• Prethodna
• 1 of 3
• Sledeća

            Projektni tim Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV), predvođen predsednicom mr Jelenom Nestorov, u skladu sa ugovorom potpisanim sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, izradio je i nedavno predstavio Elaborat o efektima sprovođenja konkursa pomenutog Sekretarijata na zemljoradničke zadruge u AP Vojvodini u periodu 2018-2023. godine. Kroz Elaborat sagledani su podaci o učešću zemljoradničkih zadruga u APV na konkursima, nakon čega su izvedeni zaključci sa predlozima i preporukama za buduće konkurse.

            Reč mr Jelene Nestorov
            Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine, podsetila je da status članica ovog Zadružnog saveza Vojvodine imaju 462 zemljoradničke zadruge koje se vode kao aktivni privredni subjekti u APR sa ukupno 9.885 zadrugara i 2.470 zaposlenih, kao i da proizvodnju sa zadrugama godišnje ugovara više od 30.000 kooperanata. Poljoprivredno zemljište i drugu nepokretnu imovinu (skladišta, silose i drugo) ima oko 120 zadruga ili 25 % od ukupnog broja zadruga. Ove zadruge zapošljavaju najveći broj zaposlenih, imaju najviše zadrugara i kooperanata, te i pružaju značajno veći broj usluga (mašinske obrade zemljišta, skladištenja i dr.) u odnosu na zadruge koje nemaju svoju imovinu.
            - Kroz analizu podataka o podnetim prijavama zadruga na konkursima u šestogodišnjem periodu utvrdili smo da je broj zadruga koje su konkurisale izuzetno nizak i da je udeo sredstava koje su ostvarile zadruge od ukupno plasiranih sredstava Pokrajinskog sekretarijata tokom pomenutih godina bio samo 1,57%. Takođe utvrđeno je i mnogo drugih činjenica, kao na primer, da je konkurs za sufinansiranje investicija za navodnjavanje ubedljivo bio od najvećeg interesa za zadruge, te da je na osnovu ovog konkursa i ostvareno najviše sredstava u proteklom periodu za zadruge.
            Identifikovali smo više razloga zbog kojih zadruge malo konkurišu i retko ostvaruju sredstva, a te razloge smo podelili u nekoliko grupa, od kojih dominiraju oni koji se odnose na ograničenja u konkursnim uslovima zbog kojih zadruge ne mogu da učestvuju na konkursima. Upravo analiza tih ograničenja je bila suština ove analize, i na osnovu nje su sačinjeni predlozi i preporuke kako u budućim konkursima napraviti uslove da bi zadruge ravnopravno mogle konkurisati.
            U Elaboratu je navedeno šta je sve u pitanju, a ja bih istakla samo jedan osnovni deo koji se odnosi na ograničenja u odnosu na registrovana poljoprivredna gazdinstva, i to prvenstveno u kontekstu zadruga koje imaju veća gazdinstva, odnosno veće površine pod ratarskim usevima u odnosu na površine koje su predviđene konkursima (najčešći slučaj su zadruge sa više od 100 ha pod ratarskim usevima). Više od 60 zemljoradničkih zadruga iz Vojvodine po ovom osnovu ne može da konkuriše, pri čemu ispunjavaju ostale uslove konkursa. Ove zadruge imaju najveći broj zadrugara, kooperanata i zaposlenih, ostvariju najviše godišnje promete i plaćaju najviše poreza, doprinosa i drugih naknada državi, a imaju najmanje mogućnosti za ostvarivanje investicionih podsticaja, a ujedno imaju i velike potrebe za novim investicijama.
            Druga kategorija zadruga su zadruge koje nemaju u vlasništvu svoje poljoprivredno zemljište, te mnoge od njih nemaju ni registrovano poljoprivredno gazdinstvo, što ih onemogućava u konkurisanju i ostvarivanju sredstava za investiciona ulaganja koja bi unapredila njihovo poslovanje.
            Ovi i drugi razlozi nekonkurisanja su navedeni i predstavljeni u elaboratu. Preporuke koje smo dali imaju za cilj da se u budućem periodu poveća učešće zadruga u konkursima i da se zadruge prepoznaju kao organizatori tržišno orijentisane proizvodnje i razvoja poljoprivrede i sela. Svi naši predlozi su podjednako važni, odnosno njihovo kumulativno ispunjavanje bi doprinelo značajnom poboljšanju pozicije zemljoradničkih zadruga u podsticajnoj politici. Jedan od veoma značajnih predloga je da se zadrugama koje imaju više od 100 ha pod ratarskim usevima i zadrugama koje spadaju u kategoriju srednjih i velikih pravnih lica, omogući da učestvuju na konkursima i Pokrajinskog sekretarijata, ali isto tako i na svim republičkim konkursima. Takođe, od velikog značaja bi bilo uvođenje posebnog konkursa samo za zemljoradničke zadruge sa namenom sufinansiranja investicija u njihovu fizičku imovinu, koji bi se finansirao iz posebnog fonda za zadruga, kao i jednog novog konkursa koji bi bio orijentisan na podsticaje za izgradnju i opremanje skladišnih kapaciteta, što je oblast u kojoj postoje najveći interesi zadruga za novim investicijama - zaključila je mr Jelena Nestorov.
            Aleksandar Panovski, podsekretar u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo:
            - Jedan od osnovnih zadataka nas, kao pokrajinskog organa uprave jeste da pratimo i utvrđujemo stanje u oblastima za koje smo nadležni. S obzirom da imamo dugoročnu, lepu saradnju sa ZSV, i da smatramo da je jačanje zadruga i zadrugarstva u Vojvodini jedan od ključnih elemenata za budući razvoj poljoprivredne delatnosti, opredelili smo se da u oblasti poljoprivredne politike i ruralnog razvoja krenemo od toga da razmotrimo, šta je to što je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo poslednjih godina učinio kroz svoje programe i konkursne linije da potpomogne i ojača rad i položaj zadruga i zadrugara. To je studijsko-analitički rad za koji je bila neophodna stručna pomoć koju smo i dobili od kolega iz ZSV i ovom prilikom im se posebno zahvaljujem. Zato smo ovim elaboratom predstavili rezultate našeg zajedničkog rada i efektima naših mera od 2018-2023, na zadruge i zadrugare. Mi smo zadovoljni onim što smo dobili kao rezultat tog istraživanja, pre svega dobili smo vrlo koncizan tekst, gde nam je sada jasno gde smo i kako radili, gde eventualno možemo da poboljšamo naš rad, dobili smo vrlo kvalitetne zaključke i preporuke, neke od njih u kratkom roku možemo da implementiramo, da razmotrimo i utvrdimo svoje nove konkursne linije koje predstoje u toku marta, da mogu učestvovati i zadruge koje raspolažu i većim površinama pod ratarskom proizvodnjom, kao i da razmotrimo način dokazivanja svojstva aktivnog zadrugara. Pored ovih preporuka, postoje i one koje zahtevaju dodatni analitički rad, dodatno istraživanje kako bi bili spremni za narednu godinu, da kroz godišnje programe za razvoj poljoprivredne politike omogućimo dalji zamah, dalji razvoj zadruga i zadrugarstva.
            Preporuka da se u budućnosti formira poseban Fond za zadruge podrazumeva i normativno-pravnu analizu, jer to mora biti i regulativno uređeno. Mi prihvatamo ovaj Elaborat u celini, a nastavljamo dalje i pripremamo se za narednu 2025. godinu da omogućimo da sve one preporuke koje su tu predviđene na neki način budu i implementirane.
            Razmišlja se i o pomoći na izgradnji skladišnih i prerađivačkih kapaciteta. Ovde ima preporuka koje se odnose i na one konkursne linije koje se tiču prerade mesa, mleka, voća, povrća itd, i sve su nam preporuke načelno prihvatljive, Ovo je sada bio jedan studijsko-analitički rad, sada predstoji upravno-administrativni rad, da se dodatno razmotri šta i kako može da se implementira i kada, na koji način, koliko će to koštati. Kako to obezbediti u budžetu itd - naglasio je Panovski.
            Reč zadrugara - Miloš Vuković, direktor ZZ Zadrugar Bač:
            - Ovo je trebalo da bude urađeno pre pet-deset godina, međutim, hvala Bogu da je urađeno i sada. Pohvalio bih ideju da se na ovaj način radi - da se traži stručno mišljenje i analiza da se uradi ovaj Elaborat koji je odličan, jer je urađen i stručno i temeljno, Dosta toga piše šta bi trebalo uraditi u budućnosti. Nadam se da ćemo preživeti ovu godinu, koja je zaista teška i da ćemo dočekati neke pozitivne rezulate ovoga što je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo pokrenuo u saradnji sa Zadružnim savezom Vojvodine.
            Na terenu, situacija je dosta teška. Ova godina je došla je posle nekoliko teških godina. Sve što je loše moglo da nam se desi prošle godine, desilo se. Tako da zadrugari danas nemaju sredstava za obrt, što je najvažnije za dalje poslovanje. Ne za mehanizaciju, ulaganja, ovo nije vreme za ulaganje već za preživljavanje. Trebaju nam subvencionisani krediti od banaka, treba nam pomoć države u pogledu subvencionisanja i to je ono što je danas našem poljoprivredniku najmanje potrebno da bi opstali.
            Predlog o osnivanju Fonda zemljoradničkih zadruga je najbolji mogući potez. Nekada smo imali naše zadružnebanke, i bilo je to na razvijenom nivou. Sada se to polako sve vraća i hvala Bogu što se krenulo sa mrtve tačke . Dosta to sporo i teško ide, ali svaki početak je težak i mislim da će tobiti dobro za opstanak i razvoj zadružnog sektora - rekao je Miloš Vuković.