• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

    Mozaik uspomena, slika, mirisa, emocija od kojih je satkan život nije nešto čega se čovek može odreći. A i zašto bi? Hollo Roland, direktor ZZ „Nagyret” (Velika rit) jasno se seća mesta gde je pre četvrt veka prvi put ašovom zahvatio zemlju i osetio njen miris. To mesto, do dana današnjeg njegovo omiljeno, bilo je presudno za dalji put, odluku da ostane  na zemlji i profesionalno joj se posveti.

    Četvrt veka ranije
    - Pre 25 godina ovde nije bilo puta, niti jednog objekta sem male sušare u koju smo, moja braća i ja prikolicama dovozili kukuruz. Isto tako, spontano i polako ušli smo i u svinjarstvo - kaže Hollo Roland, direktor zadruge, koja obuhvata površinu od blizu 2.000 hektara, plus 1.000 ha od kooperanata, sa oko 1.000 krmača visoko proizvodne plemenite rase - Jorkšir, u jednoj od najmodernijih farmi u Srbiji, organizovanoj po najvišim evropskim i svetskim standardima. Zahvaljujući saradnji sa holandskim stručnjacima 2015. osnovan je Centar za proizvodnju semena za vrštačko osemenjivanje krmača - „Topigs Norsvin AIM Doroslovo”, i zajednički deo Centra koji pokriva 80% prodatih semena nerasta.
    ZZ „Nagyret“ osnovana je 2002. godine udruživanjem sa ZZ „Doroslovo“ koja je zapala u teškoće, kako zaposleni ne bi ostali bez posla i da dočekaju zasluženu penziju, a selo bez plodnih površina u svom ataru. Ova porodična zadruga trenutno zapošljava 51/2 radnika sa visinom plata - prosečne plus 30% i premije.
    Ideja se rodila iz potrebe poljoprivrednika iz Doroslova, koji kao izrazito poljoprivrivredni kraj, nije imao mesnu otkupnu stanicu, već se do prve išlo 20 - 30 km, pola dana čekali za predaju jedne, zatim vraćanje po drugu prikolicu itd, iziskivalo puno napora. Gospodin Holo, kao jedan od tih poljoprivrednika, rešio je da okupi 10 - 15 najjačih proizvođača iz Doroslova i podigne otkupno mesto u Doroslovu. Dogovor je podrazumevao da se napravi i silos ili podno skladište, ali je za to trebalo izdvojiti po pet hektara svoje zemlje, pa je zbog nemogućnosti dogovora, ta akcija propala. Tražeći model kako da svima bude dobro, godine 2011. osnovana je „Hollo Company“ i podignuto skladište,  koje je izdato zadruzi, a njegove kapacitete su, zbog povoljnih uslova skladištenja, osim Doroslovčana, koristili i poljoprivrednici susednih sela.
    Primer da se iz svake situacije može izaći kako pobednik, porodica Hollo potvrdila je i ove godine:
    - Naša soja je bila jako lošeg kvaliteta i iz tog razloga 800 tona nismo mogli da prodamo. To nas je nateralo da je preradimo, nabavili smo ekstruder za ekstrudiranje, usitnjavanje i termičku obradu sojinog zrna i ekspandiranje, proces pri kojem se eliminišu štetne materije iz zrna i aktiviraju proteini koji daju osnovni kvalitet stočnoj hrani. Videli smo da to i nije tako loš biznis, i sa dve prese od oko 1.500 kg možemo estruditari i cediti 2.5 tone soje  dnevno.
    Proizvodnja Hollo se trenutno nalazi na tri lokacije: „Hollo Company“, Stara zadruga sa skladištem i mešaonom za stočnu hranu (sedam tona), podignuta pre tri godine, i Farma svinja. Na sve tri lokacije u planu su, ili se već sprovode nove ideje, i dok sve ne bude završeno, neće se početi sa novim investicijama. A da je lako nije. Nedostaju kadrovi.
    - Prošle godine izgorela nam je sušara i rekao sam da više neću da radim. Trebala je da počne sa radom jedna kapaciteta 20 tona, što se nije desilo i zbog čega ne spavam dve nedelje. Ali, ko me je terao da rudarim - našalio se na svoj račun Hollo Roland.
    Porodica Hollo širi svoju proizvodnju
    Svi od stočarstva beže, posebno svinjarstva, a porodica Hollo širi svoju proizvodnju.
    - Prve dve-tri godine je bilo veoma teško, poslednjih meseci je mnogo bolje. Svoj prvi mobilni sam zaradio tako što sam jedne zime otišao kod dede da „pripremam“ svinje. Kada je prodao, dao mi je ceh od jedne i verovatno sam tada shvatio da se rad isplati. Nekoliko godina kasnije preko projekata, poznanstava sa „jačim“ ljudima iz Evrope, video sam velike mogućnosti u ovoj oblasti, daleko veće nego u ratarstvu. Shvatio sam i neophodnost bezuslovnog pridržavanja redu, satnici, ukratko disciplini, da neke stvari koje smo naučili treba zaboraviti, i početi malo drugačije razmišljati. Kada se to usvoji, mislim da je mnogo lakše nego ranije -objašnjava naš sagovornik, nezadovoljan što godinama svoje iskustvo nastoji da prenese drugima, ali kao da ne žele da ga slušaju pa zbog „sitnih“ (uslovno, jer su u stočarstvu sve važne) faza prave veliku, nepopravljivu štetu - sa žaljenjem kaže naš sagovornik dodajući:
- Dok ne otvorite exell tabelu i ne pratite protokole, nema napretka. To što pričamo svi znaju, ali niko ne primenjuje, preskačući jednu po jednu operaciju. Banalan primer paljenja i gašenja svetla u određeno, optimalno vreme, da bi se dobili bolji rezultati, velikoj večini se čini nevažno. Ali imamo i mi veliki rizik koji nam niko ne može nadoknaditi, ako se desi, a to je afrička kuga. Država nadoknadi samo materijal, a dok farma ne radi šta ćemo sa radnicima, prostorom... To je posebna priča...
    Pre tri godine, na osnovu subvencija od ZSV Zadruga „Nagyret” je dobila sredstva za nabavku samohodne prskalice, prve u somborskoj opštini. Pre toga primećeno prisustvo plamenjače kod kukuruza, i sigurno 20% manje prinosa je otklonjeno njenom upotrebom. PO mišljenju ovog domaćina, zadružni tim će puno značiti tokom narednih godina, jer su poljoprivrednici nakon desetak lepih godina, jedva preživeli dve loše, i samo jake zadruge će uspeti da finansiraju dalju proizvodnju.
    Susret sa Hollo Ronaldom je uvek veliko zadovoljstvo, jer je on čovek - paradigma koji ne preza pred novim izazovima, već „mozga“ kako da prevaziđe problem na jednoj, i prihvati nešto novo, na drugoj strani. Zagovornik je teze da se do uspeha dolazi isključivo radom, disciplinom i odgovornim ponašanjem. I da se u poljoprivredi sve mora ispoštovati da bi uzvratila istom merom.