Thu06202024

Poslednja izmena:11:07:14 PM

Back REPORTAŽE AKTUELNO Udruženje DAUN Novi Sad: Sa osmehom smo svi isti

Udruženje DAUN Novi Sad: Sa osmehom smo svi isti

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 2
  • Sledeća

    Da li ih (ne)primećujemo i koliko im (ne)pomažemo? Šta znači biti drugačiji, i kakav je njihov život? Pitanja su iza kojih sledi paušalan odgovor, koji ne obavezuje.
    Studenti 3. godine hotelijestva Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo PMF-a u Novom Sadu ta pitanja ne postavljaju, već 18 godina, organizuju tematske veči sa humanitarnim karakterom, i sav prihod od ulaznica i donacija prosleđuju na račun onih koje stavljaju u prvi plan. U okviru praktičnog dela predmeta: Animacija i logistika u turizmu, koji vode prof. dr Anđelija Ivkov Džigurski i van. prof. dr Igor Stamenković, na zabavan način, uz večeru, u čemu im pomažu kolege sa gastronomije, studenti učestvuju u ovoj lepoj humanitarnoj akciji.

    Veče „Portugal i ja“ na kojem su predstavljene turističke atrakcije Portugala, uz tradicionalnu pesmu i igru portugalskog naroda, bilo je posvećeno osobama sa Daunovim sindromom. Specijalni gost večeri bila je Violeta Popović, predsednica Udruženja „Daun“ iz Novog Sada, koje okuplja osobe sa Daunovim sindromom i drugim oblicima intelektualnog invaliditeta, osnovanom 2004. godine sa fokusom na kvalitetnoj i sadržajnoj ispunjenosti slobodnog vremena njegovih članova. Broj osoba sa Daunovim sindromom u gradu i okolini, mada zvaničnog registra nema, je oko stotinak, dok je u Udruženju 35 aktivnih članova. Udruženje okuplja punoletne osobe, jer mlađi nemaju vremena da dolaze što zbog učenja, defektoloških, logopedskih tretmana i dr. obaveza. Violeta Popović ističe da Novi Sad prednjači kada su osobe sa Daunovim sindromom, kada je Srbija u pitanju, gde postoji još desetak sličnih udruženja, koja još nisu dostigla nivo na kojem je Udruženje iz Novog Sada bilo pri osnivanju:
    - Potrebno nam je malo više volje, angažovanja, najviše sredstava. Ali, kada se taj točak jednom pokrene, verujem da će to biti potpuno održive zajednice i da će zaživeti za par godina.
    Udruženje „Daun“ je Udruženje roditelja sa glavnim ciljem organizovanja sadržajnog, kreativnog slobodnog vremena, mesto gde se uče lepom ponašanju, korišćenju onog što zajednica nudi, podstiču njihovo osamostaljivanje, a pre svega da dođu sa osmenoh i da sa osmehom odu.
    - Primećujemo velike razlike na relaciji nekad - sad. Zajednica je daleko otvorenija, prihvaćeniji smo kako od društva tako i samih porodica osoba sa Daunovim sindromom, jer su se i one otvorile i postale deo zajednice. Postali smo vidljivi, izašli smo iz kuće, i to je primetno. Otvorile su nam se razne mogunćnosti, prepoznali su nas prijatelji, podstakli naš rad i svake godine nam je sve lakše. Međutim, ima još porodica koje „kriju“ svoju decu i ne izvode iz kuća, što je za njih pogubno. Daunovci su po prirodi mirni, to su bebe koje retko plaču, u stanju su neograničeno da gledaju u jednu tačku. Da ih ne motivišemo oni bi mogli ceo dan da budu ispred TV-a. Zato ih od malena moramo podsticati na neku akciju i od prvog dana života im je potrebna stimulacija, kako bi bar donekle iskoristili svoje potencijale. Novi Sad ima dobro organizovan predškolski i školski sistem, po završetku zbrinjavanje u dnevnim i radnim centrima i sada imamo već 16 kuća gde mogu da žive posle gubitka roditelja. To je dobro, naravno da bi moglo da bude i bolje, ali čim se napravi neka kraća pauza, npr. kao u vreme korone, kada su se povukli u svoje kuće, teško ih je bilo “isterati”, udaljiti od stereotipa kojima su skloni - kaže gospođa Popović.
    Smatra i da je Udruženje dovoljno osnažilo da svojim članovima obezbedi da imaju svoju kućnu zajednicu, i pomaže im da jednog dana mogu da žive sami uz podšku volontera, radioničara, profesionalaca. Napominje da ne može svako da radi sa ovom decom, samo ljudi posebnog senzibiliteta, obučeni, koji umeju da razumeju sve njihove impulsivne faze, Trend osamostaljivanja je prisutan i u zemljama okruženja, gde se prave male komune, gde se osposobljavaju da rade jednostavne stvari.
    Ali, razilaženja i dalje ima. Zakon kaže da osoba koja može sama da se obuče, sama kreće po stanu, sama da jede, nema potrebu za uvećanjem kućne nege i pomoći. U Udruženju ima članova bez jednog roditelja, slučajeva gde su roditelji stariji ili sa skromnim primanjima. Drugi problem je što osobe sa Daunovim sindomom zdravstveni sistem ne prepoznaje dovoljno, jer ne postoje protokoli preventivnih pregleda, neophodnih za ovu decu. Jedan od zadataka Udruženja je da edukuje, podseća, obaveštava roditelje šta mogu, šta i kada da preduzmu. Udruženje obezbeđuje sredstva od javnih poziva, na koje se redovno javlja. Dobija i pomoć od prijatelja, koji podržavaju njihove aktivnosti.
    Primećuje i da nije zgodno pomagati osobama sa Daunovim sindromom.
    - Kod njih nema napretka, ima samo usporavanje propadanja, ali mislim da društvo treba da vodi računa i ne dozvoli da kada završe školovanje, zaboravi na njih. Svoj maksimum dostižu sa 15-16 godina, nakon čega počinju u svakom smislu da „propadaju“. Ali, zato vole da se druže, da im bude lepo, da budu u sigurnom okruženju, srećni i doprinose širenju lepe energije - objašnjava Violeta Popović, dodajući da i njima, roditeljima kao i njihovoj deci prija pažnja, i ono što su za njih priredili studenti PMF-a „mora da bude dobro, jer ima dobru nameru“.
    Medicinaa kaže da postoji način predviđanja da li je osoba sklona ka stvaranju jajne ćelije ili spermatozoida sa 24 hromozoma i svako nosi rizik da dobije dete sa Daunovim sindromom, ali se može otkiti tokom trudnoće. Problem nastaje promenom u broju i strukturi hromozoma koja može dovesti do sindroma koji sa sobom nose tešku kliničku sliku. Reč je o trizomiji (promeni) 21, koja se fenotipski izražava kao Daunov sindrom. Takve osobe imaju 47 hromozoma u svakoj ćeliji umesto uobičajenih 46. Daunov sindrom prati određen stepen intelektualnog invaliditeta, što ih najviše ograničava, ali imaju čitav niz drugih bolesti. Početkom XX veka kažu da je prosečna dužina života bila devet, a danas je oko 50 godina, najčešće zbog smrti roditelja, zbog čega ih izmeštaju iz poznate sredine i sl.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com