• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

    Priroda je svuda oko nas ali da li smo toga svesni? Prirodni, zeleni turizam, ekoturizam, turizam prirodnih bogatstava jedne turističke destinacije je za turiste potreba, za turističke radnike ozbiljan izazov, turistički proizvod u zamahu poslednjih godina, koji stavlja na ispit obe strane.

    Turistička organizacija Vršac godinama sprovodi kampanje predstavljanja prirodnih resursa atraktivnim programima. Osim što može da se pohvali najčistijom vodom, najčistijim vazduhom (i vinom), dva lokaliteta „na dohvat ruke“: Vršački breg (641m) i Deliblatska peščara daju im realne osnove za maksimalnu uključenost i promociju ovog vida turizma.
    Park prirode „Vršački breg“ je poznat je po šumama bagrema, jasena hrasta, graba, divljem voću, cvetnim livadama a najviše po endemskim vrstama lekovitog bilja. Sa 130 vrsta ptica od kojih su mnoge zaštićene kao prirodne retkosti, označile su Vršački breg značajnim međunarodnim staništem ptica u Evropi (Important Bird Area);
    Kao poslednja i najveća oaza peščarsko-stepske, šumske i močvarne vegetacije,, SRP „Deliblatska peščara” je jedan od najvažnijih centara biodiverziteta u Srbiji i Evropi i najznačajnije stepsko područje kod nas.
    - Svako ko dođe u Vršac prvo obiđe grad, upozna se sa kulturno-istorijskim znamenitostima, otisne se na put vina, i često ne stiže da ode do Vršačkih planina na koje se grad naslanja, a stepenicama i do jednog od brojnih vidikovaca - Crkve kod Krsta, sa kojeg se, po mnogima pruža najlepši pogled na grad - kaže Tatjana Palkovač, direktor TO Vršac.
    Zahvaljujući jedinstvenom položaju u banatskoj niziji, raznovrsnosti flore i vegetacije, bogatih šumskih ekosistema, od spektakularnih do mirnih pejzaža i vidikovaca rasutih po planini, na svakoj stazi više njih, turistička organizacija grada se već neko vreme intenzivno bavi osmišljavanjem turističkih tura obilazaka Vršačkih planina i Deliblatske peščare. Za to postoje uslovi, jer je na Bregu obeleženo 15 pešačko/biciklističkih staza raznih težina, dužine 62km, od „Staze zdravlja“ do uspona na Gudurički vrh i jedan od najlepših vidikovaca na ovoj planini, gde se, zahvaljujući Wiener Städtische osiguranju, priprema zamena drvene konstrukcije novom, čeličnom.
    U pripremi su i novi predlozi planinskih ruta za ljubitelje ptica i lekovitog bilja. Za avanturiste dva sportska društva, koja deluju na ovom prostoru, organizuju susrete ljubitelja ekstremnih sportova u amaterskoj i profesionalnoj konkurenciji, sa svim uslovima i potrebnom opremom: penjanje uz stene, paraglajding... Za „istraživače“ i tragaoce za nečim novim, Vršački breg je pun ostenjaka, figura, oblika koje je priroda isklesala u kamenu ili odlazak do nekih od stena/vidikovaca, kojima se ni broja ne zna, a sa kojih se pruža neverovatan pogled.
    - Želja nam je da raznim akcijama probudimo interesovanje svakog ko dođe u naš grad. Za Vrščane Breg, koji koriste 365 dana u godini, predstavlja izletničko-rekreacionu zonu. Čuvena vršačka Trka uz stepenice održava se krajem maja i svake godine sve veći broj Vrščana savladava 430 stepenika koji vode od Hotela „Villa Breg“ do Crkve kod Krsta. Zbog platoa, klupa i ambijenta u celini, na tom mestu, a uoči najveće vršačke manifestacije - Grođebala, organizujemo feštu uz tamburaše, zdravicu Vinka Lozića i pečene kobasice. Planiramo da akcenat stavimo na programe za decu, ekskurzije, kako bi se od najranijih dana, kroz igru, druženje, „zaljubila“ u prirodu i nastavila da uživaju u njoj tokom života. Sigurna sam da ćemo na ovaj način pridobiti i one goste koji nisu ni razmišljali o mogućnostima turizma na ovaj način - objasnila je gospođa Palkovač.
    Isto važi i za SRP „Deliblatska peščara“ 30-tak km od Vršca, takođe lako dostupnu. Tu je ušuškano selo Šušara, sa dva seoska turistička domaćinstva koja se ozbiljno bave turizmom, sa odličnom gastro ponudom i kategorizovanim smeštajnim kapacitetima. U selu postoji i raritetni Muzej telefona, koji se obavezno mora obići pre nego što se krene do bajkovitih Zagajačkih brda, niz loptastih brežuljaka, ostacima drevnih peščanih dina, krajolika koji se mora doživeti. Uređene staze, odmorišta, obilje biljnog i životinjskog sveta Deliblatsku peščaru čini životnijom od njenog imena.
    - Deliblatska peščara je pod ingerencijom pet opština, ali zahvaljujući jedinstvenosti i dobroj saradnji svih pet TO, na njoj nisu iscrtane granice. I sa bilo koje strane da dođete, ona je toliko lepa, izvan svih poznatih iskustava, da ostavlja bez daha, a mi se smatramo privilegovanim što ovaj prostor, jedinstven u Evropi možemo da koristimo. Poteškoće ima sa vodičima, jer TO Vršac ima dva licencirana turistička vodiča maksimalno angažovana, a za potrebe turista koji žele da obiđu Vršačke planine koristimo usluge licenciranih vodiča planinarskih društava, specijalizovanih za te staze. Za sada nedostaju vodiči za ture u Deliblatskoj peščari, i za to koristimo usluge meštana, ljudi koji odlično poznaju terene, koji su godimana sticali svoja znanja, neka nasledili od starijih. Imamo problem da uključimo mlade ljude, vodiče, jer potreba postoji a perspektiva je velika - objašnjava direktorka.
    Izgleda da smo shvatili da je došlo vreme da obnovimo „Ugovor sa prirodom“ jer smo većim delom tokom svoje istorije vodili borbu protiv nje. Poslednja dva veka počinjemo shvatati da joj je potrebna zaštita od nas samih kako bi preživela. Turizam okrenut prirodi nije masovan, ne onaj koji nije sklon da vodi računa o njoj. On je zapravo namenjen onima koji je vole. I to turistički radnici i te kako znaju.