Mon05272024

Poslednja izmena:02:40:23 PM

Back PRIVREDA PREDSTAVLJAMO Poljoprivreda sa digitronom

Poljoprivreda sa digitronom

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 10
  • Sledeća

    Nije dovoljno voleti zemlji i raditi na njoj. Nasleđena znanja su prevaziđena a nova, koja se odnose na praćenja naučnih i stručnih saznanja, znanja iz agrarne politike, agrobiznisa, iz oblasti finansija, upravljanja rizicima..., o klimatskim promenama i promenama na tržištu hrane..., samo su segmenti korpusa znanja kojima savremeni poljoprivrednik treba da ovlada kako bi uspešno vodio proizvodnju. Često ni obrazovanje ni znanja nisu dovoljni.

    Izbor dobitnog rešenja
    -Treba misliti, kalkulisati i izabrati dobitno rešenje - poručuje Zvonko Banjeglav, dipl. agronom, direktor ZZ „Agrolika“ Bački Gračac, bezmalo dve i po decenije, stručan, radan a pre svega realan u sagledavanju odnosa potrebe i tražnje.
    ZZ „Agrolika“ osnovana je pre dvadeset godina kao legitimni naslednig zadruge iz 1946, sa osnovnim opredeljenjem za ratarsku proizvodnju. Zadruga je nekada imala i do 260 zadrugara, danas 82 i 68 zaposlenih. Vlasnik je 1.950 hektara. U sklopu zadruge je silos sa sušarom kapaciteta 8.000 tona i podno skladište kapaciteta 4.5t, sve podignuto u zadnjih 10-tak godina. Odlični uslovi lagerovanja zadrugarima obezbeđuju sigurnost.
    Mašinski park je kompletno opremljen novom mehanizacijom „poslednje generacije“, a čine ga: teški i srednji traktori, samohodna prskalica, sve što je potrebno za površine koje se obrađuju, kako kažu „prilično opušteno“.
    U sastavu zadruge bila je i farma, ugašena pre 10-tak godina, koja nije bila rentabilna, bez obzira na želju i trud zadrugara da je održe.
    - Iako smo farmu ugasili, stočarske proizvodnje se ni danas nismo odrekli. Na temeljima starih, u poslednje dve godine podigli smo nove objekte, i čekamo da se „desi“ vreme da obnovimo i tu proizvodnju. Za sada objekti imaju funkciju skladišta - objašnjava gospodin Banjeglav, koji dodaje: - Imamo i mešaonu stočne hrane kapaciteta 50 tona. Zbog problematičnog tržišta, teško naplativih računa i gubitaka, ne radimo za spoljno tržište, već isključivo za potrebe sela, a prodaju vršimo u našoj apoteci.
    Preporod nakon postavljanja Sistema za navodnjavanje
    Poduhvat „zlata vredan“ urađen je pre sedam godina postavljanjem sistema za navodnjavanje na površini od 1.000 hektara iz sopstvenih sredstava. Sistem se snabdeva vodom iz Velikog bačkog kanala, ima 12 centar pivot uređaja i pravljen je sa mogućnošću proširenja. Osnovni energent je struja, što daje isplativost ovog sistema. Iz razloga što je čak 1.500 hektara zadružne zemlje jedna celina, imali smo mogućnost da postavimo crpnu stanicu u sredini i izgradimo hidrantsku mrežu. U prvoj fazi postavljeno je 12 centar pivota, a u drugoj fazi, pre tri godine, još dva na 185 ha njiva, sa pokrivenošću od oko 160 ha. Cilj je bio postizanje uslova za konstantno visoku proizvodnju, maksimalne prinose, da im nisu krivi ni sunce, ni suša, a da krajnji rezultat što više zavisi od njih samih.
    Zadruga pruža je i oslonac zadrugarima, zasnovan na ličnom kapitalu 82 zadrugara u ZZ „Agrolika“ od preko četiri miliona evra. Svaki pojedinac ima 50 hiljada kapitala koji stoji u zadruzi kao njegovo ulog, stvoren tokom 15-16 godina rada. Ostvarena dobit nije deljena već prenošena na lična konta i vraćana na udele unutar zadruge, kako zadruga ne bi bila oštećena, a „da je drugačije poslovala, možda ne bi postojala“.
    Zadruga je svela svoju proizvodnju na tropolje, sa kukuruzom kao primarnom kulturom na 1.100 - 1.200 ha; sojom na oko 300 - 400 i ječma od 300 - 350 hektara. Pivarski ječam se seje zbog ranije žetve, kako bi se mogla odraditi soja, kukuruz, a poslednje dve godine i boranija za hladnjaču.
    ZZ Agrolika čuva selo Bački Gračac
    - Ova godina je malo specifična zbog cene kukuruza, ali mi smo svih ovih godina prolazili dobro, jer smo mogli da sačuvamo robu i planiramo je po visokim cenama. Dobro smo živeli sa malo rada. Ali, nije uvek bilo tako. Nekada smo imali 600 hektara pod repom, semenskim kukuruzom, lucerke preko 300 - 400 vagona prinosa, 600 grla stoke, 300 muznih krava, radili danonoćno i sve to bez posebnog efekta. Sve smo to imali u svojim analizama ali dok je razum išao na jednu, srce je išlo na drugu stranu, i nismo se lako mogli odreći, sve do momenta odluke da sve brišemo što nije isplativo. Ja jesam agronom, ali ne živimo od agronomije već od toga da li nešto vredi ili ne vredi raditi, pa smo “ugasili” šećernu repu, semensku proizvodnju, sve što je trebalo da donese ekstra profit, posebno u uslovima kakve mi imamo za navodnjavanje. A mi to ne radimo jer je za neverovati da ovo donosi više novca, reč je o neto, a ne bruto zaradi - rekao je gospodin Banjeglav, dodavši da su uprkos gradu i ogromnoj šteti koju je pretrpeo čitav atar, prinosi od 5.5 do 11 tona. Ali ne vremenske uslove već cene na tražištu ocenjuje katastrofalnim, pa sve požnjeveno stoji u magacinima u očekivanju velikih, pozitivnih promena.
    Zadruga u jednom selu, koja zapošljava gro njenih stanovnika, uvek se posmatra kao mestom oslonca, podržavaocem svih zbivanja. ZZ „Agrolika“ je jedna od najistaknutijih donatora, epitet koji je zaslužila podizanjem mesne crkve. Sve u selu funkcioniše kao i ranije, a pomaže se onoliko koliko se može, u realnim granicama. Pod jednim uslovom, da to za šta se daju sredstva funkcioniše.
    - Pre 5 - 6 godina sami smo podigli crkvu Sv. proroka Ilije, od početka do kraja. Stanovnici odlaze, neki mlađi se vraćaju. Uglavnom nas ima oko 1.800, nekada je bilo i 3.000. Na to ne možemo da utičemo ali u selu treba da postoji fudbalski klub, KUD, šahonvski klub. a stanovnici nemaju za koga da se uhvate nego za nas. I sam sam se dugo bavio sportom, znam njihove potrebe i pratimo ih koliko možemo. Nije ni nama lako - kaže gospodin Banjeglav.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com