• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Od pasulja se u svim delovima sveta pripremaju razna variva, a vrsta i broj sastojaka zavise od regiona gde se kuva. Kod nas su na ceni čorbast pasulj, vojnički, pasulj na tavče. Razlikujemo ga najčešće po boji (beli, tamnocrveni, mali crveni, ružičasti, pinto (šareni, žuti...), i vremenu sazrevanja, od čega zavisi i dužina kuvanja.

            Najveći broj gastro-manifestacija u Srbiji upravo je posvećen kuvanju pasulja. Ne slučajno, one su i najmasovnije jer svi vole da jedu pasulj. Pravilo da vam ne treba srebrna viljuška da biste jeli dobru hranu, potvrđuje i zvanično najduža tradicija ove vrste događaja od 33 godine koji imaju Kraljevčani sa „Srebrnim kazanom“, prošle godine prvi put održanom u Mataruškoj Banji, u okviru Veselog spusta. U Vojvodini, temerinska „Prosto k’o pasulj“ je najmasovnija, ona u Velikom Gradištu je godinu dana starija, a obe su ideju prepisale od Novobečejaca, koji su ovog jula održali 26. takmičenje u kuvanju pasulja, i u svom maniru, vickasto-domišljato ga krstili „Opasuljivanje“.
            - Da se razlikujemo od drugih - kaže Saša Dujin, direktor Turističke organizacije opštine Novi Bečej, koja je organizaciju preuzela od ekipe Narodnog pozorišta Novi Bečej, koja ju je „smislila“ pod izgovorom „da nisu imali šta da rade, pa ’ajde da naprave i to“, svedoči veteran „Opasuljivnja“ Sabo Zoltan iz Novog Bečeja, najstariji i najvredniji prijatelj ove manifestacije, koji se seća i one prve. Nekada kao član i predsednik žirija, nekada kao takmičar, što najviše voli. U odnosu na prve, sve više je onih koji kuvaju, kuvaju uglavnom muškarci, ali i žene, danas mnogo izdašnije nego u ono vreme kada je svako kuvao od onog što je doneo. Ono što se nije promenilo je da se sve dešava pored Tise i sa pogledom na nju. Onda, kao i danas Novobečejci, u drugoj polovini jula, domaćinski se dočekuju i ugošćavaju takmičari, mahom iz Vojvodine.
            Sabo Zoltan, sa ratnom komorom iz 1911., koja je pratila srpsku vojsku u Balkanskim i kroz Prvi svetski rat, sa kojim je obišao celu Vojvodinu, stigao i do Beograda kuvajući vojnički pasulj, koji od svih pasulja, važi za najbolji.
            - Ovu komoru smo našli u jednoj staroj kući u kojoj je živeo bračni par bez naslednika i potrebe da je proda, pa smo je mi, Novobečejci, nasledili, vratili joj stari sjaj i priveli je prvobitnoj nameni. U ono vreme, komoru je vukla konjska zaprega tako da se po potrebi kuvalo i u pokretu. Ista zaprega mogla je da vuče i do sedam topova, dok je komora uvek stajala na začelju. Pošto je dobro poznata činjenica da je najbolji pasulj iz vojničkog kazana, koliko god je ljudi prošlo ovom našom „ulicom“ nije bilo ni jednog koji se nije zaustavio i poželeo da ga proba, i nije se pokajao - objašnjava naš sagovornik.
            Nije lako skuvati dobar pasulj u velikom kazanu. Količina koja se kuva iznosi 40 litara puta tri, ukupno 120 litara pasulja za neku veću manifestaciju, poput one koju priređuje Crveni krst za davaoce krvi, a u kojoj gospodin Sabo učestvuje sa svojim kazanom. I pitaju ga kako je tako dobar, a on odgovara „Zbog mnogo dobre vode“. Istina je da meso mora biti raznovrsno, 1/3 dimljenog, ostatak svežih papaka i najobičnije kobasice, koje daju ovom jelu poseban šmek. Tako se kuva pravi takmičarski, i mnogo se razlikuje od domaćeg, sa šporeta.
            U kazanu osim pasulja gospodin Sabo kuva i gulaš, svoje omiljeno jelo:
            - Gulaš jako volim zbog ukusa. Ni tu ne može da se stavlja sve i svašta. Neki dodaju majoran, i sve žive trave, 15 vrsta mesa. Nije caka u tome već u postizanju pravog ukusa gulaša dodavanjem belog vina, kuvanog domaćeg paradajza i dve vrste mesa.
            Ove manifestacije su magnet i dok bude nas biće i ovakvih fešti. Novi Bečej je od davnina po pasulju poznat. I ostaće, kako ja vidim, jer se manifestacija sve više razbuktava, dolazi mnogo omladine, takmičara. Vole ljudi da se druže. Ja sam poznat kao stalan učesnik „Opasuljivanja“. Ne odustaju oni od mene, niti ja od njih - kaže Sabo Zoltan.