• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

    Prvi u nizu u godišnjem kalendaru vinskih ocenjivanja - Januarski međunarodni sajam vina u Temerinu, zbog svoje dugovočnosti i organizacije, omiljeno je mesto susreta vinara iz zemlje i regiona. Na ovogodišnjem festivalu bilo je 593 uzoraka, 274 belih vina, 186 crvenih, 81 rose, 14 schiller, 15 desertnih i 23 voćnih vina, koje je ocenjivalo 98 sudija, tehnologa, najviše enologa, koji su bili više nego zadovoljni njihovim kvalitetom. Veliku zlatnu medalju zaslužilo je 19 vina, zlatnu 145, srebrnu 197 i bronzanu 177 vina, dok su ostali učesnici dobili priznanje za učešće.

    Organizator sajma, Udruženje „Društvo prijatelja bašti“ Temerin je i ovog puta „odradilo posao za desetku“. Prvi enolog sajma Horvat Laslo, predsednik degustacione komisije, objasnio je da ove godine, rekordni broj od 800 uzoraka nije prevaziđen zbog podignutog kriterijuma i očekivanog nivoa vina, ali procenjuje da je broj prisutnih Temerinčana i ljubitelja vina pristiglih sa raznih strana bio veoma dobar.
    - Ako se osvrnemo na prošlu, 2023. godinu, možemo konstatovati veoma loše vremenske (ne)prilike tokom čitave sezone koje su zahtevale dodatne mere zaštite, i koje su od severa do juga naše zemlje uticale na kvalitet grožđa, ali i na kvantitet s obzirom na tuče i obilne padavine. Od onoga što je sačuvano napravljena su dosta korektna vina. Od crvenih uzoraka na ocenjivanju su bila vina od prošle i ranijih godina i u tim kategorijama su dodeljena velika zlata i proglašeni šampioni, a kakva će biti od ove godine, moraćemo da sačekamo sledeću. U kategoriji belih vina pobedio je jedan Chardonnay, i bio blizu šampiona. Ne smemo smetnuti sa uma da je Župsko vinogorje potukao led, Horgoško tu i tamo Negotinska krajina relativno je pošteđena u odnosu na druge, Trsteničko vinogorje, koje se odlukuje vinima izuzetnog, čak svetski poznatog kvaliteta, imalo je dosta lep rod i otuda su došla lepa bela vina - analizirao je vinsku situaciju u Srbiji gospodin Horvat.
    Takođe je dodao da u okruženju nije bilo tako ekstremnih prilika kao kod nas što se odrazilo i na vina, ali je duboko ubeđen da će ova, 2024. godine biti daleko povoljnija za grožđe i vino.
    - Ne možemo uvek imati naj, ali tako lošu godinu kao prošlu, niko nije očekivao, a opet smo izvukli solidan kvalitet. To je znak da su ljudi počeli da menjaju loše navike. Za 26 godina održavanja Sajma, učinjen je veliki napredak kada je u pitanju proizvodnja vina u malim, porodičnim vinarijama. Danas su vinari dobro edukovani i uvode nove trendove, primenjuju visoku tehnologiju u vinarstvu, utičući na vina plemenitim kvascima, enzimima... Pre 26 godina, mada je u svetu uveliko korišćeno, našim vinarima nije padalo na pamet da isto primene i pretežno su radili sa divljim kvascima. I ja sam iz te generacije koja je sama pravila kvasce i sa njima proizvodio fenomenalna vina za tadašnje standarde. I onda je bilo dobih vina i vinara koji su pratili ceo proces fermentacije. Danas je sve lakše proizvesti, ali godina je takva, a vino ipak zavisi od sirovine, tj. grožđa
    Januarski sajam nije samo vinski, već i ljudska, socijalna ktegorija, koja iz godine u godinu okuplja sve više vinara, uglavnom onih sa malim, baštenskim vinogradima, koji dolaze da nešto saznaju, nauče, pitaju i da se povežu sa nekim ko zna više od njih. Ovaj sajam uzdigli su svojim radom i prof. dr Slobodan Jović, prof. dr Petar Cindrić, prof. dr Vladimir Kovač, prof. dr Nada Korać..., a njih nasledile mlađe genracije oličene u prof. dr Dragoslavu Ivaniševiću, prof. dr Vladimiru Puškašu. Oni su nesebično delili savete za vreme Sajma, obrazlagali ocene za vina dajući sugestije, u vreme zimske pauze održavali predavanja u mestima gde su ih vinari zvali, a radili i na terenu, kada je za to bila prilika.
    Gospodin Horvat seća se vina sa početka manifestacije koja „nisu bila za piće“, a danas ti isti vinari osvajaju nagrade. Po njegovim rečima, ovakve manifestacije su kontrola znanja i postignutaća čestitih vinara koji žele da proizvedu korektna i malo više od takvih vina. Ono što se iz Januarskog sajma razvilo su mala, lokalna ocenjivanja, organizovana od grupe vinara sa određenog terena. Na ovom Sajmu vinari su mogli da stupe u kontakt sa Ivankom Popov, inspektorkom i dipl. inž. Jovanom Popov, tehnologom i zazreše nedoumice oko pokretanja i registracije vinarija, ali i postave pitanje o kvalitetu vina i njegovom poboljšanju.
    - Smatram da u Srbiji može da „omane“ samo onaj ko ne prati savete, i ubeđen sam da srpska vina mogu da dođu u sam svetski vrh. Možda sa pristrasan u toj proceni, ali prisutan na ocenjivanjima u drugim državama bezrezervni sam zagovornik kvaliteta i stila naših vina, sa kojima možemo da se dičimo - rekao je stručnjak sa pokrićem, Horvat Laslo.

Više fotografija na: https://www.facebook.com/topserbia