Sat05252024

Poslednja izmena:02:40:23 PM

Back REPORTAŽE AKTUELNO Spašavanje sela i države kroz zadružno udruživanje

Spašavanje sela i države kroz zadružno udruživanje

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 3
  • Sledeća

            “Oživljavanje zadrugarstva, je visokopatriotski čin. Reč je o misiji za spas sela Srbije, pogotovu u brdsko-planinskim i pograničnim područjima, gde prazan prostor predstavlja izazov za nezvane goste. Zadruge su pogodan organizacioni oblik da, uz bolju infrastrukturu, školu, ambulantu, poštu i crkvu zadržimo deo seoskog stanovništva koje namerava da ode iz tih sredina. Poražavajuće je da od 4.720 sela u Srbiji - 1.200 je u fazi odumiranja i nestaće za jednu deceniju, Procena Republičkog zavoda za statistiku je da će u Srbiji do 2050. godini sa mape ukupno nestati oko 3.000 naseljenih mesta, odnosno sela. Inače, Srbija već danas nema više sela, jer, su ona već ugašena po Ustavu. Osnivanje novih zadruga i revitalizacija postojećih, dakle, ima geopolitički - strateški i regionalni značaj.  Tipično za zemljoradničko zadrugarstvo u razvijenim zemljama Evrope jeste praksa da je gotovo svaki farmer član jedne ili više zadružnih asocijacija - kooperativa.

            Od polovine XIX veka, u Evropi nastaju prvi vidovi zadružnog organizovanja, pre svega, zanatlija, a zatim i zemljoradnika. U teoriji zadružnog pokreta, može se izdvojiti više tipova zadružnog organizovanja, međutim, tri osnovna pravca su uticala i na zadružno organizovanje na našim prostorima, i to: kada je reč o istoriji zadrugarstva i zadružnog pokreta u Srbiji, od nastanka do danas, misli se, pre svega, na istoriju zemljoradničkog zadrugarstva, jer je Srbija zemlja bogate zadružne istorije i tradicije. Od pokretanja akcije ,,500 zadruga u 500 sela”, 2017. godine do sredine 2020.godine, vraćen je duh zadrugarstva u Srbiji i osnovano je 1.100 novih zadruga. Problem sela bio bi rešen kada bi svako selo, odnosno zadruga u njemu dobilo po jednu malu fabriku za preradu sirovina proizvedenih u agraru. Tu bi se zaposlili ljudii imali bi mesečnu platu. Otvaranjem malih pogona, sela bi bila dobila i prodavnice. A u Srbiji svako četvrto selo, ili više od 1.000 ljih danas nema ni prodavnicu! Prerađivačka industrija nestala je u selima Srbije posle pljačkaške privatizacije koja je obavljena uz pomoć države, nakon demokratskih promena 2000. godine.
            Država je prvi put posle sedam decenija pomogla rad 207 zadruga sa 2,2 milijarde dinara, posle 2017. godine.  Cilj je da se zaustavi iseljavanje iz sela, da bi ona opstala i ostala. Srbija je danas država sa 200.000 praznih kuća u selima. Zahvaljujući akcijii ministarstva za boigu o selu, do aprila 2024. godine dosadašnjim “beskućnicima” starosti do 45 godina starosti država je kupila, odnosno poklonila, 2.750 kuća u selima. Tako su sela dobila i oko 10.000 novih stanovnika. Ako se to uporedi recimo, sa opštinom Crna Trava sa juga Srbije koja ima samo 1.000 žitelja , onda je to desetak novih sela. Procene su da će se do kraja 2024.godine u selima Srbije onima bez ,,krova nad glavom’’ ukupni biti dodeljeno 3.000 praznih kuća!
            Sve to ukazuje da je sumorna slika sela, odnosno naseljenih mesta u Srbiji danas. Inače, Srbija je već danas država bez sela, jer u Ustavu piše da su to naseljena mesta! Da bi sela opstala i ostala potrebno je zaustaviti iseljavanje, a žitelji sela treba da se udruže. U suprotnom ne da će propasti, nego će nestati! Poješće ih velike multinacionalne kompanije Samo udruženi, uz pomoć zadruga, kooperativa, mogu da obezbede boljitak sebi i poljoprivredi Srbije. Jer, obećanja poltičara su bila jedno, ali za protekle tri decenije, kada agrar se  u Srbiji  razvijao samo po stopi od 0,45 odsto! Važeća strategija, doneta je 2014. godine, treba da važi do kraja jula 2024. godine, predviđala je godišnji rast od 9,1 odsto, ili u lošijim godinama da to bude 6,1 odsto. To je bilo  nerealno, netačno i neostvarivo! Takvu strategiju napisalo je 240 eksperata na 145 strana, a usvojila je Vlada Srbije 21. jula 2014. Ona i danas kao validna stoji u fiokama 14 ministra poljoprivrede u Vladi Srbije od 2000. Ali, u praksi se ne ostvaruje! To što piše u njoj bile su samo nerealne želje kreatora agroekonomske politike, da bi političarima u predizbornim kampanjama pozakazali i naše nerealne mogućnosti. Bar za današnje vreme! A, vrednost agrarne proizvodnje po jednim hektaru je samo 1.200 evra, dok ukupna agrarna proizvodnja u Srbiji nikada nije prešla vrednost od 5,6 milijardi evra godišnje! Zato se i spasavanje sela i države vidi u zadružnom udruživanju!
            Ipak, Zadružni savez Srbije očekuje boljitak u budućnsoti kroz udruživanje. U njemu danas postoji 5.127 svih vrsta zadrugara, od kojih je ponajviše zemljoradničkih. Zadružni savez Srbije osnovan je je davne 1895.godine, a samo godinu dana posle osnivanja prvih zadruga u Srbiji ,,Vranovo’’, i ,,Azanja’’!
            Slika Srbije danas je i da se ne sprovodi agrarni Ustav, a to je Strategija o razvoju agrara, koja važi do kraja jula 2024. godine. Evo i njenih katastrofalnih rezultata u praksi. Jer, za poslednje tri i po decenije agrar Srbije se sve do pojave bolesti Korone 19, godišnje razvijao po stopi od samo 0,45 odsto. Strategija je predviđala godišnji rast agara od 9,1 osto, odnosno u lošijim godinama da će to biti bar 6,1 odsto. Umesto rasta, to je strategija pada, pa agrar ima pad proizvodnje i država mora da uvozi hranu! Strategija pada u procentima:
2014. + 2,00 %; 2015. - 7,70 % ; 2016. + 7,70 %; 2017. - 11,40 %; 2018. + 15,10 %; 2019. - 1,70 %; 2020. + 2,20 %; 2021. - 5,70 %; 2022. - 7,80% ; 2023. + 9,0 %; 2024. očekuje se + 6,0 %”.

Tekst: Banislav Gulan,
član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije. Naučnog društva ekonomista Srbije i Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji
Naučna konferencija: “Savremeno zadrugarstvo u svetu u Srbiji”, Topola, 21. - 22.04.2024.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com