• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Pravni fakultet za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, prvi privatni akreditovni univerzitet u Vojvodini, domaćin je III Međunarodnom naučnom skupu na temu - Zelena ekonomija (cirkularna ekonomija). Okupljanje eminentnih naučnika, profesora, privrednika, proizvod je saradnje Poslovnog centra Novi Sad, Fakulteta za menadžment Univerziteta Komenski iz Bratislave, Univerziteta Privredna akademija Novi Sad, Državnog univerziteta u Novom Pazaru i  Biotehničkog centra iz Bijelog Polja (BioTeh Montenegro).

            Zelena agenda predstavlja dugoročnu strategiju razvoja zemalja EU, sa ciljem sprečavanja klimatskih promena i svojevrsan je alat za ostvarivanje Evropskog zelenog dogovora, čija implementacija treba da dovede do klimatske neutralnosti EU do 2050. godine. Potpisivanjem Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan 10. novembra 2020. godine, i naša zemlja se obavezala na sprovođenje ovog dogovora koji nizom konkretnih akcija i mera treba da odgovori na izazove klimatskih promena i zelene tranzicije, da pomogne da uskladi propise o životnoj sredini zapadnobalanskih zemalja sa evropskim standardima i normama. Zelena agenda za Zapadni Balkan obuhvata: 1) klimu, energiju i mobilnost; 2) cirkularnu (kružnu) ekonomiju; 3) sprečavanje zagađenja; 4) održivu poljoprivredu i proizvodnju hrane; 5) biodiverzitet.
            - Naši ciljevi u skladu sa potpisanim obavezama odnose se na uspostavljanje energetske efikasnostosti upravljanjem i reciklažom sekundarnih sirovina i njihovim iskorišćavanjem u daljoj proizvodnji, kao posledica pravila po kojima će svaki proizvođač morati da ima sirovinsku bazu od 30-40% recikliranih materijala ili sirovina - objasnio je dr Branislav Dudić, profesor na Univerzitetu „Komenski“, Fakultet za menadžment iz Bratislave i vanredni profesor Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment (FIMEK) Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, inicijator i redovni učesnik dosadašnjih okupljanja na ovu temu, i dodao: - Srbija je, možemo reći na početku tog procesa koji nije ni jednostavan, ni lak, a ni jeftin, jer je reciklaža poprilično skup proces. Predstoji nam donošenje zakonskih okvra, obezbeđivanje finansijskih sredstava (putem konkursa EU ili nacionalnih projekata), te povezivanja i umrežavanja institucija, privrede i svih stanovnika Republike Srbije, da bismo mogli očekivati pozitivne rezultate.
            Po njegovim rečima, najslabija tačka ekologije u Srbiji je zagađenost vazduha, količina pet ambalaže i limenki (metalne ambalaže) razbacane po okolini, koje su zagadile naše reke, planine, ozbiljno urušavajući ekosistem. Zemlje EU, među kojima se posebno izdvaja Slovačka, pozitivno su se izborile sa tim problemom. Rezultati zvanične statistike kažu da je prosek reciklaže pet, metalne i ambalaža drugih vrsta u zemljama EU od oko 70%, dok je Slovačka na nivou od 93% skupljanja i prerada te sirovine.
            Radi što bržeg i efikasnijeg preduzimanja koraka u cilju rešenja ovog problema, uključena je struka, te na Međunarodnom skupu na temu zelene ekonomije učestvuju naučnici - istraživači, profesori i oni koji se konkretno bave problemom reciklaže, uklanjanjem otpada i zaštitom životne sredine. Zato je u ovaj problem potrebno, kako kaže dr Dudić, osim nauke, koja radi na rešavanju ovog pitanja, uključiti i privredni segment, odnosno privredne institucije, koji će raditi na realizaciji i primeni ovih rešenja, te zajedničkim snagama doći do potrebnih rezultata.
            Od Srbije se očekuje da ako želi da bude deo EU ispuni Dogovorom predviđene ciljeve. Zato je „priprema terena“ primaran razlog ovog okupljanja, gde se kroz prezentaciju istraživanja i dostignuća, ukazivanjem na primere dobre prakse, trasira put njihove implementacije u skladu sa specifičnostima naše sredine.