Thu02222024

Poslednja izmena:01:58:24 PM

Back REPORTAŽE PREDSTAVLJAMO Kakav deda takav unuk

Kakav deda takav unuk

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 4
  • Sledeća

            Priprema hrane je poseban deo tradicije i kulture jednog naroda. Neki tvrde i njegova odrednica, jer se analizom posuđa korišćenih za pripremu i konkretna jela, može pratiti razvoj i kretanja određenih grupa i naroda. Za neke je kuvanje noćna mora, za druge velika ljubav, poseban doživljaj, jedna od najvećih životnih strasti. Za Stanišu Kržanovića, vlasnika Vlaškog nacionalnog restorana „Miročanac“, Donji Milanovac, kuvanje je i posao i hobi začinjen prirodnim darom i ljubavlju.

            I pored naše poslovične naklonosti prema hrani, čar kuvanja u prirodi i jela pripremljenih u emajliranim, zemljanim, te u kotilićima od inoxa (prohroma) ili od gusa, teško je objasniti. Staniša Kržanović Miročanac nalazi nekoliko razloga za to:
            - Ljudi vole da posmatraju proces pripreme i svako od nas majstora koji se ovim bavimo, ima svoju tajnu tokom procesa pripreme, pa i tajnih začina, i koliko se mi trudimo da to sakrijemo, kibiceri se trude da to otkriju. I ja volim da zavirim u drugi kotlić i „očima kradem zanat“, na pristojan način. Svi smo mi odrasi na kašici. Bez nje nema dobrog jela. A druženja tokom oranizovnih „kotlićijada“, su nešto što se mora doživeti. Kuvajući na raznim feštama obišao sam čitavu Srbiju. Obožavam da kuvam i dragoceno mi je što me porodica u tome prati.
            - Ljudi vole promene, da probaju nešto što nemaju često priliku i mogućnost da pripreme kod kuće. Najčešći su restorani sa klasičnom ponudom jela. Jela koja pripremam u svom restoranu su nacionalne klase, poznata od strarina. “Nasledio” sam ih od svojih predaka, samo malo ih modernizovao, ubacio u sistem, i ljudi obožavaju tu hranu - kaže naš sagovornik.
            Poseban raritet je što Miročanac od 2000 godine, kada je kupio kotlić, kuva na istom. Doneo mu je 15-tak zlatnih medalja, od riblje čorbe, gulaša, paprikaša, pasulja. Zato ga zove svojim „zlatnim kotlićem od bakra“, starinskim i najboljim, u kojem se brže kuva a jela imaju  drugačiji ukus. U kotlićima se može kuvati sve ono što se kuva i u loncu, samo što je zbog količine i drugačije temperature, tzv. sporog kuvanja, ukusnije.
            - Na drva je najslađe, najzdravije, kada jelo upije malo „drvenog“ dima, koji zavisi od vetra i utiče na jačinu plamena i temperaturu. A to može samo iskusan kuvar. Potrebno je mnogo toga skuvati da bi se dobio pravi osećaj i da jelo ne zagori. Plin ima svoj miris i preko plamena hoće hrana da povuče taj miris. Struju možete da kontrolišete jačinu, ali plamen drveta daje posebnu notu jelu - znalački objašnjava gospodin Kržanović.
            Iako vlasnik poznatog restorana sa proverenim specijalitetima, ne ume da odoli takmičarskom izazovu, uglavnom osvajajući prve nagrade, ali ne uvek, jer i „oni u žiriju imaju svoje ukuse“. Međutim, šarm nije u pobeđivanju, već u samom nadmetanju, viđenju sa starim i upoznavanju sa novim, budućin prijateljima. „Velika je stvar imati prijatelje gde god se pojaviš. Nije najbitnije ni pobediti i svi koji smo se okupili na neki način smo pobednici, jer ovo volimo“.
Smatra da bez gastronomije nema turizma. Njegovi gosti, s obzirom da se nalazi nedaleko od graničnog prelaza sa Rumunijom, uglavnom su Rumuni i Bugari, kojima je malo dalje. najave svoj dolazak, jer se specijaliteti ne pripremaju ad hoc, već dugo i lagano.
            - Mislim da je uspešan onaj čovek koji ima kome da prenese svoje znanje. Taj drugi ne počinje od nule, ispočetka, već nadogađuje prethodno. Naš unuk Miloš je naša nada. Prati me na takmičenjima desetak godina, a to znači da je već sa 10 godina počeo da uči kuvarski zanat, a onda je u tom pravcu nastavio, upisom u Ugostiteljsko-turističku školu u Vrnjačkoj Banji, koju je završio kao đak generacije, sa zapaženim rezultatima i pobedama na takmičenjima.
            - Uvek me je najviše interesovala tema nacionalne kuhinje na moderan način. Kako zadržati ono što je bilo nekada do današnjih dana, prilagoditi savemenom načinu, a ne odskočiti previše od tradicije. Mislim da su sve manifestacije kuvanja u kotilićima na drva, izvandredne - kaže Miloš Kržanović, i pohvalivši se prvim Međunarodnim takmičenjem u pripremanju hrane, meda, sira, rakije, vina i miročkog gulaša, pod nazivom „Zalogaj istoka“, u organizaciji Vlaškog nacionalnog restorana Miročanac (njegovog dede i uz njegovu asistenciju) u selu Miroč, krajem septembra, dodajući da nastavlja i sa usavršavanjem. Trenutno je angažovan na jednom poslu a kada god može ide sa dedom. Uz to planira da, možda već u aprilu 2024. pokrene novu manifestaciju - Sačuvano od zaborava. Na tu temu radi seminare, prezentacije, projekte, a posebno ga raduje podrška počasnih članova Kulinarske federacije Srbije, u njenoj realizaciji.

 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com