• Prethodna
• 1 of 4
• Sledeća

    Značaj poljoprivrednih zadruga i neophodnost njihovog osnivanja, i zadrugarstvo kao vid udruživanja, koje može doneti benefite pojedincima i zajednici u kojoj zadruga deluje, bila je tema Treće škole zadrugarstva „Bač - Bački Graćac - Doroslovo“ u oktobru ove godine. To je za polaznike bila i prilika da od najuspešnijih u zadružnom sektoru čuju o načinima rada, razmišljanja i delovanja koji su doveli do dobrih rezultata, da ta iskustva i saznanja prenesu u svoje zadruge i da ih implementiraju.

    Redak primer dobrog poslovanja Opšta zemljoradnička zadruga „Zadrugar“ Bač, pokazan je udruživanjem ove zadruge sa Opštom zemljoradničkom zadrugom „Nizine“, Plavna, osnivanjem zajedničkog preduzeća radi kupovine silosa (od privatnog lica). Ovaj ne tako čest slučaj za naše prilike, pokazao je kako zadruge mogu da krenu napred i nešto urade, ne samo udruživanjem kooperanata u zadruge već i samih zadruga.
    - Niko od nas nije bio finansijski solventan da bi sam uzeo silos, ali udruženi smo u tome uspeli. Razlog je bio obostrani interes, da obezbedimo skladište, delimično i proizvodni prostor dok je radila mešaona stočne hrane. Ovim potezom obezbedili smo dovoljno prostornog kapaciteta smeštaja što sopstvene robe, što otkupa od poljoprivrednih proizvođača, ne samo merkantilnog kukuruza, već i uslove za njegovo sušenje, u zavisnosti od dogovora dve zadruge, ko će i koliko skladišnog prostora zauzeti - objasnio je Miloš Vuković, direktor OZZ „Zadrugar“.
    Uverenja je da se uvek može očekivati viši nivo povezivanja, takođe i međuzadružnog, ali sve zavisi od interesa:
    - Nije ovo jedini prostor kojima raspolažu naše zadruge. „Zadugar“ ima još dva silosa, ovaj je bio potreban za sušenje i skladištenje isključivo kukuruza. Soju i drugu robu skladištimo u našim postojećim silosima.
    Po njegovim rečima mogućnosti u poljoprivredi su ogromne ali, bez obzira na probleme u pogledu klime, neizvesnih, niskih cena otkupa, previsokih cena repromaterijala, nedostatak strategije razvoja poljoprivrede od strane najviših državnih instanci ozbiljna je kočnica kako individualnim, tako i poljoprivrednim proizvođačima u sistemu zadruga.
    - Treba neko da nam pokaže put. Ne možemo mi da uđemo u stočarstvo, a da nas sutra uvoz mleka sve upropasti. Mora da postoji strategija sa jasnim ciljevima, metodama i kapacitetima kojima se taj plan ostvaruje da bi pojedinci i ZZ, kao fundamenti poljoprivredne proizvodnje, trasirali svoj put. Da je „Škola zadrugarstva“ počela pre 30 - 40 godina ova država bi što se tiče poljoprivrede bila u potpuno drugoj situaciji. Jer, sve što smo čuli, o čemu su profesori pričali možda nisu novine, ali bitno je da se čuje. Što budemo glasniji više će obraćati pažnje na nas. Da nismo bili tako glasni ni ovaj Zakon o zadrugama ne bi donešen 2017., a svi znamo da smo ga 12 godina čekali. Stalno treba ponavljati o bitnosti zadrugarstva, bitnosti udruživanja - rekao je između ostalog direktor Vuković, stanovnik opštine Bač koja je sa 20.000 stanovnika spala na jedva 12.000, ako i toliko.
    Opšta ocena učesnika „Škole zadrugarstva“ je da se poljoprivreda u celini nalazi u izuzetno kompleksnoj situaciji i zadrugarstvo zajedno sa njom. Izlaz iz ove teške situacije može se naći jedino udruženim snagama, u zadrugama. Kako bi predupredili loš scenario ako se nešto ne preduzme, zadrugari su rešili da ponude nacrt, koji će ubrzo biti spreman da o njemu razgovara što veći broj iskusnih zadrugara i potom definisan u vidu sugestija za unapređenje stanja u poljoprivredi i zadrugarstvu, uputi relevatnim državnim i drugim organima.
    ZZ „Zadrugar“ iz Bača, osnovana 1946., da bi rad nastavila juna 1990., pod novim uslova poslovanja, okuplja poljoprivrednike i obezbeđuje poljoprivrednicima najbolje uslove, kako repromaterijala tako i najbolje cene otkupa. Razvoj zadruge je prevolinijski, bez ozbiljnijih turbulencija. Danas ima 70 zadrugara i preko 300 kooperanata. Osnovna delatnost zadruge je ratarstvao, na 386 hektara zadružne zemlje i 180 ha u zakupu, kao i 2.000 ha ugovorenih sa kooperantima. U setvenoj strukturi dominira soja. Zahvaljujući skladištenom prostoru većina prinosa soje se lageruje i čeka prolećno pomeranje cene, u nadi da će od marta ta cena biti nešto veća. ZZ „Zadrugar“ od proleća najavljije početak proizvodnje voća, konkretno trešanja, na oglednih tri hektara, zahvaljujući bespovratnim sredstvima dobijenim na konkursu Ministarstva bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju javnih preduzeća.