• Prethodna
• 1 of 4
• Sledeća

    Jedan od najvećih problema čovečanstva je obezbediti dovoljno hrane za sve stanovnike planete, a „svet bez gladi“ je osnovni cilj čovečanstva. S toga je neophodnost dijaloga između korisnika tradicionalnog načina privređivanja i inovativne zajednice, zagovornika uvođenja novih tehnologija u poljoprivredu sa ciljem povećanja njene efikasnosti sve intenzivnija, a potreba optimiziranja korištenja svih resursa koji su neophodni za proizvodnju „nasušna potreba“.

    „Novi digitalni alati u organizaciji poljoprivredne proizvodnje“ bila je tema skupa održanog 28. septembra u Sali „Nikola Tesla“ u Privrednoj komori Vojvodine (PKV), u organizaciji Udruženja poljoprivrede PKV, Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV) i novinsko-izdavačkog preduzeća „Dnevnik-Poljoprivrednik“ AD Novi Sad.
    Tom prilikom predstavljena su inovativna softverska rešenja - digitalne platforme za optimizaciju poljoprivredne proizvodnje, kao i za povezivanje poljoprivrednih proizvođača sa dobavljačima, kupcima i skladištarima.
    Jedan od učesnika bila je i mr Jelena Nestorov Bizonj, predsedmica ZSV, koja je istakla da je digitalizacija u poljoprivredi kod nas još uvek nova tema, koja zaslužuje da se njome pozabavimo na jedan adekvatan način i da je, koliko god je to moguće, stavimo u funkciju razvoja poljoprivrede. Podrazumevajući pri tom, onu stranu inputa koji se odnosi na troškove za proizvodnju koji su sve veći, a koji se putem određenih alata u digitalizaciji mogu korigovati i biti znatno niži.
    - Karakteristično za poljoprivredu Vojvodine je da se nove tehnologije poput digitalizacije, automatike, robotike, i svega ostalog, implementiraju na poljoprivrednim gazdinstvima nakon što su se u zadrugama pokazale funkcionalnim, tako da zadruge na neki način prednjače u novim tendovima i njihovoj primeni - ističe mr Nestorov Bizonj, kao potvrdu da je ZSV  svetionik zadrugarstva koji širi, usmerava i preporučuje najbolje i najkorisnije za poljoprivrednike.
    ZSV korisi svaku priliku da ukaže na različite mogućnosti kojima se danas može uticati na proces proizvodnje i prometa. Digitalizacija je jedan od njih, pored inih nezaobilaznih faktora koji utiču na ekonomiju obima: broj zadrugara koji će se udružiti, kolika će biti ponuda njihove robe, tražnja za repromaterijalima... Svako omasovljenje vodi sniženju troškova i to je razlog zbog čega stalno ukazujemo na potrebu zajedničkog investiranja u određene kapacitete, posebno u poljoprivrednu mehanizaciju, jer će mehanizacija nabavljena preko zadruga imati najbolju tehnološku iskorišćenost na gazdinstvima zadrugara, što je bitan faktor smanjenja troškova proizvodnje - kaže naša sagovornica.
    U Vojvodini, ali ne samo u njoj, nove trendove, inovacije, daleko lakše prihvataju i primenjuju mlađe populacije, posebno vezane za internet, automatizaciju, digitalizaciju i sl. Po mišljenju naše sagovornice, znajući ovu činjenicu, širenje inovativnih modela, programa, najveći učinak imaju oni potkrepljeni primerima dobre prakse, na osnovu kojih, oni koji imaju eventualni otpor prema novom načinu poslovanja, najbolje sagledavaju kako inovacija funkcioniše u praksi. U kontekstu prenošenja novih znanja, mogućnosti radi postizanja bolje efikasnoti, deluje i „Zadružna škola“ ZSV, gde se pokazuju neka rešenja u praksi koja će sutra biti primenjiva među zadrugarima u nekim drugim zadrugama.