• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Saša Novaković, vlasnik Vinarije „Art Wine“ iz Grošnice kod Kragujevca, vodi proizvodnju i tehnološke postupke kao enolog u Vinariji „Katanić“ Tanasija Katanića iz Kamenice (Šumadijski vinski rejon), člana Udruženja vnara Šumadije, i u Vinariji „Bora“ iz sela Lepojević, opština Rekovac (vinski rejon Tri Morave, Levačko vinogorje). Od prošle godine gospodin Novaković je i predsednik Udruženja vinara Šumadije, ali i član Upravnog odbora Saveza vinara i vinogradara Srbije. Nesumnjivo kompetentna figura u vinskom svetu od koje se očekuje da radi na unapređenju vinske kulture u Šumadiji i Srbiji, i kvalitetu vina i tržišne pozicije šumadijskih vina, te na jačanju vinskog turizma, u kojem, zahvaljujući vinskim pregaocima Kragujevca, Šumadija prednjači u odnosu na ostatak Srbije.

            Napredak vinskog sektora
            - Bio bih presrećan da je u ovom zemlji bilo šta napredovalo kao što je napredovao sektor vinarstva u proteklih 15 godina. Imali smo privilegiju da su naši preci pre rata izvozili vino na pet evropskih dvorova, a onda smo prihvatili totalno drugačiji način proizvodnje vina pod komunističkom parolom „da ga ima puno i da bude džabe“. To je urušilo sektor vinarstva sve do kraja 90-tih, kada je par pionira savremenog srpskog vinarstva, pre svih dvojica Šumadinaca, gospodin Mija Radovanović i Božidar Aleksandrović, koji su započeli novu eru vinskog razvoja u Šumadiji, posle i Srbiji. Tačno pre 10 godina podno Oplenca ponovo se sastaju šumadijski domaćini, vinari i osnivaju Udruženje vinara Šumadije koje je sa 13 članova osnovača naraslo na današnjih 54 članova, 40 vinara i 14 vinogradara. U Šumadiji raste broj vinarija, podižu se novi zasadi. U „Vinskom atlasu Šumadije“, proizvod desetogodišnjeg rada članova Udruženja, koji ovih dana treba da izađe iz štampe, i u kojem se osim „lične“ karte svih vinarija, članica Udruženja vinara Šumadije, nalaze potvrđeni podaci vezani za vinogradarstvo i vinarstvo u Šumadiji, na ćijoj teritoriji se trenutno pod zasadima nalazi 355 ha. Ima još poteza pod vinogradima, ali ne pripadaju članovima Udruženja i nisu uzeti u obzir - istakao je gospodin Novaković.
            Pozivajući se na istraživanja prof. doc Darka Jakšića, na temu Šumadijskog vinogorja, područje između Kragujevca i Topole, koje obuhvata sela Svetlić i Donja Trnava, označeno je kao savršeno mesto za sadnju vinograda i proizvodnju vrhunskih vina sa geografskim poreklom, što ne znači da ostali lokaliteti nisu dobri, samo da su ovi idelani.
            Šumadija - srpski Bordo
            Od tih i takvih prirodnih uslova, zavisi zastupljenost sorti vinove loze. Po rečima našeg sagovornika, u prethodnih 20-30 godina mogao je da se napravi presek sorti koje najbolje uspevaju na prostoru Šumadije. To je najzad donekle učinjeno sertifikatom iz 2019. o zaštićenom geografskom poreklu vina iz Šumadije, vina koja na najbolji način oslikavaju šumadijsko podneblje i šta to u Šumadiji najbolje uspeva. Došlo se do činjenice da Kragujevac leži gotovo na identičnoj geografskoj širini (44° 22' N) kao i Bordo (44° 50' 19” N) i nije čudo što je na šumadijskom vinskom rejonu pre svega Charodnnay dao fantastične rezultate u velikom broju vinarija, od klasičnih, proizvedenih u inoxu, svežih, laganih, lepršavih, do onih punih, ekstraktivnih belih Charodnnay-a koji se dobijaju survey postupkom, fermentacijom u hrastovim buradima i koji pripadaju najpunijem zrelom belom vinu. Činjenica je i da su Merlot vina u Šumadiji izuzetno dobra, takođe i “bordovske kupaže” (Merlot, Cabernet Sauvignon, Cabernet franc). Cabernet Sauvigon takođe je davao u Šumadiji fantastične rezultate, uz jednu opasku - u toplijim godinama. Pored toga na velika vrata u celoj Srbiji, pre svega u rejonu Tri Morave, kojem pripada i Župa, pa onda i ostatku Srbije, uključujući i Šumadiju, Prokupac je sve traženiji na svetskom tržištu. Ne kao neko veliko crveno vino, već u kategoriji laganih crvenih vina od kojih ne možemo previše da očekujemo. Meni je žao što se u pretodnih 50 godina iz sveta nauke niko nije bavio klonskom selekcijom pa su klonovi kojima raspolažemo za sadnju te divne sorte oskudni i ne daju Bog zna kakve rezultate, ali ako sada ne počnemo nećemo nigde stići. Cela Srbija mora da se uključi u rešavanje ovog problema, od stručnjaka koji će uraditi dobru klonsku selekciju do rasadničara koji će tu klonsku selekciju pretopiti u odlične sadnice i vinara, da od svih tih vinograda Prokupca koji bi se podigli napravimo dobra crvena vina. Za to će trebati vremena, moraće da protekne malo više vina kroz naše podrume, ali siguran sam da će u nekoj sledećoj generaciji oni koji budu radili ovaj naš posao, imati jednu dobru osnovu da se podiče - rekao je gospodin Novaković.
            Vino pokretač Srpske privrede
            Vinima sa zaštitom geografskog porekla ostvaraju se brojne mogućnosti kako za komercijalizaciju sertifikovanog proizvoda i kraja odakle vina dolaze, tako i za razvoj drugih privrednih grana, npr. vinskog turizma.
            - Ako uzmemo činjenicu da taj sektor nije postojao ranije a da je trenutno vinski turistički sektor najaktuelniji, dovoljno govori koliki smo iskorak napravili. Moju vinariju često posećuju kineski turisti koji nisu imali sličnu destinaciju jer smo bili neprepoznatljivi na vinskoj mapi sveta. Sada se ime Šumadije pojavilo ne kao Toskana, ni kao Bordo, Provansa, ali sigurno nešto vrlo autentično i njima novo, dovoljno interesantno da bi ih privuklo. Jedna od najtraženijih vinskih ruta je Vinski put Šumadija, sa dva Kraljevska vinska puta, od Smedereva, preko Smederevske Palanke, odnosno Krnjeva, do Kragujevca, gde završava priča o dinastiji Obrenović i nastavlja sa dinastijom Karađorđević, kroz Šumadiju do Topole i Aranđelovca. I ono što je najvažnije, ako to ode u dobrom pravcu, a rekao bih da smo taj san već počeli da sanjamo, da će u bliskoj budućnosti na desetine hiljade Šumadinaca koji su indirektno vezani za vinski turizam osetiti blagodeti bilo proizvodnjom prehbrambenih proizvoda, izdavanjem smeštajnih kapaciteta, gastronomskom ponudom, saradnjom sa većim hotelsko-ugostiteljskim sistemom. Moja predviđanja, kada je proizvodnja vina u pitanju, pre svega u Šumadiji, ali i u Srbiji, da ako ni na šta drugo ne možemo da računamo, u ovome ćemo imati blistavu budućnost - zaključio je
Saša Novaković.