Sat07132024

Poslednja izmena:10:05:24 AM

Back HRANA I PIĆE RAKIJA Tečna riznica u flaši iz Destilerije 2M

Tečna riznica u flaši iz Destilerije 2M

  • PDF

            Na Oplenačkoj berbi grožđa Velika zlatna medalja za šljivovicu „Dedino zlato“ reserva, i prošle, 2023. godine, pripala je Destileriji „2M“ iz sela Lipovac kod Topole. Pravo otkriće za selo u kojem živi oko 500 stanovnika orijentisanih na poljoprivredu, uglavnom vinogradarstvo i voćarstvo, poznato po desetak vinarija i odličnim vinima, koje može da se pohvali i pravom kućom rakije u kojoj se čuva još uvek skriveno blago - rakija od šljive stara i do 22 godine.

            Destileriju „2M“ osnovao je Milan Vujić, policajac koji je kao osmogodišnjak sa roditeljima otišao u Čikago, a vratio kao penzioner u rodno selo Lipovac, gde je na temeljima očevog znanja i ljubavi prema proizvodnji rakije, od 2006. godine gradio svoju viziju moderne destilerije sa jedinim ciljem - postizanje visokog kvaliteta šumadijske šljivovice. Na osnovu feedback-a Amerikanaca razumeo je njihovu sklonost prema jakim alkoholnim pićima, finih aroma, manje „ljutim“ ukusom od našeg, i vrhunskog kvaliteta, koji se meri izvrsnošću.
            Nameran da sva svoja iskustva pretoči u zlatne kapi, dvadeset narednih godina posvećuje proizvodnji rakije od voća isključivo iz svojih zasada, u destileriji sa najsavremenijom opremom u zgradi koju je dovršio 2017. godine. Uveren da se sa rakijom ne sme žuriti, za sve te godine razvijao je proizvodnju ne prodavajući ni jednu jedinu litru, čekajući vreme da sazri i pokaže svoje najbolje osobine.
            - Kakav je to čovek bio. Sposoban i razborit, no porodicu nije imao, te sam posle njegovog iznenadnog odlaska rešila da napustim Čikago i preselim se u Lipovac kako bi nastavila tamo gde je moj brat stao - priča Jasna Terzič, sestra začetnika rakijske imperije u Lipovcu, koja je tri godine pre zaslužene penzije napustila posao da bi sačuvala ovu zaostavštinu. Jedina olakšavajuća okolnost je bila što joj je suprug iz sela Ivanče, okoline Mladenova, te je održavala veza sa rodnim krajem koji je sa porodicom pohodila svake godine.
            A ono što je tamo zatekla za nju je bilo golemo iznenađenje, otkriće ravno neverevanju šta je sve njen brat postigao, tim pre što se u Americi ničim sličnim nije bavio, a njihov otac to radio posve amateriski.
            Za 22 godine i sa godišnjom proizvodnjom od oko 4.000 flaša, stvorene su zavidne zalihe najvišeg kvaliteta. Veliki problem je bio što gospođa Terzić o rakiji nije znala ništa, niti je to ikada bilo polje njenog interesovanja. Sledilo je učenje, istraživanje, mogućnosti i perspektive koje su još uvek glavna okosnica njenog angažovanja, kako bi se što brže uključila u proizvodne i tržišne tokove. U proizvodnim našla je ogromnu pomoć u Nikoli Biorčeviću, tehnologu u čije stručne konsultacije ima neograničeno poverenje, ništa manje u rad Milije Mihajlovića, na poziciji podrumara. Tržište joj, s obzirom da je ceo život provela na drugom mestu, predstavlja daleko veći izazov. Organizacija degustacija u prostorima koja odgovaraju ovakvoj ponudi, odnosno proizvodu, bio bi po njenom mišljenju optimalan početak za upoznavanje i prve kontakte.
            - Bata je govorio da je rakija loša na glasu jer je narod pravi u svojim domaćinstvima bez dovoljno znanja, a rakija, posebno ona iz Šumadije, treba da pokaže koji nivo može da postigne, po njemu vrhunski poput konjaka. Bio je pravi ljubitelj šljive i pravio je isključivo šljivovicu. Raritet je što nije prodao ništa od onoga što je proizveo i ostavio arhivu od 2006. godine. Mislim da je u tome uspeo. Uvek je radio čisto i pošteno i nikakve mi dugove nije ostavio. Sve je kupovao kada je imao para. On je trošio sopstvena sredstva, s obzirom da nije imao porodicu. Međutim, ja već osećam da moram da počnem sa prodajom da bi obezbedila kontinuitet destilerije. Nailazim na dosta tekućih troškova i mislim da je već dugo odležavala - iskrena je gospođa Terzić, dve godine mlađa sestra Milana Vujića.
            - Od pre dve godine sam na mestu tehnologa destilerije „2M“ gde sam zatekao blago u podrumu i moj posao je da to blago transformišem u tržišnu vrednost. Stvorili smo kupažu koja je ocenjena „ajkulom“ (19.56) što nam je potvrdilo da smo odabrali pravi put. Osim što kupažiramo stare destilate, imamo destilate u burićima od sedam do 22. godine, pečemo nove količine rakije, sa četiri hektara sopstvenih zasada kako je osnivač zacrtao, i od Čačanske rodne i Čačanske lepotice, odvojeno pečemo jednu i drugu rakiju. Obe odležavaju u novim buradima od srpskog hrasta, zapremine 225 i 450 litara, i posle sedam godina ćemo da vidimo šta smo dobili. Očekujemo zlatnu barrique seriju, što nije skromno ali je realno. Do sada od 10-12 tona šljive imamo 30 hiljada litara na odležavanju, i do daljnjeg ćemo biti specijalizovani za proizvodnju šljivovice - kaže Nikola Biorčević, potvrđujući da će „politika kuće“ da se ne proda nijedna flaša, biti „izneverena“ već ove godine, pre svega izvozom određenih količina u SAD i prodajom u Srbiji, jer je po njegovom mišljenju kvalitet dostigao visok nivo i da ni francuski konjak ni škotski viski neće moći da pariraju Šumadijskoj rakiji, jer „nikada neće mirisati kao naša šljiva“.

 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com