• Prethodna
• 1 of 15
• Sledeća

            Tradicionalni godišnji susret Zavičajnog kluba Novobečejaca i Vranjevčana održan je i ove godine tokom Gospojinskih dana. U subotu 26.avgusta u pre podnevnim satima u prelepom ambijentu muzeja “Glavaševa kuća“, susreli su se novobečejski i vranjevački zavičajci kao i mnogi naši sugrađani koji više ne žive u Novom Bečeju ali ga posećuju tokom godine.

            Program je počeo u cvetnom letnjikovcu muzeja pozdravnim govorom predsednice Zavičajnog kluba Novobečejaca i Vranjevčana dr Milke Budakov da bi se nastavio predstavljanjem novobečejskog Letopisa za 2022. godinu koji već godinama predano uređuje gospodin Stevan Davidović naš stari zavičajac. Tako smo imali priliku da se prisetimo svega onog što je organizovano prethodne godine u našem gradiću. To su razne manifestacije, dešavanja u školama, u kulturi, promocije, izložbe i literarni konkursi.
            Ovo je bila prilika da se osvrnemo i na rad našeg Zavičajnog kluba pa su tako pomenuti sada već tradicionalni Zimski susret zavičajaca kojom prilikom su uručene i zahvalnice našim dragim darodavcima muzeja, uređenje ploča na Spomen groblju poginulih u Drugom svetskom ratu, prelepi programi povodom Noći muzeja, izložba dozidnica, izložba etno haljina Udruženja “Izvor“ iz Knjaževca, mnogobrojne promocije knjiga.
            Posebno zadovoljstvo bila je promocija knjige našeg Novobečejca koji više ne živi u našoj varoši, Danila Avramova. Knjiga ili bolje reći autobiografska knjiga pod nostalgičnim nazivom “Salašar“, osvojila je srca prisutnih. Autor knjige je na jedan vrlo poseban a jednostavan način, onako kako se on seća, opisao nekadašnji način života na  novobečejskom delu atara koji je živeo do posle Drugog svetskog rata, a zove se Matej. Ovo naselje satkano od stotine salaša je nekada živelo i disalo punim plućima. Kako se odvijao život na salašima, kako se rađalo, radilo i umiralo, autentičnim jezikom Starog Banata, opisao je Danilo. Na momenat smo se preselili u neka davna, neko bi rekao lepša i bezbrižnija vremena, a oni malo stariji su i po neku suzu pustili.
            Romantično putovanje kroz istoriju naše male varoši, ukrasile su slike naše umetnice Edit Zerebelji Tenji. Prelepi tiski labudovi i veličanstveni ždralovi Slanog Kopova dali su posebnu čar ovoj našoj zavičajnoj priči. Sa živopisnih akvarela koji su bili rasuti po zelenom travnjaku dvorišta muzeja, blistale su ove prelepe ptice simbolišući lepotu, ljubav,belinu i čistotu banatske duše.
            Godišnji susret zavičajaca nije samo formalni sastanak kluba već mnogo više od toga. Ovaj skup je pre svega rezultat rada na očuvanju kulturnog blaga našeg Novog Bečeja i očuvanje duha Vojvodine i Banata. Ovo je bila prilika da se sa nostalgijom setimo nekih davnih vremena, razmenimo fotografije, stara dokumenta pa i po neki predmet koji decenijama spava na nekom tavanu stare banatske kuće. Dobre i sveže ideje su uvek dobrodošle jer su naši ljubitelji Novog Bečeja vrlo kreativni i preduzimljivi pa su tako tokom druženja dogovorene razne aktivnosti koje će inspirisati posebno decu i mlade da se više zainteresuju za svoj zavičaj, svoj Novi Bečej.

Tekst: Tatjana Vlaškalin
Fotografije: Kószó János