Wed05292024

Poslednja izmena:10:45:55 PM

Back KULTURA IZLOŽBE Paviljon narodne tradicije i starih običaja Jelene Lazić

Paviljon narodne tradicije i starih običaja Jelene Lazić

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 5
  • Sledeća

    Umetnik se ne pita gde će se roditi. Na njemu je odluka gde će živeti i iskoristiti prilku da ono što je prvo video, osetio i što najbolje poznaje, zabeleži.

    Umetnica, supruga, majka dve ćerke i baka jedne Lenke, Jelena Lazić, rođena u Stragarima, učiteljica, otišla je korak dalje. Osim što je ostala da živi na rodnoj grudi, uspela je da sačuva stariju od veka porodičnu kuću, kojoj je pridodala i vajat (kućicu prenetu iz obližnjeg sela) sa pokućstvom iz vremena prošlog, i uz svesrdnu pomoć supruga, pretvori je u vredan etno kutak. Ko god sa namerom ili kojim slučajem skrene u ovu pitomu dolinu na ušću potoka Srebrnice u reku Jasenicu, na severoistočnoj strani planine Rudnik, neizbežno mora posetiti etno kuću Lazića, produkt više generacija ove porodice, sačuvan iz ljubavi prema tradiciji, prošlosti i njenim vrednostima.
    Gospođa Lazić je završila Učiteljski fakultet i radi kao učiteljica u OŠ „Živko Tomić“ u obližnjoj Blaznavi. Bez nje, njenog doprinosa, ne može da prođe nijedna aktivnost u Stragarima. Pitaju je za savet, mišljenje, a ona, snažnim vezama povezana sa vremenom prošlim sakuplja, čuva, oslikava, kreira, nastavlja kontinuitet u vremenu sadašnjem.
    - Slike su došle mnogo kasnije, kada sam se dokazala na nekim drugim poljima, takođe vezanim za kreativni rad. Veliku inspiraciju našla sam u oslikavanju predmeta, a 2011. osvojila sam prvo mesto na Izložbi suvenira i turističkih publikacija u Leskovcu za upotrebni predmet - police i tri oslikane tegle. Naredne godine sam na predlog Turističke organizacije Srbije i Turističke organizacije Kragujevac, predstavljala Srbiju na Svetskom sajmu turizma u Briselu. Te godine sam dobila i prestižnu nagradu TOS-a - Turistički cvet - priča Jelena Lazić.
    Njeni suveniri vrednovani su priznati kao proizvodi starih i umetničkog zanata, i nosilac je sertifikata Otvorene šake. za koje je dobila sertifikat sa znakom Otvorene šake. Slike su nastajale usput, sve dok nije došla u kontakt sa slikarima naive iz Kovačice i Jagodine.
    U vreme najveće manifestacije u Stragarima - Šumadijski dani šljive, krajem jula 2023., posetiocima je bilo priređeno zadovoljstvo više, izložbom slika „Koreni“, u dvorištu porodične kuće. U autentičnom ambijentu i veselim bojama leta, učinili su ih delom milja iz kojeg su izrasle. Na svakoj narodni motiv, likovi u nošnji „uhvaćeni“ u svakodnevnim poslovima, na svetkovinama, u ispunjenju nekog običaja. Na svakoj se priča neka priča. Jedna govori o momkovanju, na drugoj su predstavljena dešavanja u vreme verskog praznika, u porti crkve i stidljivih iskrica simpatije, rađanja ljubavi, neke se završavale uspešno, neke ne. Umetnica nas upoznaje i sa domaćinstvom tog momka, ukućanima; sledeća slika govori o njuhovom ponovnom susretu na zdencu, kada je devojka krenula po vodu; onda se desila svadba: pa je došlo i detence. Na jednoj slici predstavljen je običaj pletenja venčića od smilja za Ivanjdan; na drugoj običaj koji se zove - majalo, kada su uoči Đurđevdana devojke i mladići majali po prirodi ranom zorom, devojke bi odlazile u šumu i brale grabove grančice i stavljale oko struka, da se momci grabe oko njih.
    - Zaniljiva je slika tri devojke, jedan običaj, zamislila sam i sliku nazvala Majalo, to je kada je nekada u Šumadiji i šire kod nas, bio prisutan običaj, da devojke i mladići su se majali po prirodi ranom zorom pred Đurđevdan, one devojke bi odlazile prvo u šumu i brale grabove grančice stavljale oko struka, opasivale se njima da se momci grabe oko njih.
Od majala u Šumadiji je ostao običaj da se za Đurđevdan okite ulazne kapije i na taj način pozdravlja priroda, da bude rodna godina.
    - Moje slike su pune različitih likova. Volim da ih prikazujem kako nešto rade. Što šta se danas promenilo, neki poslovi iz svakodnevnice su nestali, ali su zabeleženi na slikama, radi prisećanja kako je bilo nekada. Sve moje slike prate prirodne ciklus četiri godišnja doba u vremenu i ne tako davnom. Uglavnom su se ti običaji na selu zadržali do 50-tih godina prošlog veka i još uvek ima živih svedoka koji sa setom evociraju vreme svoje mladosti. Za mene je tradicija veoma važna jer predstvlja vremenski kontinuitet jednog naroda. Narodni običaji su nastajali su da bi zadovoljili različite ljudske potrebe, a kako su se određene potrebe razvijale i menjale tako su se menjali i običaji. Mnogi su potisnuti, čak izgubljeni, ali prepoznajem pozitivan stav ljudi, mojih seljana o potrebi da se staro sačuva, čak obnovi i  prilagodi današnjem načinu života. Posebno običaji povezani sa životnim ciklusima, moja najveća inspiracija, isto tako i pojedinih obreda u koje je utkana velika mudrost našeg naroda - naglasila je Jelena Lazić.

Više fotografija na: https://www.facebook.com/topserbia.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com