• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Nema ničeg na ovom svetu jednako vrednog prirodi i samo njeni najveći poznavaoci, oni koji joj se najviše dive i poštuju je, imaju privilegiju da joj se umile, primire njenu ćudljivu narav i „zgrabe“ neponovljivo. Ako se ona usprotivi, trud je uzaludan.

            Radomir Perin Raša podčinjava joj se 45 godina. Usredsređenost na pojavu koja će ispričati priču, strpljivost da se takva desi, uz ljubav, pokretača iskonskog nagona na akciju, dovodi do beleženja vrednih zapisa flore i faune u iskonskim oblicima. Tu istu ljubav pamti od vajkada, od vremena kada mu sećanje seže. Intenziteta istog, neumornog, nezasićeno konstantnog. I do kada tako? “Do kraja”, jednostavno odgovara Radomir Perin, alias Raša Traper.
            Za svakog fotografa - umetnika, kao i za posmatrača, fotografija ima drugačiji smisao. U njoj su sadržane percepcije sveta, fantazije i životni stavovi, svake individue ponaosob. Zato, iako ugao posmatranja biva isti, utisak viđenog je neizostavno drugačiji, personalan.
            Njegova kvalifikacija fotografija je jednostavna: kvalitetne, odlične i vrhunske. Sa ovim poslednjima, u trenutku intervjua, nastupao je kao specijalni gost samostalnom izložbom fotografija velikog formata (70 x 100 cm) u lovištu „Kaćka šuma“ na obeležavanju „20 godina JP „Vojvodinašume“. Paralelno sa izložbom u Lovačkoj kući „Sokolovac“ u Križevcima (Republika Hrvatska), kojom pravda izostanak nekih radova, samo njemu znano kojih. Sa križevačkim radovima, nedelju dana kasnije je nastupio pred publikom u Mađarskoj. Njima je prethodila, po prvi put u istoriji Subotice, izložba u Velikoj većnici Gradske kuće, otvorena krajem maja.
            Šta je važno za fotografiju? Iskustvo fotografa veličanstvene, „divlje“ prirode, tragaoca za retkim zapisima kazuje da je to „približavenje“. Ne samo fizičko, već i ono unutrašnje, celovito spoznavanje načina života, navika, karaktera, predmeta/objekta interesovanja. Pronicanje u dušu onoga sa druge strane objektiva.
            Dužina druženja sa aparatom jednaka je dužini njegovog bavljenja lovom:
            - Morate biti dobar, čak odličan poznavalac prirode da biste se upustili u foto lovačku avanturu. Pasionirani sam ljubitelj prirode, lova i rezutat dugogodišnjeg rada, upornosti vidljiv je na fotografijama na kojima je moje viđenje lepog. Ja sam univerzalac, jer beležim sve: biljke, gmizavce, ptice, visoku divljač, koja je ipak dominantna. Nosim iskustva foto lova iz Afrike, Amerike (Kanada), Azije (Kazahstan). Ali tu priču ću ispričati neki drugi put - objašnjava gospodin Perin, dodajući: - Velikim stvarima prethode opsežne pripreme. Čovek mora da savlada načine prilaženja nekoj divljači, mora znati šta da uradi da bi dobio rezultat sa kojim je zadovoljan - istakao je gospodin Perin, uveren da je budućnost ovim čime se on bavi u živim fotografijama, koje oslikavaju trag nekog vremena.
            - Fotografija je slika zapisana u vremenu. I iako je ovo rudarski posao, doživeo sam sate stajanja na jednoj nozi na grani u zimskim uslovima, u hladnoj vodi pod invazijom komaraca u nemoćan da napravim i najmanji pokret... I posle gotovo pola veka druženje sa „kamerom“ u prirodi me potpuno ispunjava i sa istom strašću „odlazim na zadatak“, neizvestan i pun iskušenja.
            Potvrda toga je odgovor na pitanje: Šta najviše voli da fotografiše?
            - Prelepe ptice pčelarice; šakal je neprikosnoven, ozbiljan predator i štetočina; kroz objektiv volim da posmatram i lisice, koje nisu toliko štetne koliki ih bije glas, i njihova brojnost je velika, od mladih, starijih, raskošnih do onih najraskošnijih;  jelen, naša najkrupnija divljač je nešto izuzetno i otvara posebnu temu o kojoj bi se moglo pričati danima, počev od toga šta znači imati fotografiju jelana u parenju, u rici, prići mu sasvim blizu ugrožavajući svoju bezbednost (na koju se u tim trenucima i ne pomišlja); tu su i divlje svinje, veprovi, jelen lopatar... Međutim, jednoj životinji pridajem puno značaja, a to je srndać. Nasuprot izgledu srndaći su izuzetno ratoborni, uporni i radoznali, divljač sa kojom možeš da se družiš i isprovociraš je. To je životinja koja razmišlja - kaže ovaj Subotičanin, rođen u Martonošu, otkivajući da je gro fotografija nastalo na nepreglednoj martonoškoj pustari.
            Nešto bez čega bi sve prethodno bilo uzaludno je adekvatna oprema bez koje nema vrhunske fotografije. Njegov trenutni izbor je Canon EOS R3, silom prilika, jer se Canon EOS R5 „okupao“ prilikom povlačenje iz uspešne akcije na riku jelena, i nesmotrenog upada u rupu koju je u vodi verovatno napravio vepar. Uzgredna napomena, da je sa aparatom stradao i celokupan foto materijal.
            Povod za storiju o Raši Traperu, između ostalog bila je i Foto monografija  “Okom kamere u srcu prirode (Subotica, 2023)”, luksuzno opremljeno izdanje na 344 strana i bezmalo 700 fotografija o prirodi, sa pratećim tekstom opisa flore i faune na srpskom, mađarskom i engleskom jeziku. Sve napred navedeno, o filozofiji pristupa, stavu prema fotografiji, neprestanom procesu traganja za „savršenim“ trenutkom, iskazani su na stranicama ove vredne knjige. Tim fotografijama Radomir Perin nam nedvosmisleno saopštava da je fotografija kreacija kojom može da se uhvati i trenutak i večnost, na kojoj se zapaža i ističe ono što je oku običnog posmatrača neuhvatljivo. 

Više fotografija na: https://www.facebook.com/topserbia.