji se ženi Marijom Marcibanji i u miraz dobija dvorac i imanje u Kamenici. Grofovska porodica Karačonji, budući da su bili vrsni vinogradari, dalje radi na razvoju vinogradrstva i u Kamenici boravi leti, u vreme berbe grožđa. Grof Gvido je proslavio ovaj kraj kao vinski i svoja znanja i iskustva „delio“ drugim vinogradarima, da naprave visokokvalitetna vina, kao što su njegova, kojima se trudio da impresionira svoje goste, uglavnom iz Ugarske. Godine 1920. sa novom državom Karačonji posedi su nacionalizovani, ali su pojedini vinari sačuvali slavu vremena u kojem su se protezale beskrajne površine pod vinogradima i kameničkih vina.