• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Više decenija dugo okupljanje vinske zajednice Sremskih Karlovaca u ritualnoj rezidibi vinograda Oglednog dobra Instituta, polivanje vinom usled verovanja da će grožđe doneti zdraviji rod, Institut za vinogradarstvo i voćarstvo, Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta Novi Sad, svake godine priređuje pravi mali festival vina. Za taj dan okupljaju se svi vinari, čime se stvaraju trajne veze i širi krug prijatelja, učvršćuju veze Instituta sa vinarima. Svake godine bira se i kum slave. Ove godine u toj ulozi našla se Jelena Ćuković, vlasnica Vinarije „Veritas - Ćuković“.

            Dr Dragoslav Ivanišević, profesor na Poljoprivrednom fakultetu, direktor Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu, u ulozi domaćina Oglednog dobra Instituta u Sremskim Karlovcima, kaže da je praznik vinara i vinogradara idelana prilika da se sretnu  vinogradari i vinari jednog područja radi degustacije vina iz prethodne godine, analize trenutnog stanja u vinogradima i da se na najbolji način kuju planovi i organizuju pripreme za sledeću godinu.
            Inicijativa jedne relevantne, naučne institucije, doprinela je opštem boljitku vinske kulture ovog kraja, koja se meri razlogom svog nastanka, kvalitetom vina. Karlovčani imaju dugu vinogradarsko-vinsku tradiciju i centar su vinarstva u zemlji i šire, te nije slučajno da je Institut otvoren upravo u ovoj sredini, čvrsto vezanoj za vinsku delatnost. Institut je pod nazivom Pokrajinski zavod za vinogradarstvo i vinarstvo (1947), zahvaljujući postignutim rezultatima ostvarenim pod rukovodstvom prof. dr Dragoslava Milisavljevića, njegovog osnivača i prvog direktora, vrlo brzo prerastao u Institut republičkog značaja, i u svom najvećem usponu, bio jedan od najpriznatijih iz oblasti vinogradarstva i vinarstva u srednjoj Evropi. Godine 1956. je na dve godine ranije osnovanom Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu formirana i Katedra za voćarstvo i vinogradarstvo. Integracija Instituta za vinarstvo i vinogradarstvo iz Sremskih Karlovaca i Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada 1972. godine, omogućila je neposredniju saradnju ove dve naučno-obrazovne institucije, koja je rezultirala novim sortama, tehnološkim postupcima...
            - Institut je jedan od stubova razvoja vinogradarsko-vinskog sektora Vojvodine i Srbije, uz mnogo prostora za njegovo unapređenje. Problem je u naučnoistraživačkom radu, a pre svega obezbeđivanju kontinuiranog rada u vinogradarstvu koji zahteva vreme. Da bi se razvili odgovarajući uslovi rada potrebni su i stabilni finansijski izvori, dovoljan broj naučnih radnika koji će se tome posvetiti i na najbolji način doprineti razvoju vingoradarstva. Nažalost, ne možemo se pohvaliti „dobrim danima“ za razvoj nauke, kao ni visokog obrazovanja, što se održava i na rad Instituta. Istovremeno, jedinstveni studijski program za vinogradarstvo i vinastvo predložen pre nekoliko godina još uvek je na čekanju. Zbog toga pokušavamo da unapredimo naše kapacitete, jer dobri rezultati pretpostavljaju dobar tim i stvaranje povoljnih uslova za rad. Za dalji napredak ove, jedne od najstarijih naučnoistraživačkih insistucija u zemlji, potrebna je podrška šire zajednice - rekao je dr Ivanišević, izdvajajući ulogu Pokrajinske vlade u dosadašnjim i budućim projektima proširenja postojećih kapaciteta. Nakon dobijanja građevinske dozvole u toku je prikupljanje dokumentacije za proširenje i izgradnju novih objekata i laboratorija, koje treba da počne tokom jeseni ove, ili počekom naredne godine, s obzirom da su predviđena sredstva za prvu fazu obezbeđena.
            Sremski Karlovci su po oceni našeg stručnjaka, dobar primer usklađenosti prakse sa naučnoistraživačkim radom. Grašac je postao sinonim Fruške gore (klona SK 54) i ostatka Srbije, kao i Sila, Probus, Morava...., „što su rezultati višedecenijskog rada stručnjaka, nastavnog kadra Departmana, koji su dali određene rezultate i komparativnu prednost vinogradarima u odnosu na druge vinske regije, druge zemlje. Sagledavajući vinsku scenu Srbije dr Ivanišević primećuje da su se do pre deset godina na vinskoj karti restorana nalazila isključivo francuska i italijanska vina. Danas je stanje drugačije, a vina iz sveta dobila su mesto iza vina iz Srbije. To govori da se stvari pomeraju u pozitivnom pravcu i da su srpska vina sve traženija, kako od strane domaćih turista, a posebno od stranih, koji će sigurno pre Chardonnay-a poželeti da probaju našu Silu ili Grašac.