Poziv oslonjen na trajanje koje se meri generacijama, još uvek je izazov. Učestalija je pojava da se nakon dve do tri generacije za tzv. porodične poslove gubi interesovanje. Zato posebnu pažnju posvećujemo onima koji nisu izneverili iskustvo i znanje svojih predaka već ih nadogađivali i nadogađuju ih, prateći ukupna kako socijalna, tako i tehničko-tehnološka kretanja.
Nemanja Petrović nije prekinuo nit vremenske linije i peti je u nizu vlasnik Podruma „Koreni 1934“ iz Lopovca, sela u blizini prestonice slavnog Karađorđa, Topoli. Osim razvoja svoje vinarije on je preuzeo i obavezu da, kao potomak jednog od osnivača čuvene Venčačke vinogradarske zadruge (1903), radi na promociji vinogradarske i vinske istorije Lipovca, o čemu se nedovoljno zna.
- Ideja o udruživanju vinogradara i vinara potekla je od 12 uglednih domaćina iz sela Lipovca, koji su ustanovili prvi oblik zadruge. Pošto u to vreme, pod izgovorom da nisu „dovoljno jaki“, dobili saglasnost vlasti, našli su kompromisno rešenje udruživanja lipovačkih sa vinogradarima i vinarima iz susednih sela: Brezovice i Banje, a sve je to zapisano u porodičnim zapisima, kao dokaz da su moji preci, jedni od osnivača i članova zadruge, posedovali 24.000 čokota vinove loze. Sedište zadruge koja je obuhvatala tri sela je, zbog pruge, odnosno bolje komunikacije, smešteno u selo Banju, u podnožje i na obronke planine Venčac, poznate po venčačkom mermeru, sa parcelama sa svega 40 cm zemlje iznad kamena, što je davalo, i danas daje posebne karakteristike vinu. Iako je jedan deo vinograda pripadao Oplenačkom, a drugi Venčačkom vinogorju, trenutno se sve podvodi pod oplenačko. Postoji namera da nazivom Venčačko-oplenačko vrati ne samo ime, već značaj i slava koje je venčačko vinogorje imalo u vinskoj prošlosti Šumadije - objašnjava Nemanja Petrović.
U takvom miljeu rođena je ljubav prema vinogradima i njihovom zlatnom produktu, za koji današnji vlasnik, s ponosom ističe da „mi jesmo vinarija sa dugom tradicijom, ali ne pravimo tradicionalna, već savremena vina primenjujući savemene tehnologije“. On lično, godinama je tragao za stilom svojih vina, dok konačno nije definisao njihov identitet koji odgovara njegovom poimanju vina, kako bi na najbolji način promovisao svoj proizvod.
- Volim sveža, sortna, pitka vina punog tela, dobro izbalansirana; bela i rose vina sa 13% alkohola, crvena od 13,5 - 14,5, čak 15% u dobrim godinama, ali i dalje očuvane svežine, voćna i pitka. Smatram da smo građenjem stila jakih, suvih crvenih vina napravili situaciju da se, zbog zdravstvenih i drugih razloga, manje konzumiraju, ali je to bilo dobro za bela vina kojima je ne samo skočila tražnja već su „otkrivena“ i ozbiljna vina među njima - kaže naš sagovornik.
Podrum „Koreni 1934“ u okviru domaćinstva poseduje pet hektara vinograda na teritoriji sela Lipovac i još toliko ima prostora za nove zasade. Jedan deo vinograda je na obroncima planine Venčac, sa 30-40cm ilovače ispod koje je venčački mermer, koji ne pogoduje samo umetničkim kreacijama skulptora, već i umetnicima vina. Vinogradi na drugom kraju sela, sasvim su na drugačijoj podlozi, gde se gaje bele sorte, izuzetno sveže, aromatične, zahvaljujući malom broju kišnih i velikom broju sunčanih dana, te jako hladnim noćima, što pogoduje dobrom razvoju aromatike. Visina od 330 - 380m, s jedne strane okrenutom suncu, s druge otvorenim pogledom ka Mladenovcu, Aranđelovcu, Smederevskoj Palanci, te prisutnoj ruži vetrova, obezbeđuje odlične uslove za razvoj, pre svega kvalitetne sirovine (grožđa) i vrlo kvalitetnih vina.
Šarenolik sortiment u vinogradima sađenim od 1976-2022. posebno je bogatstvo. U starom vinogradu sačuvana je, za sada na jednom hektaru, sorta Aleksandrijski muskat, u Venčačkoj zadruzi poznata kao Malaga - izuzenta muskatna sorta grožđa čije je poreklo iz Aleksandrije (Egipat), širila se duž Mediterana i zahvaljujući Udruženju Venčačke vinogradarske zadruge stigla u Šumadiju. Ovdašnji vinogradari su želeli da takvu sortu „probaju“ i na svom teroaru te je skoro svako domaćinstvo sa 50-tak i više ari odvojilo bar dva reda za Malagu, koja se tada smatrala posebnom i prestižom sortom za ozbiljna muskatna, a suva vina. Sve je to rađeno u cilju poboljšanja sortimenta koji su tada činile: Smederevka, Žilavka i kasnije Italijanski Rizling. Aleksandrijski muskat, na granici stone i vinske sorte, nije postizao visok randman ali je davao veoma dobru strukturu, lepe šećere, 13% alkohola, sve preduslove za dobro belo vino i tamošnjim vinima podario raskošnu muskatnu aromu.
- Trudićemo se da u budućnosti budemo poznatiji po toj sorti koja nažalost iščezava na ovim prostorima i ideja je da to bude neka lična karta Podruma „Koreni 1934“. Pored Malage, zastupljen je stari klon Muscat Hamburg, takođe u starom zasadu, sa neverovanim muskatnim aromama, dobrom strukturom, koji daje ozbiljno rose vino. Volim da „preobratim“ poznavaoce koji rose smatraju „neozbiljnim“ ili vinom za početnike, degustacijom našeg Muskat Hamburga pod imenom NADA. U starim zasadima su i Smederevka, Župljanka, Vranac i Prokupac, dok su u novim zastupljene internacionalne sorte Chardonnay, Cabernet, Merlot.
Pored pomenutog rose-a NADA, u ponudi su još tri etikete: LEGENDA (Chardonnay), TAJNA (kupaža o kojoj će se po rečima gospodina Petrovića pričati narednih godina), ORNAMENT (kupaža Merlot, Cabernet i Prokupac). U pripremi je i peta etiketa reserve vina, koje će se proizvoditi u dobrim godinama.
Projektovan kapacitet vinarije 20.000 boca vina još uvek nije popunjen, jer nisu svi vinogradi stigli na rod, što će biti promenjeno već naredne godine. To ne sprečava uključenje čitave porodice Petrović u rad, kako u vinogradu i podrumu, tako i u vinskom turizmu. Kako predstavnici starije, tako i predstavnici mlađe generacije koja se uveliko sprema da nastavi širenje vinske priče.
„Najsvežija“ priznanja sa Oplenačke berbe 2023 - Zlatni grozd za najbolje crveno vino, Velika zlatna za Vranac (2021), nastavak su priznanje u prethodnoj za Zlatni grozd za najbolje belo vino Chardonnay barrique.
Pošto se radi o Nemanji Petroviću, vinaru, ing. tehnologije, koji radi kao tehnolog nemetala u jednoj kompaniji, eksperimenti i dalje traganje za „savršenstvom“ je kontinuiran proces. Ni jedno od nagrađenih vina se ne može naći na tržištu, već samo u sastavu nekih novih vina, kao poboljšanje, dopuna nekim drugim sortnim vinima ili kupažama, jer „jednom tehnolog - uvek tehnolog“ inženjerski je pristup podizanja na viši nivo, od kojeg nijedan profesionalac te fele ne odustaje.
Suština je u tome da se sve događa s razlogom i da je svako iskustvo u životu osmišljeno kako bi nas oblikovalo i pretvorilo u konačnu i najbolju verziju nas samih ili najbolju verziju onoga čemu smo se posvetili.
