• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Drugu godinu za redom Zadružni savez Vojvodine (ZSV) organizuje skup i okuplja predstavnike Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, univerzitetske profesore, partnere, kolege, medije, a pre svega poljoprivrednike. Ove godine mesto susreta bila je Zemljoradnička zadruga „Paprika“ Martonoš, opština Kanjiža, na severu Bačke, koja je svojim načinom rada i rezultatima zavredela posebno mesto među članicama ZS Vojvodine i ZS Srbije.

            Ispred ZSV, prisutne je pozdravila mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednik ZSV zahvalivši svim prisutnim što su došli da čuju probleme i da iznesu svoj stav, iznesu svoje mišljenje, šta, kako da se prebrode teškoće, izbegnu štete i utiče na poboljšanje rada i života poljoprivrednih proizvođača. Autentično-radnoj atmosferi doprinela je Zemljoradnička zadruga „Paprika“ u Martonošu, „namerno odabrana, kao primer izuetno uspešne prakse koja se u velikom delu temelji na investicijama. A to je ono o čemu danas govorimo - rekla je u svom obraćanju mr Jelena Nestorov Bizonj.
            Predstavljajući ZZ „Paprika“ ona je istakla da prepoznatljivost ove zadruge osim u povrtarstvu i ratarstvu, i u velikim investicijama u različitim oblastima. Tokom godina ulagala je u ozbiljne sisteme za navodnjavanje, savremnu poljoprivrednu mehanizaiju koja je na zavidnom nivou, u precizni poljoprivredu, deo je sistema regenerativne poljoprivrede, te  presdtavlja skup modernih znanja i tehnologija koji obezubeđuju niže troškove proizvodnje, bolje pozicioniranje na tržištu i proizvode koji odavde idu na evropsko i svetsko tržište.
            - Konkurentnost se postiže kroz ulaganja, što je i jedna od poruka ovog skupa. Prvi put smo ga organizovali pre godinu dana u Kikindi, direktor ZZ „Žitopromet“ Marko Đurulov, pravi domaćin, sa namerom prednosti zajedničkog ulaganja kroz zadruge u svim investicionim poduhvatima, gde je mehanizacija najbitniji deo onoga u šta se u poljoprivredi investira. Činjenica je da danas poljoprivrednik niti ima finansijske mogućnosti, niti je ekonomski opravdano da nabavi svu potrebnu poljopriverdnu mehanizaciju, bez obzira na vrstu proizvodnje. Ali, poljoprivrednici udruženi u zadrugama mogu da priušte mnogo više nego što bi mogli pojedinačno i to sve uz mnogo niže troškove, pa je taj oblik prioritetan u odnosu na samostalnu nabavku mehanizacije - istakla je mr Nestorov Bizonj.
            Ukazala je na paradoks eksponencijalnog rasta u oblasti poljoprivredne mehanizacije i savremenih tehnologija, u vremenu kada je obnavljanje mehanizacije sve potrebnije i sve češće što jedno gazdinstvo teško da može da isprati. Čak i zadruga u početnoj fazi razvoja to ne može ispratiti već samo zadruge koje su već izvršilae pethodna ulaganja u svoje kapaciete.   
            - Bez investicija nema razvoja. Svesni smo da su cene poljoprivrednih proizvoda izuzetno niske, da su ulaganja u njihovu proizvodnju bila mnogo viša od trenutnih cena na tržištu, a tu su i drugi poremećaji, poput transporta, izvoza i funkcionisanja ponude i tražnje, U ovom momentu zabrinutost je velika ali ne treba strateški odustajati od svojih ciljeva. Da bi se o investicijama danas razmišljalo, potrebno je dve stvari: velika državana podrška u toj oblasti i racionalno investiranje, odnosno šta je prioritet, u šta uložiti i kako se udružiti da bi što više subjekata, poljoprivrednika i zadruga imalo benefita od jedne investicije. U prethodnih nekoliko godina, nezavisno od ovog trenutnka u poljoprivredi, u zadrugama je intenzivno investirano u poljoprivrednu mehanizaciju, što iz potrebe, ali pre svega zbog odluke što su postojali programi podrške za ovu vrstu nabavke. Zahvalila bih se Ministarstvu za brigu o selu, preko čijih programa je u poslednjih pet godina značajno obnovljen mašinski park u Vojvodini i svaka druga zadruga, koja je dobila po tom konkursu sredstva, ulagala je u nabavku poljoprivredne mehanizacije i prateće opreme. Zahvaljujem se Ministarstvu poljorpivrede RS i Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu što su njihovim konkursima takođe zastupljene linije koje podstiču nabavku poljoprivredne mehanizacije, gde i zadruge mogu uzeti učešće.
            Uz zahvalnost za učinjeno, i ispred ZSV, mr Jelena Nestorov Bizonj iznela je tri predloga za poboljšanje tih konkursa, sa nadom da će se o njima razgovarati, a da će ZSV biti na raspolaganju da zahteve dodatno obrazloži i dokumentuje.
            Prvi zahtev se odnosi na davanje prioriteta za nabavku poljoprivredne mehanizacije zemljoradničkim zadrugama, u odnosu na pojedinačna gazdinstva i druge oblike organizovanja, iz ekonomskih razloga, te racionalne i tehničke iskorišćenosti, da bi troškovi njenog budućeg rada bili najniži.
            Drugi zahtev je da se u okviru nacionalnih i pokrajinskih programa za poljoprivrednu mehanizaciju, ali i druge vrste ulaganja, ukinu ograničenja koja postoje u pogledu broja hektara ili nekih drugih karakteristika i parametara, zbog  kojih zadruga ne može konkurisati jer to onemogućava veliki broj zadruga, konkretno iz Vojvodine, da se pojave na konkursima a potrebe su im ogromne.
            Treći zahtev se odnosi na ukidanje PDV-a na usluge u zajedničkoj proizvodnji između zadrugara i zadruga koje se tiču obrade zemljišta poljoprivrednom mehanizacijom.