• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Značaj savremene poljoprivredne proizvodnje u nacionalnom sistemu privrednog razvoja  jedan je od strateških prioriteta svake zemlje, sa ciljem da ima modernu, efikasnu i ekonomsku isplativu poljoprivredu, i zadovoljnog poljoprivrednika.
            Toša Matić, dikrektor Zemljoradničke zadruge „Paprika“ iz Martonoša, opština Kanjiža, domaćin konferencije „Uz zadruge do savremene mehanizacije“ u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV), održanoj uoči Miholjdana, u vreme obavljanja poslednjih poljoprivrednih radova pred zimu, kaže da je jedan od najvitalnijih sektora privrede već duže vreme u nezavidnom stanju:

            - Stalno odgovoram na pitanje: Da li je godina teška? Bezmalo sam 40 godina u poljoprivredi i mislim da od ove, a ni od naredne, neće biti teže. Ono što sam davnih dana zaključio, da sve vreme kao mantru ponavljamo: E samo ovu da preguramo pa će sledeća valjda biti bolja. Nažalost i ove godine isto to kažemo. Mislim da bi naša država i Ministarstvo poljoprivrede, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu sa svojim pratećim organima i servisima trebali malo drugačije da se bavi poljoprivredom, jer je Srbija primarno poljoprivredna zemlja a ne industrijska. Hrabri me naš entuzijazam i naša volja da sačuvamo ovo što smo do sada postigli, i više sam nego siguran da ćemo u tome uspeti, ali me, pre svega, plaši cena goriva, koja stalno raste. Nekada smo za litar mleka imali šest litara dizela. Sada je to malo više, ali obrnuto.
            Toša Matić samo što nije rođen u ovoj zadruzi na severu Bačke. Danas je ponosan što kao direktor jedne uspešne zadruge može da pokaže sve što je postignuto, na poljima, u kapacitetima, kadrovima, voznom parku. Ipak, ne propušta da naglasi da je za sve to zasluga i njegovog tima i svih zaposlenih.
            Zadruga gazduje na 800ha zemljišta i iako se zove „Paprika“ ona se gaji na svega 20 do 30ha. Proizvođači su ove godine ostvarili solidne prosečne prinose, ono što je još važnije, proizvedena paprika je zdrava i ima dobar sadržaj boje i odnos suve materija u njoj. Otkupna cena koju plaćaju prerađivači za prvu klasu je 80 dinara, ali ulaganja su i preko 1.500 evra po hektaru. To pokriva proizvodnju ali uz maksimalno obraćanje pažnje na ceo proces.
            - Problem je što svi veći proizvođači zaobilaze zadruge i idu direktno kod raznih dobavljača. U naravi je našeg naroda da svako hoće da je svoj gazda. Mislim da tu mnogi greše jer rabati mogu biti od koristi za svakoga - objašnjava gospodin Matić, dodajući da generalno gledajući, dolazi do smanjenja proizvodnje, čak i u Martonošu, prestonici aleve, začinske paprike, i zbog nedostatka radne snage, koja je skupa i nema je dovoljno, a da je u berbi za samo jedan hektar potrebno najmanje 50 ljudi. Problemi koji muče poljoprivredne proizvođače odnose se i na nestabilnost, velike nepoznanice, od cene dizela do cene veštačkih đubriva i semena, i svih inputa koji ulaze u proces proizvodnje. Tu je i veliki rizik pošto može da oboli, razne vremenske nepogode mogu da prepolove čak i da unšte prinos.
            Nažalost, poslednjih godina „mali“ seljak je nestao. Nekada je ovo selo bilo okuženo vencima paprike, radilo se manufakturno, kod kuće, u malim količinama. Danas su primat preuzeli veliki prerađivači i to rade industrijski. Mali proizvođači su silom prilika morali da se povuku iz te priče pošto paprika najvećim delom iz Martonoša završava na evropskim i svetskim tržištima, i teško je sa malim proizvođačima ispratiti sve standarde koje zahtevaju strani kupci (HACCP-a i dr.) - kaže naš sagovornik.
            Osim paprike, u ZZ „Paprika“ prozvodi se peršun lišćar, kao dominanatan, na površinama od 100-120 ha u zavisnosti od plodoreda i partnera/otkupljivača; spanać za list, i mirođija. Povrće se isključivo suši, i nije za konzumnu upotrebu. Strateški partner ZZ „Paprika“ od 2005. je „Telek Paprika“ d.o.o., takođe iz Martonoša, čija je osnovna delatnost sušenje i prerada začinskih bilja - peršuna, mirođije i spanaća i prerada mlevene začinske paprike, koja otkupljuje sve proizvode ove zadruge.
            ZZ „Paprika“ gaji i pšenicu, ali isključivo radi plodoreda. O zaradi se ne razmišlja već da se najmanje izgubi. Takođe, strategija celokupne proizvodnje ne ide u pravcu povećanja obima, već je zasnovana na preciznoj poljoprivredi: da se sa što manje ulaganja ostvari isti ili veći prinos, što polako pokazuje rezultate. Jer „precizna poljoprivreda nije od danas za sutra, nego proces koji traje“.
            U fokusu ove zadruge je i savremena poljoprivredna mehanizacija, zahvaljujući kojoj su ostvareni zavidni benefiti.
            - Svi paramentri u poljoprivredi su važni, ali od 800ha na kojima gazdujemo 90% je ritskog, i nama je veoma važno da imamo „udarnu snagu“ u momentu kada je najpovoljnije obraditi, posejati, izvršiti bilo koju operaciju. Jako puno smo ulagali u opremu, od zalivnih sistema do prevoznih sredstava i samih traktora, odnosno radnih mašina. Najviše nam se dopala „zelena“ boja John Deere, kompanije KITE D.O.O. Srbija sa kojima imamo odličnu saradnju, jer su mašine pouzdane, dobro pokrivene servisnom službom, i veoma „ugodne“ za rukovanje. Najvažnije, daju veoma dobar efekat u njivi, što znači da raspolažu dovoljnom snagom. Između ostalih, imamo traktor 8R/RT serije sa gusenicama, što je po nekima neracionalno, ali moramo da vodimo računa da u najboljem mogućem trenutku odradimo potrebne operacije, što je za nas ključ uspeha. Sa preciznom poljoprivredom, jakom mehanizacijom spremnom i sposobnom da radi u datom momenetu, vidimo mogućnost da utičemo na našu rentabilnost - objasnio je naš domaćin.
            ZZ „Paprika“ poznata je po aktivom učešću u svim događajima u mestu, i kada god je potrebno pomaže održavanje sportskih, kulturnih ili obrazovnih manifestacija.
            Zadruga je i oslonac kooperantima, i u zavisnosti od njihovih zahteva, obezbeđuje repromaterijal, kupce i sve ono za čim kooperanti imaju potrebu, mogu da traže od zadruge.
            Uspešnih poljoprivrednika, zadruga i sl. će uvek biti i to zahvaljujući individualnom i kolektivnom radu, znanju, disciplini, pre svega vizionarstvu. Generalno gledajući u poljoprivredu se ulaže manje nego što je neophodno i shodno tome, dobija manje nego što je to moguće. Rešenje je da što pre osvestimo ono što već znamo: da „nema svrhe saditi seme nakon što postaneš gladan“, kako kaže stara japanska poslovica, već reagovati na vreme.