• Prethodna
• 1 of 2
• Sledeća

    Kao i  svake godine, uzbuđenje pred Velikogospojinske dane raste iz dana u dan. Gospojina je slava posvećena Uspenju Presvete Bogorodice i slavi se kao slava naše varoši - Novog Bečeja. Sama manifestacija traje četiri dana, od 24. do 27. avgusta. Ima mnogo zanimljivog sadržaja za decu i mlade a i one malo starije. Najviše uživam u šetnji kroz Etno bazar - podmanifestaciji Velikogospojinskih dana. Tu se mogu naći prelepe rukotvorine, nakit, tradicionalna hrana poput štrudle ili mađarskog specijaliteta kurtoš kolača.

    Lepe emocije vežu me i za Poljofest. Ranijih godina na Poljofestu održavala se radionica za decu Biobašta. Sveže začinsko bilje i povrće, mi deca gajili smo mesecima pre Velike Gospojine da bi na sam dan otvaranja manifestacije pokazali  posetiocima, pre svega deci, sveže i mirisno začinsko bilje koje smo brali i kombinovali sa ukusnim kiflicama, pogačicama i projicama. Uz sve to pravili smo i ukusne voćne salate i zajedno se sladili sa drugarima. Volela bih da ponovimo tu priču već sledeće godine!
    Takođe, volim da se okupim sa svojim drugaricama i zajedno uživamo u luna parku. Ove godine po prvi put sam se osmelila i provozala na Škorpionu. Veliki ringišpil - vozić jurio je brzinom munje, prevrtao nas, a uzbuđenje koje sam osetila držalo me je i naredni dan. Obožavam da sa ringišpila posmatram reku Tisu koja blista pod svetlima reflektora.
    U predivnoj šetnji po Tiskom Keju, posebnu atmosferu pružaju koncerti zvezda regiona i gromoglasna publika. Tako se sa bine moglo čuti mnogo  izvođača za sve muzičke ukuse. Ja sam ove godine posebno uživala u koncertu mog prijatelja Đusija Kovača koji je zasvirao i zapevao baš ono što ja volim.
    Poslednjeg dana Gospojine se održala još jedna kulturna aktivnost ,,Gospojinsko kolo“ gde su sva kulturno umetnička društva iz okoline i šire, prikazali svoje najbolje koreografije. Ovo je bio prvi put da se u Novom Bečeju održao ovakav festival folklora. I ja sam sa svojim bećarima imala priliku da zatvorim festival sa šopskim igrama. Tog nedeljnog popodneva sunce je posebno sijalo i bio je zaista izazov izdržati u nošnji visoke temperature, ali mi je drago što nas je ove godine vreme poslužilo i što nam je svojom toplinom i zlatnim sunčevim zracima, ulepšalo slavu.
    Potom je usledio najvažniji dan, dan Velike Gospojine. Bilo je pravo uživanje šetati kroz buč i slušati Velikogospojinsku liturgiju. Mama i ja svake godine idemo na večernju službu i to je posebno svečan dan za nas. Pravi mali ritual. Zapalimo sveće za zdravlje naših najbližih i pokoj duša preminulih i u velikoj tišini slušamo bogosluženje i pojanje sveštenika.
    Onda sledi šetnja kroz mali vašar koji mi Novobečejci zovemo buč. Nisam sigurna odakle potiče ta reč, mislim da je iz mađarskog  jezika ali ono što sigurno znam je da je buč vezan za crkvene slave naših hramova. Tako tokom letnjih meseci imamo buč kod Katoličke crkve u centru varoši, buč kog Pravoslavne crkve u Vranjevu, kod Katoličke crkve u Vranjevu i naravno ovaj najlepši i najraskošniji - kod manastira Uspenja Presvete Bogorodice na Veliku Gospojinu. Pravi šareni vašar kod manastira, okupio je puno ljudi i dece koji su kupovali svilene bombone, kretoš, alve raznih boja, a oni baš malecki klinci plastične pištolje na vodu i balone. Ja sam izabrala jednu lepu narukvicu sa morskom zvezdom.
    I tako, Gospojinski dani su se bližili kraju. Za kraj večeri, prošetala sam još jednom šarenim Etno bazarom i trudila se da što više upijem tog šareniša, lepote i dobre energije koja se osećala kroz čitavu etno ulicu. Želela sam da ta lepota ostane još dugo u mojom očima, do sledeće prilike, do sledeće Gospojine.

Kalina Vlaškalin