• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Susret dvojice nepopravljivih ljubitelja roštilja, generalno kuvanja u prirodi, Petera Hajdua i Romea Karanovića, na Wild West Fest on Fire barbiquea i musice - na jezeru Zbilje, nedaleko od Ljubljane, od poznanika načinio je prijatelje. Nakon susreta na slovenačkom festivalu ista strast za roštiljem i kuhinjom na otvorenom preselila se i u Srbiju, pre svega Novi Sad i njegovu okolinu. Paralelno poznavanje srpske i slovenačke gastro scene kvalifikovalo je Petera Hajdua za učešće na I Kongresu: Gastronomske manifestacije Balkana -značaj i mogućnosti, održanom krajem marta na Stražilovu (Sremski Karlovci), u organizaciji Romea Karanovića, člana UO Kulinarske federacije Srbije, zagovornika koncepta Kuhinja na otvorenom i predsednika Udruženja vlasnika vikendica i salaša.

            Gospodin Hajdu je iskoristio priliku da ovdašnju publiku upozna sa gastronomskim manifestacijama u Slovneniji, o Festivalu Wild West Fest on Fire barbiquea i musice, povezanom sa kuvarskom organizacijom Kansas City Barbeque Society (Missouri), koji se, organizuje širom sveta, a majstorstvo u pripremi roštilja. Ovaj događaj nazvao je „slovenačkim festivalom sa neslovenačkom temom“, koja ih je kao deo globalne, popularne kulture, spojila sa zapadnim zemljama. Zahvaljujući odličnoj organizaciji, lokaciji, kao i samom konceptu, osmišljen je odličan festival i, kao i svakom događaju na otvorenom, samo (loše) vreme može poremetiti planove oganizatora.
            -Za razliku od Wild West Fest-a, koji ne insistira na reprezentaciji lokalnih sadržaja, svi festivali u Srbiji za koje sam čuo su drugačije zamišljeni i defitivno su nešto što treba posetiti -kaže gospodin Hajdu,i vrlo reprezentativnim ocenjuje gastro manifestacije u Srbiji, koje imaju naglašen lokalni sadržaj, što je po njegovim rečima izuzetno pozitivno. Slovenija je takođe „bogata“ festivalima lokalnog karaktera koji promovišu proizvode tog kraja, dodaje naš sagovornik,i podseća na čuveni Festival Kranjske kobasice na kojem se osim kraljice -Kranjske kobasice degustira najraznovrsnija paleta domaćih proizvoda.
            Pored toga, u Ljubljani i još nekolikogradova, svakog petka poslednjih 10 godina, ukoliko ne pada kiša, održava se Festival „Otvorena kuhinja“ na glavnom Gradskom trgu, uz prisustvo različitih restorana koji na ovaj način reprezentuju svoju ponudu. Da li je to komercijalno ili ne, tek sigurno je da je ovo jedan od event-a koji na kulinarskoj sceni beleži najviše posetilaca, kako domaćih, tako i stranaca.
            - Mi smo mala zemlja pa svaki vikend koristimo priliku da odemo u drugom smeru, ka moru, planini, u drugi grad... i sve to prati kulinarstvo, svuda zbog osobenosti kraja različito i interesantno. Imamo dosta brendiranih proizvoda, tradicionalnih jela poput kobasica, pita, vina..., koja su regionalno i lokalno jako specifična. Upravo zbog promocije tih lokalnih delicija, širom Slovenije organizuju se gastro fešte, koje promovišu svoje specijalitete, na temu stejkova, burgera, rebaraca, čak ima i gulašijada, kao pokušaj da se iz tradicionalnog izvuče najbolje -objašnjava gospodin Hajdu,priznajućida dosta boravi u Srbiji, BiH, Hrvatskoj i da ga, južnija podneblja posebno privlače, gde se živi sporije i u ritmu koji njemu lično, više odgovara.
            Još po nešto o gastronomiji u Sloveniji. Slovenija je ponosna na čuvenu Anu Roš koja zastupa koncept gasto momenta koji se preliva u inspiraciju i neku novu priču tzv. JAZ - za sve. U njemu se ne poštuju pravila „fine“ kuhinje, već se naglašava sloboda u ispoljavanju međusobne ljubavi kroz izmenu zalogaja, dobrih ukusa i opaski, koji lux restoran pretvara u mesto susreta različitih kultura i susreta koji se pamte.
            Kada je reč o gastro sceni, važno je istaći da se Slovenija može pohvaliti restoranima, nosiocima Michelinovih zvezdica: „Hiša Franko“ sa tri, restoran „Milka“ dve i sedam restorana sa po jednom (za 2023.), koji je svestavaju u jednu od vodećih gastronomskih destinacija u Evropi i sa najviše Michelin zvezdica po glavi stanovnika u svetu.
            - Imamo veliki broj mladih, kreativnih i perspektivnih Chef-ova, koji poput musketara -Svi za jednog jedan za sve, podižu nivo i kvalitet pristupa profesiji. Ali to ne znači da su svi zadovoljni time. Mislim da ovaj napredak u kulinarstvu nije svima po ukusu, jer još uvek postoje oni koji vole „za sto sesti i najesti se slatko“ -nije važno šta je,samo da je mnogo. Za mene i meni slične, pravi je izazov da idemo da probamo nešto novo a ne da se najedemo, podrazumevajući da je hrana jednako kultura, umetnost i nekakav rad koji ulaže Chef -objašnjava gospodin Hajdu.
            Po njegovim rečima, problem izazvan ekonomskom situacijom odrazio se na sve manji broj tradicionalnih gostiona u Slovniji, gde vlasnici restorana planski prelaze na internacionalan meni, pića, bečke odreske koje svi vole i svi traže. Na gubitku su strani turisti, kojih ima mnogo, koji traže lokalne specijalitete. Osim toga, Slovenija se, kao i sve okolne zemlje, sočava sa problemom kvalitetnog, dobro obučenog kadra, pa su pojedini restorani prisiljeni da se preorijentišu na nešto što iziskuje manje rada i obezbeđuje isto ili više para.