• Prethodna
• 1 of 7
• Sledeća

            Upozorenje iz naslova ovog teksta često s razlogom izgovara Milan Krkobabić, prvi ministar za brigu o selu u istoriji Srbije. I zaista, sela Srbije su najvitilniji deo države. To su
danas, to su bila juče, a ostaće i za generacije koje dolaze! Ili kako kaže slavni pesnik Ljubivoje Ršumović - Ršum u Himni seljaku: „Dok je sela i seljaka, Srbija će biti jaka”.

            Nažalost, sela su se decenijama praznila i propadala, usled migracije selo-grad i selo-inostranstvo. Pomenuti ministar, takođe, podseća da mladi ljudi svuda, pa i kod nas, imaju pravo izbora, a na državi Srbiji je da ponudi i obezbedi bolje uslove za život ljudi na selu. Upravo zato je strateški cilj Ministarstva za brigu o selu (osnovano u oktobru 2020) da uslove života u selima približi uslovima u gradovima. Iz takvih sela ljudi neće odlaziti.

            Prvi korak u revitalizaciji i preporodu sela Srbije načinjen je 2017. godine kada je ustanovljen program oživljavanja zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“ koji se realizuje u saradnji s Akademijskim odborom za selo Srpske akademije nauka i umetnosti na čelu s akademikom Draganom Škorićem. Tada je Milan Krkobabić prvi na političkoj i javnoj sceni Srbije, pokazao razumevanje za višedecenijska upozorenja Akademijskog odbora SANU da sela Srbije propadaju i da mnoge zadruge stavljaju „katanac na vrata“. Rezultat je očigledan: vraćeno je poverenje u udruživanje, o čemu svedoče podaci da se do 2017. godine gasilo i po 100 zadruga godišnje, a da je za pet godina osnovano 1.100 novih zadruga. Bespovratnim sredstvima pomognuto je 207 zadruga, uključujući i tri sa teritorije naše južne pokrajine Kosova i Metohije.

Godine 2019. osnovan je Nacionalni tim za preporod sela Srbije, kao kruna saradnje ministra Milana Krkobabića sa svojim timom i Akademijskog odbora za selo SANU. Čine ga 80 eminentnih stručnjaka iz raznih oblasti, različitih nacionalnosti, veroispovesti i političkih uverenja. Već sledeće godine taj tim je sačinio Nacionalni program za preporod sela Srbije, koji predstavlja jasan naučno utemeljeni putokaz za praktično delovanje u procesu preporoda sela Srbije.
            Pokrenuto je više programa s ciljem podizanja kvaliteta života u selima Srbije, čime je Akademijski odbor za selo SANU, kako ističe akademik Škorić, prvi put od osnivanja u poziciji da menja stvarnost Srbije.
            Izuzetno veliko interesovanje je izazvao Program dodele sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Za samo dve i po godine useljeno je 2.320 kuća sa 6.500 odraslih građana Srbije i 3.200 dece. Veoma važna je činjenica da su novi stanari seoskih kuća mlađi od 30 godina, kao i da je trećina njih iz grada prešla na selo. Time se prvi put posle Drugog svetskog rata migracija selo-grad odvija u obrnutom smeru: grad-selo. Naseljavanje praznih seoskih kuća ima tri važna strateška cilja: populacioni, ekonomski i bezbednosni. Time se u kratkom periodu menja demografska slika Srbije, podmlađuju se seoske sredine, oživljavaju zamrle škole... Ekonomski smisao ogleda se u tome što se u funkciju stavlja neobrađeno poljoprivredno zemljište, a mladi ljudi od znanja i veština oživljavaju privredne aktivnosti. A sa vojno-bezbednosnog stanovišta je veoma bitno da nijedan deo Srbije ne sme da ostane pust, bez ljudi.

Interesovanje mladih za naseljavanje praznih seoskih kuća se ne smanjuje. Stav predsednika Srbije Aleksandra Vučića je da će novca biti toliko – koliko bude i zainteresovanih.

            Ministarstvo za brigu o selu znatno je povećalo mobilnost seoskog stanovništva. Za dve godine dodeljeno je 35 minibuseva za besplatan i redovan prevoz meštana iz 847 sela. Posle ovogodišnjeg konkursa, broj jedinica lokalnih samouprava koji će posedovati minibuseve za besplatan prevoz iznosiće 61.

            Manifestacija „Miholjski susreti sela“, na kojoj samo u 2023. godini učestvuje sela iz 95 opština,  probudila je stanovnike sela Srbije, koji se druže, pevaju, igraju, takmiče se u tradicionalnim sportskim disciplinama i, pre svega, neguju vrednosti zavičajne tradicije. Za tri godine bilo je 400.000 učesnika i posetilaca.

            Svi pomenuti programi planirani su i u 2024. godini. A ministar Milan Krkobabić, koji ih je osmislio i relizuje u saradnji sa Akademijskim odborom za selo SANU, za sledeću godinu je najavio i dva nova: pokretanje privrednih aktivnosti (obnova starih i uvođenje novih zanata, otvaranje zanatskih i drugih radnji koji nedostaju određenoj seoskoj sredini, razvoj seoskog turizma) i adaptacija ili rekonstrukcija domova kulture, kao i zadružnih domova u moderne i multifunkcionalne objekte.

            Jer, kako ministar često ističe, selo je više od poljoprivrede. Selo je zajednica ljudi kojima je potreban ne samo krov nad glavom i siguran izvor egzistencije, već i putna infrastruktura, vodovod i kanalizacija, primarna zdravstvena zaštita, obdaništa i škole, stabilan napon električne mreže, internet...

SOCIJALNA GARANTOVANA PENZIJA

Inicijativu za uvođenje socijalne garantovane penzije u iznosu ne manjem od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti, nedavno je Ministarstvo za brigu o selu uputilo radnoj grupi za izradu Predloga strategije za unapređenje položaja starijih lica u Republici Srbiji za period 2024-2030. godina. Socijalna garantovana penzija, kao institut nove pravednije socijalne politike za koju se godinama zalaže Milan Krkobabić sa pozicije PUPS-a - Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, namenjena je starijima od 65 godina (muškarci) i 63,5 godina (žene), koji nemaju penziju, niti bilo kakve druge prihode. Ima ih i u gradovima i u selima. Među njima je najviše žena - i to žena sa sela.

Autor teksta: Kristina Antić