• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            „Prvi cilj nauke jeste da blagonaklono i bez predrasuda tumači jezik prirode. To vodi razumevanju koje nam pruža uvid u večitu istinu, a istina nas čini slobodnim.“ (Mihajlo Pupin).

            Povodom dvostrukog jubileja, 170 godina od rođenja i 100 godina od dobijanja prestižne Pulicerove nagrade za autobiografsko delo - „From Immigrant to Inventor” (Od pašnjaka do naučenjaka), na Univerzitetu Privredna akademija u Novom Sadu održana je tribina „Naučnik, diplomata i rodoljub - Pupin“, posvećena velikanu Mihajlu Pupinu.
            U Amfiteatru Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe Univerziteta privredna akademija, u sredu, 27. marta, o velikanu su govorili prof. dr Dragan Soleša, rektor Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, dr Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, prof. dr Zoran Pavlović, prorektor za međunarodnu saradnju na Univerzitetu Privredna akademija. U sklopu tribine prikazan je kratkometražni film „Pupin i ja 2“ autora Aleksandra Stanića, koji je kao učenik trećeg razreda SMŠ „Jovan Bandur” iz Pančeva, na 53. Međunarodnom festivalu amaterskog filma „Žisel” u Omoljici osvojio Gran pri i prvu nagradu za režiju.
            Dr Ivan Bošnjak, od prošle godine i počasni građanin Idvora, primajući počasnu titulu je nagovestio da će ova, 2024. biti godina Pupina, ali i da je „za nas Idvorske, to ionako svaka godina“. Ovo tribina, gde se studenti upoznaju sa jednim od najvećih srpskih naučnika, jedan je od događaja koji potvrđuje njegove reči.
            - Mihajlo Idvorski Pupin je pre svega svojim životom, potom i delom, celokupnim svojim zaveštanjem, ostao kao jedan od najvećih sinova koje su ovi prostori imali i čije ime se slavi u Srbiji i svim krajevima bivše Jugoslavije. Ostavio je i te kako značajan trag, jer je podjednako bio uspešan i kao naučnik, profesor Kolombija univerziteta (Njujork), poslovan čovek, odan svom narodu - rekao je dr Bošnjak, podsećajući da je Mihajlo Pupin bio i predsednik Njujorške akademije nauka i Američkog društva za unapređenja nauke, te Instituta radio inženjera Amerike i Američkog instituta inženjera elektrotehnike, isto tako aktivan u širenju srpstva osnivanjem Srpske narodne odbrane u SAD, Kola srpskih sestara, Saveza zajedničkih Srba - Sloga. Osnivao je i fondove kojima je pomagao i finansirao na desetine projekata, izdanja, đaka, umetnika: Fond „Pijade Aleksić Pupin“, Fond „Mihajla Pupina“ i Zadužbinu „Mihajla Pupina“ pri Narodnom istorijsko-umetničkom muzeju u Beogradu.
            - Za vreme Velikog rata aktivno se bavio diplomatijom i važno je da se današnje generacije ponovo upoznaju sa Pupinovim sistemom vrednosti i činjenicom koliko danas u digitalnom vremenu, živimo osnove kojima je Pupin postavio temelje - rekao je Dr Ivan Bošnjak.
            Prof dr Dragan Soleša zdušno je podržao ideju prof. dr Zorana Pavlovića za organizacijom ovog događaja, jer:
            - Kroz čitanje kapitalnog dela slavnog naučenjaka, možete da sagledate njegov višedimenzionalni životni put i delo. Ono je toliko važno da nas obavezuje da svake godine iz generacije u generacije ponavljamo i našim studentima stavljamo do znanja da je to literatura koja inspiriše u duhovnom, ljudskom i stvaralačkom smislu, a pripada jednm od najvećih, možda i najvećem naučniku, rodoljubu, diplomati našeg naroda.
            Dr Soleša je tom prilikom rekao da će na Univerzitetu pokrenuti inicijativu za ustanovljenje skupa posvećenu ovom velikanu i njegovim delima. Sigurno da će to mladim ljudima otvoriti vidike, a neke će inspirisati i motivisati za njihov lični napredak.