- Prethodna
- 1 of 5
- Sledeća
U početku svega beše ideja, pokretač procesa promena. Međutim, bez izvršenja ona nema smisla, a to je već izazov. Najmlađi u Kragujevcu Muzej bicikala i pop kulture „20 cola“ pripada grupi ne samo realizovanih, već i uspelih ideja, kako zbog originalnosti, entuzijazma tako i želje bračnog para Mirjane i Marka Stamatovića da svoju privatnu kolekciju podele sa drugima. Oni su 07. oktobra postali ponosni vlasnici Muzeja nazvanog po prečniku točka tada No.1 poni bicikla i pored Muzeja video igara u Budimpešti, igračaka u Pragu i bicikala u Hamburgu i Amsterdamu osmislili jedini u ovom delu Evrope muzej sa konceptom koji objedinjuje najatraktivnije sadržaje koje su konzumirali mladi prošlog veka.
Tome je prethodio pilot projekat pod imenom „20 cola ljubav do bola“ u Malom likovnom salonu gde su izložili 12 bicikala restauriranih i sa fotografijama iz tog vremena, koji je potvrdio zainteresovanost Kragujevčana za ovaj sadržaj.
- Polazna osnova za otvaranje ovog prostora bilo je vraćanje u malo drugačija vremena, kada smo se radovali novom biciklu, video igrici, „gutali stripove“ i na njima odrastali... Ovo je naš pokušaj oživljavanja nekih od najlepših uspomena mladih svih generacija - objašnjava Mirjana Stamatović.
Ono što su generacije koje su živele u XX veku imale, čemu su se radovale, sa čime su se zabavljale, šta su čitale... stvari koje su bile deo njihovog detinjstva svrstane su u nekoliko celina. Osnovnu grupu čine biciklovi, kao motiv za početak ove priče i po mišljenju Stamatovića, u centru pop kulture „jer su ga svi morali imati“. Značajan broj je iz prve serije „ponija“ koja je izašla iz fabrika krajem 60-tih početkom 70-tih za koje se smatra da su najkvalitetni, jer je kasnija masovna proizvodnja uticala na pad kvaliteta. Najstariji u postavci je bicikl iz 1934., a Muzej poseduje i starije primerke, trenutno na reparaciji, jer se strogo vodi računa da je sve izloženo u „radnom“ stanju, konzervirano i sređeno. Deo eksponata vezan je za razvoj „devete umetnosti“ - stripova, koja i dalje inspiriše publiku svih uzrasta. Jedna celina prati razvoj video igara, prve arkadne video igre (restauriran arkadni kabinet iz 1900) i konzole. Dozvoljeno je da se proba, čak odigra igrica, doživi povratak u detinjstvo i ranu mladost. Igračke, od gumenih (proizvodnja „Biserka“ Zagreb i „Jugoplatika“ Split) je nešto čime su se sva deca sa ovog prostora igrala, posebno jer je „Biserka“ jedina imala licencu za proizvodnju Diznijevih junaka. Igračke su iz celog sveta, uglavnom ručno bojene, zbog čega je svaka za sebe jedinstvena, iako rađena po istom kalupu. Najstariji u ovom segmentu je plišani meda iz 1900-te, nemačke proizvodnje. Jedan deo izdvojen je za muzičku sobu iz 80-tih.
Kolekcija koja je veća od prostora, s vremena na vreme pretrpeće izvesne promene, na radost redovnih posetilaca.
Pored izlagačkog dela Muzej ima i Galeriju, a čast njenog otvaranja poverena je umetnici Jovani Ranđelović, jednoj od najboljih kragujevačkih crtača, koja se izlobom „Portreti“ predstavila crtežima prepoznatljivih predstavnika pop kulture, na svojoj prvoj samostalnoj izložbi.
Dinamična aktivnost muzeja najavljena je organizacijom najrazličitijih programa, radionica, teatarskih i filmskih večeri, stručnih i zabavnih predavanja za decu i odrasle, poput kvizova, turnira u igrama, razmeni stripova, sličica i sl., što će doprineti njegovoj vitalnosti uz izmene i dopune postavki novim/starim materijalima. Od otvaranja ustanovljena je još jedna stalna postavka u sklopu muzejske galerije u čast Milivoja Lije Obrenovića, jednog od najvećih kragujevačkih karikaturista, radovima iz bogatog stvaralačkog opusa autora, a koji je Muzeju ustupila Tijana Obrenović.
Realizacija ovog ne malog poduhvata rođena je iz sentimenta ali i potrebe Udruženja nastalog 2020. na čelu sa Stamatovićima, čak odgovornosti da se očuva tehnološko, industrijsko i kulturno nasleđe ovog prostora i ne slučajno u Kragujevcu, najaktivnijem u oblasti zaštite, valorizacije i revitalizacije tehnološko-industrijskog i kulturnog nasleđa u Srbiji.
