• Prethodna
• 1 of 2
• Sledeća

Za Vrščane je njihov Gradski park njihova duša, nastao davno pre no što je Vršac proglašen gradom, kada je brojao svega 50-tak kuća, ako i toliko.
            Proslavile su ga „bele drvene klupe pergole“ ovekovečene u pesmama najvećeg vršačkog (možda i srpskog) poete Vaska Pope, na kojima su mladi Vrščani tražili inspiraciju, upoznavali se, voleli i zaklinjali na večnu ljubav. To je jedan od razloga zašto je Vršac, uz status grada vetra i vina, postao i grad ljubavi (ne mora tim redom).

            Mada belih klupa - zaštitnog znaka Parka, više nema jer su originalne uništene, a dve nove, postavljene 2012., u međuvremenu devastirane, njega i dalje krasi bujno i gusto stoletno drveće, razdragane veverice koje skaču sa jedne na drugu granu, ispunjavajući srca radošću i lepotom života. Ipak, Gradski park je i dalje svedok mnogih prvih poljubaca i prvih ljubavi.
            Evo i stihova pesme
Vasko Popa: Čas iz pesništva
Sedimo na beloj klupi
Ispod Lenauovog poprsja
Ljubimo se
I onako uzgred govorimo
O stihovima
Govorimo o stihovima
I onako se uzgred ljubimo
Pesnik gleda nekud kroz nas
Kroz belu klupu
Kroz šljunak na stazi
I tako lepo ćuti
Lepim bakarnim usnama
U Gradskoj bašti u Vršcu
Ja polako učim
Šta je u pesmi glavna stvar.