• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

    Prvog dana jeseni, u Zavičajnom muzeju „Glavaševa kuća“ u Vranjevu, Novi Bečej, Turistička organizacija opštine Novi Bečej bila je domaćin Berbi grožđa, koja ne postavlja pitanje sličnosti sa Vršačkom, Župskom, Sremskokarlovačkom i drugim, jer je njen povod i smisao obležavanja drugačije prirode i jedinstven, kao i priča o novobečejskom vinu sa Bisernog ostrva.

    Osnovni cilj organizatora ovog događaja, koji se godinama održava u jednom od najlepše očuvanih primera arhitekture bogatih građanskih kuća iz 20-tih godina XIX veka, od 2009. uređen kao muzejski prostor koji TOO Novog Bečeja raznim događajima nastoji da oživi praktičnom primenom muzejskih eksponata.
    Tatjana Vlaškalin iz TOO Novi Bečej, ove je godine imala mogućnost da ispolji svoju kreativnost i ovaj događaj učini posebnim, što je i iskoristila. U prostrano dvorištu okupila je decu iz KUD „Bećarac“ Novi Bečej, kojima je osim igre i pesme bilo povereno branje grožđa i muljanje u staroj muljači. Iza projekta pravljenja vina je Janoš Koso (TOONB), domaćin Zavičajnog muzeja „Glavaševa kuća“ od njegovog otvaranja. Postavljene su i tezge sa „svilenim bombonama“ i drugim delicijama, medom i slatkim pčelinjim proizvodima i cvećem, simbolima jeseni, a pesma dece u narodnim nošnjama smenjivala se sa tamburašima TO „Vranjevo“ predvođenim Dušanom Nikolićem.
    - Ovo nije klasična berba. Oko saletle nekoliko čokota bele stone sorte Lasta, zasađene pre desetak godina i špalir Moldavije (Moldave), kvalitetne i rodne sorte crnog grožđa zasađene pre tri godine, još ne u punom rodu, polazna je tačka naše berbe. Razlog izbora ovih sorti je njihova otpornost i nezahtevanje prskanja, takođe daju grožđa za dobra vina i rakije. S obzirom da je grožđe nakupilo manje šećera nego ranijih godina, odlučili smo da ove godine ispečemo rakiju - Muzejevaču. Od prethodnih godina ova rakija je zaštitni znak muzejskog podruma, gde volimo da počastimo naše goste i prijatelje. Majstor za pečenje je kolega Janoš Koso, uz pomoć komšija, pre svih čika Steve. Vino za koje ove godine nismo imali uslova da napravimo, zbog ograničenih količina grožša, zvalo bi se „Od bisera kapi“ - ispričala je Tatjana Vlaškalin, vešta lepoj reči, sklona istorijskim temema, sakupljač vredne građe na osnovu koje formira jasniju sliku o ovom gradu, kao i simoblici kuće, danas muzeja, koja je pripadalo jednom posebnom čoveku.
    Novi Bečej nije poznat po ovakvim svetkovinama. Ali, ako se pogleda u vinsku prošlost ovog grada, ime grofa Rohoncija, Biserno ostrvo i Muscat Krokan, kao i sadašnjost i obnova ove tradicije, postoji realna osnova da se mišljenje promeni.
    Zvali su ga „vino za bogataše“, služilo se na dvoru Habsburgovaca, voleli ga i Šarl de Gol i Stane Dolanc, neretko i sam gost u lovu ove banatske varoši. Vino Muscat Krokan „Grof“ - Vinarije „Fleur d’Oranger“ (Cvet narandže), kao i domaća vina Udruženja voćara i vinogradara „Boemi“ Novi Bečej, uz slane zalogaje, krasilo je berbansku trpezu.
    Tridesetih godina XIX veka mladi kapetan iz Vesprema, Lipot Rohonci, na balu u Požunu upoznao je Klaru Šišanji, jednu od tri unuke vlastelina Pavla Hadžimihajla, koja je u miraz donela 650 katastarskih jutara, koja su opredelila Rohoncija da se nastane u Novom Bečeju. Na imanju su podigli manji kaštel sa vinskim podrumom i štalama rasnih konja. Nasleđenu zemlju novi vlasnik je procenio izuzetnom za povrtarske i voćarske kulture, da bi dinjama „Tiski biser“ svoje ime učinio šire poznatim. Osim bostana na ostrvu je uzgajao i vinovu lozu. Godine 1858. melioracionim radovima na „ispravljanju“ krive Tise, napuštanjem starog korita nastalo je Biserno ostrvo, još plodnije i pogodnije za uzgoj poljoprivrednih kultura, blagodet koju je na najbolji način iskoristio njihov sin Gedeon. Budući da je bio vešt u marketingu, na raznim jezicima je štampao reklamne razglednice koje su ujedno bile i cenovnik ponuda, najviše dinja i vina, iako je pojava Muscat Krokana potisnula proizvodnju dinja i drugi plan.     
    Jedna legenda kaže da je ova sorta na Biserno ostrvo došla zahvaljujući opkladi Gedeona sa grofom Ledererom, osnivačem vinarije „Čoka“, za vreme jedne partije pokera, igri kojoj su obojica bili skloni. Siguran u svoju pobedu, Gedeon je rekao da će dogodine u svom vinogradu imati kvalitetniju sortu od Merlot-a iz Ledererovih vinograda, a ako ne bude tako ovaj slobodno može birati dva njegova najbolja vranca. Išao je čak do Alžira, neki tvrde na jug Francuske, krijući reznice u šupljini gospodskog štapa sorte belog, slatkog, izuzetno mirisnog vina - Muscat Krokan. Nakon 2-3 godine bilo je očigledno da je sorta nešto posebno i da će zadržati vrance.
    - Veliki boem, vodio je uzbudljiv život i bio poznat kao „ljubitelj žena, pića, konja i kocke“, ali i izuzetan ekonom. Njegova druga kuća danas je Nacionalni kazino u Budimpešti. Krokan je bilo vino privilegovanih, njegova cena u ono vreme išla je do današnjih 1.000 evra. Kvalitet današnjeg „Grofa“ prati vrhunske standard, reprezentativno je vino i novobečejski brend. Nema posetioca Novog Bečeja a da ne proba ovo vino - objašnjava Tatjana Vlaškalin, dodajući da je vinariju i imanje nakon Drugog svetskog rata nasledilo Poljoprivredno gazdinstvo „Sokolac“, koje je upravljalo imanjem i uz vino poznato je bilo po Rajnskom Rizlingu i izvrsnim rakijama.
    Biserno ostrvo, koje ima dugu tradiciju uzgoja jedinstvene vinove loze, koja je do pre par godina uzgajana u južnoj Francuskoj, a danas više nigde u svetu - Muscat Krokan, nova Vinarija „Fleur d’Oranger“, u vlasništvu Miloša Srećkovića, uz ovo vino proizvodi i Rajnski Rizling, Rose (Muscat Hamburg, Cabernet Franc, Frankovka), Frankovku i Chardonnay, ipak je Muscat Krokan ono što se smatra vrhunskim i neponovljivim. Ovo vino i ova vinarija kvalifikuju Novi Bečej za organizaciju berbe grožđa, za koju TOO Novi Bečej ima ozbiljan plan njenog daljeg razvoja.