Goran Radosavljević vlasnik je Seoskog turističkog domaćinstva „Čalane“ u istomenom zaseoku sela Žabare, 3 - 4 km od Topole. Izuzetna ocena za novi nivo rada u domenu turizma ovog domaćinstva potvrđuju komentari najkompetentnijih (mogu se videti na sajtu www.apartmani-čalane), onih koji su u ovim apartmanima boravili, nisu proizvod slučajnosti. Goran Radosavljević, vlasnik Apartmana, iskusan je ugostiteljski radnik. Radio je u nekim od najboljih restorana u srpskoj prestonici, sa partnerima iz Srbije i Ruske federacije vodio petnaest restorana u Moskvi, Sankt Peterburgu, Kazanju, Dnjepropetrovskoj oblasti, što je imalo ključnu ulogu u stvaranju pozitivnog profesionalnog iskustva, koje potom, kroz saradnju sa Vinarijom „Aleksandrović“ (projektom izvoza na rusko tržište 2010.), sa Savezom proizvođača rakije Srbije (kao njihov zastupnik), obogaćuje vinsko-rakijskom pričom. Prirodno, s obzirom da dolazi iz Šumadije, gde se proizvode vrhunska vina i kažu najbolja šljivovica na svetu.
Potkovan svim ovim iskustvom posvećuje se ideji o zasnivanju seoskog turističkog domaćinstva u selu Žabare, u svojoj rodnoj kući, što je pre dve godine i realizovao Apartmanima „Čalane“.Apartmani „Čalane“ poseduju dva smeštajna objekta kapaciteta 12 osoba, prostrano dvorište, sa bazenim otvorenim ove godine, multifunkcionalne sportske terene, u prirodnom ambijentu i sa jedinstvenim pogledom na Oplenac i Oplenačku crkvu, planine Rudnik, Venčac i Bukulju. Apartmani se nalaze na 300mnv, u čistoj sredini i „vazduhom koji leči“. Okruženi su seoskim domaćinstvima koj drže stoku, bave se povrtarstvom, čime obezbeđuje svežu domaću hranu, a gosti pokazuju veliko zanimanje za stare zanate i aktivnosti kojima se bave, poput pripreme zimnice, pečenje rakije.
Domaćinstvo Apartmani „Čalane“ kategorije 4*, poseduju dva smeštajna objekta kapaciteta 12 osoba, uporedo se pripremaju još tri šumadijske kuće, čime će se duplirati kapaciteti i broj gostiju. Uz to, u planu je adaptiranje još jednog sprata, čime će ukupni smešttajni kapacitet dostići 30 ležaja.
- Širenje kapaciteta nije vezana samo za popunjenost, jer ponekad dolaze grupe od 15 i više osoba i žao mi je da ne možemo da ih primimo. Kuće koje su u pripremi imaju tu pogodnost da svaka ima izdvojen deo dvorišta, što pogoduje gostima koji traže intimu. Zato, širenje kapacieta radimo da bi zaokružili ideju, da bi na kraju mogli da primimo više gostiju – kaže Goran Radosavljević i nastavlja: - Apartmani su plod mojih putovanja širom sveta, gde sam koristio mnoge smeštaje mimo hotela, i shvatio koliko je važno da kada negde dođete da vas dočeka ljubazno (domaćin) osoblje i nađete neke potrebne stvari koje neminovno zaboravite. Naše apartmane smo zato opremili kišobranima, četkicama za zube i kaladontima, te drugim sitnicama, koje gosti i ne očekuju, ali im je drago što im to ukazuje na mogućnost da mogu da nam se obrate povodom svega što im je potrebno. S druge strane nama je drago da možemo da izađemo u susret njihovim potrebama i željama.
Osim smeštaja, u ponudi je doručak, a uz dogovor sa domaćinima moguć je i dogovor punog pansiona, ili po želji ručkova ili večera. Za tu namenu podignut je letnjikovac, izdvojen prostor opremljen malim i velikim roštiljem, pečenjarom, kotlićem za pripremu kuvanih jela „sa kašikom“. Nedavno je gostima iz Sankt Peterburga ispunjena želja da probaju pečeno jagnje na šumadijski način. Ukratko, sve je moguće. Ovaj objekat se izdvaja od drugih po pristupu, odnosno brizi domaćina bukvalno od dolaska gostiju do njihovog odlaska.
- Gostima stojimo na usluzi 24/7, i da ih uslužimo, posavetujemo, odvedemo na određeni turistički lokalitet, u prirodu. A možemo da budemo i nevidljivi i da ispoštujemo njihovu želju za mirom i osamom. U tome mi je pomogla „psihologija“ stačena dugogodišnjim radom u ugostiteljstvu, gde sam radio poslove od barmena, konobara, šefa sale, direktora restorana, na kraju direktora nekoliko restorana. Iskustvo da kada vidim gosta umem da prepoznam njegova očekivanja, da li treba da ga zabavite, nešto predložite - objašnjava naš sagovornik, koji je po priznanju, mogao da otvori i neki hotel u gradu, ali je odlučio da da svoj doprinos konkuretnosti ponude turizma na selu, podižući ga za neku lestvicu više. Da boravak u jednom lepom prirodnom okruženju isprati kvalitetnom uslugom i pristojnim ophođenjem, kao u najvećim svetskim turističkim centrima. Poslednje dve godine, koliko ovo radi, misli da je u tome uspeo. U svim tim zamislima ima ogromnu podšku i pomoć supruge, komšija i rođaka.
Naziv „čalane“ potiče od osmanske reči „čalan“ koja označava sat koji se oglašava zvonjavom svakih pola sata. Čalane se nalaze u središnjem delu sela, koje je u XV veku bilo nahijsko središte i župsko mesto. U Čalanu, kuda je vodio srednjovekovni Beogradski drum nije teško pretpostaviti da je postojala neka sahat-kula. Ko zna kada je sa ove kule sat prestao da otkucava vreme, tek u selu je ostao ovaj toponim (68 stra., Etnološka sveska IV, 1982, Beograd, Miodrag Nedeljković). Ovo je samo jedna od brojnih zanimljivih crtica iz istorije mesta prebogatog kulturno-istorijskim, prirodnim i ljudskim vrednostima.
