• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Krajem 2021. godine Zemljoradničkoj zadruzi „Agročoka“ uručen je sertifikat „Farma dobre poljoprivredne prakse“ za uspešno uspostavljanje odgajivačkog centra goveda rase Limuzin. U organizaciji Udruženja „Agroprofit“, koje se bavi unapređenjem i afirmacijom tovnog govedarstva, priznanje je uručila mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine, uz obrazloženje da ova ZZ predstavlja dobar model u praksi jer je za nekoliko godina poslovanja zabeležila izuzetne rezulate.

            Iako ni Milošu Petroviću, direktoru ZZ „Agročoka“, niti drugim članovima porodice, ambicija nikada nije nedostajala „svako priznanje za uložen trud i postignuće prija“. Ova, moglo bi se nazvati porodična zadruga, osnovana je oktobra 2018., sa ratarstvom kao primarnom delatnošću. Potreba za stajnjakom odvela ih je ka govedarstvu i nakon brojnih problema (sa nabavkom grla, uvozom...), odredila za uzgoj po modelu “krava-tele”.
            - Nakon tri i po godine od kako smo prihvatili ovaj koncept rada perspektivu razvoja zadruge vidimo pre u stočarstvu nego u ratarstvu. Uzgoj tovnih goveda je rentabilniji, ulaganja su manja, kao i udeo ljudskog rada, a podrazumeva držanje životinja na otvorenom - objasnio je Miloš Petrović, domaćin samo po godinama mlad.
            Zadruga raspolaže sa 900ha površina njiva i oko 200 hektara livada na kojima slobodno pase stotinak grla Limuzin rase, sve prisutnije na severu Bačke. Limuzin goveda su poreklom iz francuskih provincija Limuzin i Marche, selekcionisana posebno za proizvodnju mesa visokg kvaliteta. Grla limuzinske rase postižu zadovoljavajuće priraste, a nakon odbijanja i uz intenzivnu hranu, sa 10 meseci postižu težinu od 350 do 400 kg, sa 12-14 meseci pola tone.
            Farma obezbeđuje dobre uslove za održivost stada - objekat za smeštaj životinja na 1248 m2, kao i kompletnu logistiku dok se dalji tov muških grla obavlja na odvojenom salašu u Tornjošu koji je u vlasništvu porodice već 8 decenija.
            Na poljima ZZ „Čoka“ u setvenoj strukturi zastupljeno je sve od pšenice, ječma, uljane repice, kukurza, suncokreta, do soje, repe i proteinskog sirka.
            - Seje se spram dobrobiti zemljišta i ekonomske logike, potrebe za slamom i sigurnosti, jer je sve više sušnih godina. Iako smo ranijih godina svoju proizvodnju u velikoj meri bazirali na uljaricama, one su vremenom postale neisplative, pa je ove godine suncokret „doživeo“ pad cene od 60% u odnosu na prethodnu. Vrlo je upitno kolika će u Vojvodini, Srbiji, biti površina pod ovom uljaricom naredne godine - zapitao se naš sagovornik.
            Po njegovim rečima i pored odličnih prinosa ove godine na nekim kulturama ne može se izvući nikakva dobit. Nada se da će cene primarnih proizvoda doživeti skok s obzirom na stalno prisutan disbalans između cene repromaterijala i merkantilne robe u ratarstvu, cene hraniva, najviše koncentrata i cena žive vage u stočarstvu, I na kraju između cena žive vage i mesa i mesnih prerađevina.
            Trenutno subvencije iznose 40 hiljada dinara po grlu, što je zadovoljavajuće, međutim, ta mera nije korigovana od 2016. godine  a repromaterijal je poskupeo više nego dvostruko od tada i bilo bi primereno da se podsticaji koriguju u odnosu na ostale cene, čemu se i nadamo. Da ih nema, mi ne bi bili rentabilni, a njihovo uvećanje bi direktno uticalo na rapidan porast broja grla - saopštio je mladi poljoprivredik.
            Pašnjacima, koji se prostiru na oko 200ha, mogu se videti rasuta stada krava, kako slobodno pasu, sedam - osam meseci godišnje. Prizor koji se retko gde može videti.
            - Druga je mikroklima na otvorenom, druga u štali. Krave ne vole zatvoren prostor i gužvu, draža im je priroda i otvoreno nebo. To su površine koje su većinom pod zakupom, ali nam dosta znače. Kada “skinete” kravu osam meseci sa jasala to je velika ušteda, pri tom su zdravije i zadovoljnije - kaže ovaj poljoprivrednik, dodajući da je stočarstvo zahtevno, traži angažman 365 dana godišnje, a pre teljenja prisustvo puna 24 sata.
            Unazad dve-tri godine Zadruga radi sa domaćim klanicama, najviše sa klanicom „Trlić“ iz Uba i podržava sadašnje uslove na tržištu koje je dobilo smisao i nada se da će se u tom pravcu i nastaviti.
            Vizija daljeg širenja ZZ „Agročoka“ je realna. Cilj, zavisan od brojih faktora, teško sagledljiv, da je samo do njega. Plan se ne zasniva na uvećanju površina, već površina pod sistemima za navodnjavanje. Ali se računa na uvećanje stočnog fonda, paralelno sa podizanjem objekata, štala, kompletne logistike za kvalitetan rad bez velikih kikseva. Nade se polažu u Ugovor o pravu prečeg zakupa državne zemlje na 15 godina, kako bi se to zemljište maksimalno mogli privesti nameni.
            Limuzin rasa goveda sistem “krava-tele” služi isključivo za proizvodnju mesa, odnosno teladi, a sve mleko koje krava u laktaciji proizvede tele posisa. Nema viškova, nema muže. Jedini proizvod u toku cele godine je tele, zato su podsticaj države veoma značajan.
            Dodaje, da je Ministarstvo za brigu o selu pomoglo nabavku junica i na taj način zasnivanje ove stočarske proizvodnje. Ministarstvo poljoprivrede i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu su takođe putem konkursnih linija pomogli razvoju, kao i Razvojni fond Vojvodine obezbeđivanjem kredita u nabavci traktora. Sledeća investicija biće usmerena ka proširenju smeštajnih kapaciteta, jer se po planu očekuje proširenje stočnog fonda.
            Kako prebroditi loše godine, napore, iskušenja, danonoćne brige, držanje svega pod kontrolom? Odgovor je jednostavan - uz pomoć i podršku porodice. U porodici Petrović se svi oslanjaju jedan na drugog. Iako se zadruga se formalno vodi na Miloša, koji je zadužen za finansije, prodaju i stočarstvo u Čoki, Nemanja vodi nabavku i stočarstvo u Tornjošu, a roditelji, iako još uvek aktivni u štampariji, kada god mogu uskaču: majka Evica kao glavni administrator, otac Veselin aktivan u svim segmentima rada, čak i oko popravke mehanizacije.
            Porodica ima i baštu i bavi se proizvodnjom hrane za svoje potrebe. Neprskana, ničim tretirana, završava na njihovoj trpezi, a viškovi se podele familiji, prijateljima. Plastenik je već nabavljen i njime će biti omogućeno da povrće „duže traje“ a ne samo tokom dva-tri letnja meseca. A tu se nadovezuje i ideja o mogućoj turističkoj, pre svega toliko popularnoj i opšteprihvaćenoj gastronomskoj ponudi, što bi bio sled svemu onome čime se porodica Petrović bavi danas.

Više fotografija na: https://www.facebook.com/topserbia.