• Prethodna
• 1 of 2
• Sledeća

            Prva od pet planiranih „Obuka za trgovanje na berzi - upravljanje tržišnim rizicima", u suorganizaciji Privredne komore Vojvodine (PKV) i Produktne berze Novi Sad,  uz podršku Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV), 11. aprila, imala je za cilj da privuče što više poljoprivrednih proizvođača radi sticanja osnovnih znanja vezanih za trgovanje na berzama poljoprivrednih proizvoda.

            Ovo je prvi korak u ispunjenju zahteva poljoprivrednika na prošlogodišnjim protestima, gde je pored uobičajenih zahteva: većih davanja države (subvencije po hektaru) ili umanjenja troškova (neplaćanje akciza i PDV na dizel), istaknut i jedan sistemski zahtev za uređenjem tržišta, odnosno berze i omogućavanje terminske prodaje poljoprivrednih proizvoda (žitarica).
            Među predavačima, istaknutim poznavaocima ekonomske zakonitosti u uslovima tržišnog privređivanja, koji su pokušali da prenesu što više znanja poljoprivrednim proizvođačima o tome kako da upravljaju svojim zalihama, robom i spreče rizike u poslovanju, našao se i Žarko Galetin, agroanalitičar i nekadašnji direktor Produktne berze u Novom Sadu.
            Tim povodom istakao je da je ova obuka sticanja početnih znanja iz oblasti tržišta, tržišnih predikcija i nastupa na berzi, funkcionisanja berzi pogotovo terminskih, osnov da bi naši poljoprivredni proizvođači koji imaju nameru da u budućem periodu preko berze učestvuju na terminskom tržištu i odbrane svoju cenu.
            -Ova obuka nema pretenziju da polaznicima omogući trenutan nastup na berzi, već da ih uvede u priču, da bi se dalje, edukacijama na višem nivou, osposobili da ravnopravno učestvuju na tim tržištima. Mislim da je ovo pravi trenutak da se naši poljoprivrednici, trgovci i svi drugi učesnici poljoprivrednih proizvoda obuče i da ta početna znanja steknu uporedo sa aktivnostima države u vezi donošenja zakonskih propisa izgradnje, pre svega berze kao institucije, ustanovljene po principima terminskih berzi u svetu, te prateće tehničke infrastrukture, kako bi mogli da se uključe na ta tržišta i trguju na njima.
            Gospodin Galetin je dodao da trenutno konstituisanje našeg terminskog tržišta u tehničkom, institucionalnom i kadrovskom smislu nije moguće, zbog toga što takvo tržište  traži veliku likvidnost, solidno znanje o trgovanju preko berzi, koje u ovom trenutku nemamo, i ovo je jedan od prvih koraka da osposobimo naše potencijalne tržišne učesnike, da kada dođe taj trenutak, a nada se da će to biti Produktna berza u Novom Sadu, da se uključe u taj način poslovanja bez zavidnosti i sa solidnimm znanjima o poslovanju. Jer, kako navodi naš sagovornik: “Da bi to tržište moglo da profukcioniše potrebno je dosta uigravanja“.
            A da bi rezultati što pre postali opipljivi, osim interaktivnih predavanja od po dva sata, polaznici praktična znanja stiču kroz radonice i primer stimulacije na Čikaškoj berzi na terminskom tržištu i dr.. Nakon toga plan je, da se u zavisnosti od nivoa usvojenih znanja organizuje drugi i treći nivo predavanja, kako bi proizvođači bili što bolje obučeni.
            - Ako se ne izmerite na tržištu i dalje ćete biti pod ucenom nekih otkupljivača. Kada se uredi jedan sveobuhvatan sistem tržišta uz donošenje zakona o javnim skladištima uz doslednu primenu antimonopolskog zakona, ne samo berzanskog funkcionisanja i tržišta, dobijate proizvođača koji će potpuno autonomno moći da donosi odluke, bez velikog uticaja onih igrača koji realno u ovom trenutku mogu da ugroze samostalnost naših proizvođača na tržištu i da ih u krajnjoj liniji dovedu u zabludu, jer naš proizvođač nema zaradu onakvu kakvu bi trebao da ima -zaključio je Žarko Galetin.