Fri05242024

Poslednja izmena:02:40:23 PM

Back TURIZAM ZDRAVSTVENI TURIZAM SB MERKUR - Kada se priroda i nauka udruže

SB MERKUR - Kada se priroda i nauka udruže

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 2
  • Sledeća

    Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Merkur“ Vrnjačka Banja, medicinska ustanova za prevenciju, dijagnostiku, lečenje i rehabilitaciju bolesti organa za varenje, dijabetesa i oboljenja na koštano-zglobnom aparatu, u skladu sa savremenim fenomenom razvoja zdravstveno-banjskog centra istovremeno širi svoju ponudu u pravcu wellness&spa i fitness programa.

Kada god za to postoje uslovi, dr sci med Dejan Stanojević, direktor SB dolazi lično na sajamske manifestacije i učestvuje u razmeni iskustava i informacija sa kolegama i turističkim radnicima, te obilazi zdravstvene centre u okolini. Tako je bilo i na 54. Međunarodnom sajmu turizma u Novom Sadu.
    Prevencija je abeceda života
     - Radujem se što sam dugo prisutan ovde, prvo kao lekar, a potom i direktor, u zdravstvu i na turističkom tržištu Vojvodine. Raduje me i prisustvo naših kolega iz Crne Gore, Titela, Melenaca, da se družimo i vodimo poslovne razgovore. U neko ranije vreme, od decembra do marta, kada staju radovi, u SB „Merkur“ su dolazili predstavnici zemoradničkih zadruga. Tada sam kao mlad lekar video šta znači baviti se zdravljem, a sada kao direktor koji organizuje poslove. sa mojim kompletnim timom, volim da dođem na Sajam i pokažem želju za daljim razvojem i zdravstvenog sistema i zdravstvene usluge. Sa pacijentima iz Vojvodine imamo specifičan odnos, jer Republički fond zdravstvene zaštite pacijente iz Novog Sada i Beograda uglavnom upućuje u Banju Junaković, koja nažalost ni sada nema specijalistu endokrinologa, za razliku od SB „Merkur“ specijalizovane upravo za takve vrste problema. To čini nezadovoljnim i pacijente, a i nas koji bi mogli da im pružimo adekvatnu terapiju.
    Na osnovu dugogodišnjeg rada dr Stanovjević ima primedbu na zdravstveni sistem kakav je danas, koji ne prati dovoljno potrebe stanovništva. Načinjen je pokušaj njegovog razvoja koji bi obuhvato bar osnovni sistem nege i zdravstvene zaštitite. Uprkos tome, pacijenti sve više plaćaju zdravstvene usluge.
    Sa nekolicinom kolega dr Stanojević, ispred RH centra sa reputacijom u zemlji i van nje, uspeo je da odbrani sistem primarne zdravstvene zaštitite u bolnicama, domovima zdravlja i kliničkim centrima, čak podigne kvalitet usluga i dijagnostike.
    SB „Merkur“ danas ima oko 50% privatnih i 50% pacijenata koji dolaze preko osiguranja. Osnovana je 1969. primarno kao ustanova za rehabilitaciju, odnosno pružanje uslova oporavka radnika radi što bržeg vraćanja na posao. Povratkom „na velika vrata“ rehabilitacije kvalitetnom saradnjom sa zdravstvenim sistemom koji će upućivati pacijete, dr Stanojveć vidi budućnost centara za rehabilitaciju i SB „Merkur“.
    Po njegovim rečima u obavezi savremenog čoveka je da vodi računa o svom zdravlju. Nije dovoljno ići u banju, koristi banjske pogodnosti, već pre svega koristiti savete zdravstvenog osoblja i pridržavati se terapija koje su na osnovu mišljenja stručnjaka, prilagođene svakom pojedinačnom pacijentu.
    - Prevencija je abeceda života, ne samo zdravlja. Svaka banja mora da pruži dobru uslugu i adekvatne sadržaje, kako bi se gost, pacijent, rekonvalescent, vratio redovnim aktivnostima sa 100% poboljšanjem. To je cilj našeg bivstvovanja, da radimo dobro i uspešno. U zavisnosti od prirodnih potencijala, u Srbiji jedan broj banja specijalizovan je za fizikalnu rehabiltaciju, jedan broj za plućna oboljenja, za kardiološka... „Merkur“ je usko profilisan za endokrinologiju i dijabetes. Pozdravljam takvu odluku zdravstvenog sistema i mislim da je dobra. Ali, mi smo uspeli da dokažemo da smo neophodni zdravstvenom sistemu i zato nas, nekolicina entuzijasta koji smo se zarekli da ne damo rehabilitaciju, izborili smo se za povećanje cena pre desetak godina, da komercijalna usluga bude realna, i nadam se da ćemo raditi još bolje. Nema stajanja. Idemo napred i siguran sam da ćemo da uspemo - zaključio je dr Stanojević saopštivši da se za sledeću godinu u okviru SB „Merkur“ planira otvaranje novog hotela visoke kategorije bogatog sadržajima, kao potvrdu razvoja SB i približavanja sličnim u Sloveniji i Nemačkoj.
    Lična karta SB “Merkur”
    Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Merkur“ Vrnjačka Banja, jedan je od najsavremenijih medicinskih centara u Srbiji i jedna od vodećih zdravstvenih institucija u zemlji.
U sklopu SB „Merkur“ radi devet specijalističkih i četiti subspecijalističke ambulante. Bolnica raspolaže potrebnim brojem stučnog kadra i opremnljena je najsavremenijom medicinskom tehnologijom i aparatima. Od 2008., SB „Merkur“ vrši edukaciju osoba obolelih od dijabetesa na insulinskoj terapiji, finansiranih sredstvima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
    Pored zdravstvenog, u okviru SB nalaze se: Wellness centar „Fons Romanus“, Aqua centar „Waterfall”, Peloid centar „Limus Romanus”, fitness centar „Merkur Gym” i  preporuka su za spa odmor i relaksaciju.
    Kongresnim centrom sa 350 i Lekarskom salom sa 20 mesta, malom salom u sklopu objekta „Merkur Novi“ od 70 mesta i u „Šumadija“ sa 40 mesta, raspolaže optimalnim uslovima za organizovanje kongresa i seminara. Šta to znači za Banju, za „Merkur“?
    - Između ostalog bavim se profesurom i sa svojim kolegama, ostvarujemo vrhunske rezultate u oblasti dijabetesa i endokrinologije. Da bi to postigli moramo da budemo povezani sa novim dostignućima u medicini, kako bi učinili napredak u zdravlju pacijenta. U svojim smeštajnim objektima „Merkur“ godišnje primi više od 20.000 gostiju. Specijana bolnica za rehabilitaciju „Merkur“ je u poslednjoj deceniji za svoj rad u oblasti medicine i zdravstvenog turizma dobila preko 50 domaćih i međunarodnoh priznanja. Savremenim pristupom konceptu zdravstvenog turizma, deo ponude su i turistički izleti obilaska znamenitosti ovoga kraja.
    Kraljevska Vrnjačka Banja
    U jednoj od zvanično osam banja u Srbiji u kojoj su boravili srpski vladari, knezovi, potom i kraljevi, je Vrnjačka Banja. Ono što Vrnjačku Banju čini posebnom su banjski izvori lekovitih mineralnih voda, za koje se pretpostavlja da su ih koristili Kelti, a na osnovu arheoloških ostataka Rimskog izvora (Fons Romanus) u njenim vodama su uživali i Rimljani na prelasku iz stare u novu eru. Nisu ih zaobišle ni Osmanlije.
    XIX vek, angažovanjem geologa Herdera u cilju ispitivanja prirodnih bogatstava širom Srbije, od strane Miloša Obrenovića, predstavlja najznačajniji period u njenom razvoju. Godine 1835. nakon analize Herder ih je uporedio sa vodama u Karlovim Varima, a Josif Pančić sa nemačkim vodama Krenhen u Ensu, nakon čega se interesovanje za banjske lekovite vode naglo povećalo. Osnivanjem Osnovatelnog fundatorskog društva kiselo-vruće vode u Vrnjcima - selu u čijem ataru su pronađeni izvori mineralne vode, po kojem je Vrnjačka Banja i dobila ime, izvršena je kaptaža dva izvora tople mineralne vode, započeta izgradnja prvog banjskog kupatila, kao i drugih objekata. Sve ovo, dovelo je do otvaranja prve zvanične banjske sezone 1869-te.
Kada je general Jovan Belimarković 1888. godine izgradio velelepni letnjikovac, Banjom su se šetali najveći zvaničnici i elita tog doba, i zahvaljujući tome otvaraju se brojni ugostiteljski objekti čime započinje period razvoja Vrnjačke Banje.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com